06. Nov 2013
Medijska scena u Srbiji izložena je pritiscima političkih i partijskih moćnika, vlada visoka netransparentnost vlasništva, a socijalni i ekonomski položaj zaposlenih je ugrožen, zajednička je ocena učesnika rasprave „Ko su vlasnici medija u Srbiji“ koju je juče organizovao Sindikat novinara Srbije.
Profesor Fakulteta političkih nauka i nekadašnji predsednik Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Ćupić kazao je da je više istraživanja pokazalo da su mediji pod visokom dozom uticaja političkih stranaka, raznih agencija za odnose sa javnošću, a posebno je štetan uticaj tajnih službi. Po njegovoj oceni novinari nisu adekvatno organizovani, a većina je degradirajuće i veoma malo plaćena i izražen je „bukvalno egzistencijalni strah od gubitka posla“.
Na ključno pitanje što učiniti i u kom pravcu treba da se usmeri donošenje i primena seta medijskih zakona, Čupić za ključno rešenje sugeriše viši nivo transparentnosti vlasništva medija. „Prvo i osnovno je da se znaju imena i prezimena vlasnika medija, koji se često kriju iza vezanih i formalnih firmi, a treba da se proveri i poreklo njihove imovine. Vlasnici ne treba mnogo da se mešaju u uređivačku politiku, treba da se odrede pravila reklamiranja, za senzacionalizam da se uvedu žestoke kazne i pojača zaštita izvora informisanja“, sugeriše Ćupić.
Profesor Boban Tomić zalaže se za nalaženje dijaloga novinarskih udruženja i asocijacija oko uređenja medijskog prostora sa vlastima, kako bi se zaustavila štetna privatizacija koja je u većini od 160 opština uništila mnoge. Tomić je predložio formiranje stručnog tima sačinjenog od ekonomista, sociologa, politikologa i drugih struka koji bi predložili novu strategiju u informativnoj oblasti.
Najviše polemika izazavao je predstavnik UNS Petar Jeremić koji je izneo stav o potrebi povlačenja države iz medija, obavezi izdvajanja dva odsto iz lokalnih budžeta za rad servisa i prestanak prakse da se 60 do 70 odsto novca usmerava na državne i lokalne medije.
Po tvrdnjama Velimira Miloševića, predsednika Udruženja radio stanica do sada je raskinuto čak 33 ugovora o privatizaciji zaključenih u 75 elektronskih medija. „Točak privrede je stao, a novi vlasnici su otkupljivači voća i povrća, popovi, moleri… Organizuju se brojne tribine o novom Zakonu o javnom informisanju, nakon što je vraćen tekst iz Brisela dosta je toga izmenjeno, a uz to ne znamo ko je predlagač Zakona o elektronskim medijima.
Iznesen je i primer Televizije Pirot koju je 2005. kupio vlasnik ciglane iz tog grada, a iako je privatizacija poništena, dugovi su ostali televiziji. Učesnici skupa zahtevaju da se vlada, resorno ministarstvo, Savet za borbu protiv korupcije, kao i međunarodne organizacije OEBS, misija EU u Srbiji i druge više bave krupnim problemima demokratizacije, finansiranja i efikasnog funkcionisanja medija, što su prioriteti zemlje i zahteva iz Brisela.
Izvor: Pregled;
Autor: D. S.
