Projekat “Dijalozi vojvođanskih kultura” imao je za cilj podizanje kvaliteta medijske produkcije i novinarske struke na području multikulturalnosti – izveštavanju o manjinama i razlikama ali i poboljšanje nivoa razumevanja multikulturalizma i sposobnosti građana APV da vode interkulturni dijalog u skladu sa standardima EU.
Projekat je realizovan na području Autonomne pokrajine Vojvodine (APV), Republika Srbija (RS) u desetak gradova i sela uključujući Beograd i Segedin u Mađarskoj. Nekoliko desetina predstavnika manjina u celoj Vojvodini intervjuisano je u istraživačkim tekstovima i pet produciranih dokumentarnih filmova uključujući religijske manjine, Rome, seksualne manjine, etničke, ženske, jugoslovene i izbegla i rasejana lica. Dvadesetšest novinara iz Vojvodine učestvovalo je u ovom projektu.
Projekat je realizovan od 19. juna 2010. do 19. juna 2011. godine u pet specifičnih aktivnosti, s ciljem da se ojača evropski identitet građana Vojvodine u domenu multikulturalizma i interkulturnog dijaloga.
Projekat „Dijalozi vojvođanskih kultura“, realizovali su Beomedia marketing i Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Finansijsku podršku projektu obezbedila je Evropska unija kroz Medijski fond u okviru evropskih integracija. Fondom rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje ga BBC World Service Trust.
Sadržaj izveštaja i filmova isključivo je odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.
- Studija slučaja: Opština Kovačica
Opština Kovačica svakako je primer dobre prakse u smislu poštovanja različitosti i tolerancije, ali isto tako i primer jadne državne politike prema različitima.
- Multikulturalizam, tolerancija ili „gledanje svog posla“
Žrtve prošlogodišnjih napada ni godinu dana kasnije ne žele da govore javno o incidentima.
- Sitna slova Šengenskog sporazuma
Meni ništa nije jasno, kako sam došao ovde, zbog čega su me vratili..., priča Besnik na lošem srpskom jeziku, jer mu je maternji nemački, a domovina Nemačka.
- Male verske zajednice ili bajka o verskim slobodama
Dok nam Ustav garantuje da slobodno možemo da izražavamo misli, uverenja i veroispovest, da verujemo ili ne verujemo, da promenimo veru ili je uopšte ne primimo, male, neregistrovane verske zajednice već u Zakonu nailaze na diskriminaciju, jer ih on ne prepoznaje
- Jugosloveni – moderni apatridi
Bez statusa u državama u kojima žive i bez šanse za povratak u jedinu koju smatraju svojom, Jugosloveni su za manje od 100 godina prešli razvojni put od „jedne nacije sa tri plemena“ do modernih apartida
- U Kanjiži svi govore mađarski
Kanjiža, grad na severu Vojvodine, u kojem većinsko stanovništvo predstavljaju Mađari može da bude primer dobrog zajedničkog života, ali i signal getoizacije
- Manjine u manjini
Kao što postoji predrasuda da su svi Srbi pravoslavci, tako postoji i mišljenje da su svi Mađari katolici, Slovaci evangelici ili Rusini grkokatolici. Manjinske zajednice nisu pošteđene ove generalizacije niti su tolerantnije prema onima koji izlaze iz okvira verske „većine“.
- SVAKODNEVICA LGBTQ ZAJEDNICE: Između četiri zida
Oni drugačije seksualne orijentacije na svakom koraku su izloženi diskriminaciji, strahu i mržnji. u Novom Sadu, recimo, registrovano je 224 grafita mržnje, od kojih je više od 55 odsto upućeno pripadnicima LGBTQ populacije, mada u Vojvodini, prema istraživanju Gej-strejt alijanse, živi najmanje homofobičnih građana u Srbiji
- DOKUMENTARNI FILM: “Život pored”
Film “Život pored” govori o životu Srba i Mađara u mestu Temetin nadomak Novog Sada. Autor filma je u razgovoru sa ljudima iz tog grada došao do zaključka da postoji visoki stepen podeljeneosti na nacionalnoj osnovi među njegovim meštanima. Grafiti mržnje i tuče nisu retkost, a mladi izlaske provode u odvojenim kafićima.
- DOKUMENTARNI FILM: “Koga volimo”
Film “Koga volimo” dotiče temu života LGBT populacije u Srbiji i Vojvodini. Kroz lične priče sagovornika o svojim vezama, autorka emisije pokazuje da biti gej ili lezbejka u Srbiji danas nije fenomen, nego za neke način života, do duše komplikovanog života…
- DOKUMENTARNI FILM: “Geografija intimnog rasejanja”
Film “Geografija intimnog rasejanja” priča je o odrastanju i životu mladih ljudi koji su u Novi Sad i Vojvodinu došli za vreme rata iz ratnih podrčja Bosne i Hrvatske. Film postavlja važna pitanja o tome da li su njihova iskustva po dolasku bila traumatična ili pozitivna, šta je uticalo na to i u kakve ljude su se danas formirali. Da li su oni danas mladi bez predrasuda, otvoreni i spremni da prihavate druge i drugačije ili su teška životna iskustva ostavila trag na njihovu ličnost.
- DOKUMENTARNI FILM: “Strah od bližnjega svoga”
Film “Strah od bližnjeg svog” zasnovan je na ličnim ispovestima pripadnika malih verskih zajednica u Vojvodini. Njihove priče su neretko teške i govore o diskriminaciji i lošim iskustvima koje su imali tokom života. Ali oni ujedno govore o svojoj veri kao o nečemu što njihovu svakodnevnicu čini lepšom, bogatijom i što im donosi mir, zadovoljstvo i čini ih boljim ljudima.
- DOKUMENTARNI FILM: “Nemoguća readmisija”
“Nemoguća readmisija” je film koji govori o položaju romske populacije u Srbiji kroz priču o readmisiji, koja je veoma aktuelna a o kojoj se, istovremeno, veoma retko i malo govori. Kroz razgovore sa Romima, tumačenje zakonskih rešenja i problema sa kojima se suočavaju, ova emisija progovara o čitavom nizu nepravdi sa kojima se “readmisirani” susreću u “novom životu”.
- Studija slučaja: Položaj žena sa oštećenim vidom u Vojvodini
Ni u jednom životnom periodu žene sa oštećenim vidom nemaju institucionalnu podršku samostalnosti u kretanju, roditeljstvu ili drugim porodičnim i privatnim nastojanjima žene. Doživljavaju diskriminaciju i osvajaju kompenzatorna prava. Institucionalne podrška se kreće od nikakve podrške u detinjstvu, do stepena do kog ih žena sama osvoji u ostalim životnim periodima. U periodima kada je žena najosetljivija, detinjstvo i starost, žena je prepuštena sebi i svojim porodičnim okolnostima.
