21. Oct 2013
Nacrt Zakona o elektronskim medijima je nejasan, protivrečan, a pojedine njegove odredbe nisu u skladu sa Ustavom i evropskom regulativom, ocenili su 21. oktobra učesnici javne rasprave o tom zakonu koja je održana u Beogradu. Nacrt predviđa transformaciju Republičke radiodifuzne agencije i mere za zaštitu medijskog pluralizma. Javna rasprava o nacrtu ovog zakona trajaće do kraja meseca, posle čega će nakon usvojenih primedbi biti poslat Vladi Srbije i u Brisel.
Evropska komisija je u ovogodišnjem izveštaju o napretku izrazila zabrinutosti kada su u pitanju mediji i sloboda izražavanja i apelovala da se set medijskih zakona donese što pre. Prema Akcionom planu za primenu medijske strategije, Zakon o elektronskim medijima trebao je da bude usvojen još u martu ove godine.
Obrazlažući nacrt Zakona načelnica u sektoru za medije u Ministarstvu kulture i informisanja Snežana Pečenčić rekla je da se njim predviđa transformaciju Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije. Ona je istakla da se zakonom regulatorima omogućava nezavistan rad, koji će biti javan, odnosno da će biti dužni da podnose godišnje izveštaje Skupštini Srbije.
Ukazala je da će u Savetu regulatornog tela sedeti stručni ljudi, čija će dva člana birati poslanici u Skupštini Srbije, jednog kandidata će delegirati poslanici pokrajinskog parlamenta, a ostale članove će moći da predlože medijska udruženja, udruženja umetnika, ckrva, univerziteta.
Najvažnija promena je da nacrt ne predviđa postojanje medija u državnom vlasništvu, osim kada je reč o javnim medijskim servisima, kao i da vlasnici neće moći da budu političke partije, kao ni pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala.
Dozvolu za emitovanje programa će regulatorno telo izdavati na osam godina, ali će imati pravo da je oduzme ukoliko to telo utvrdi neregularnosti.
Posebno pažnja je posvećena zaštiti medijskog pluralizma, pa se tako jasno definišu mere protiv koncentracije medijskog uticaja. “Regulator će po prijavi ili tužbi utvrditi postojanje narušavanja medijskog pluralizma i upozoriće će imaoce dozvola koji će morati u narednih šest meseci da oklone napravilnosti, u suprotnom oduzeće im se dozvola”, kazao je Dejan Stojanović iz Ministarstva kulutre i informisanja.
Upravo ova odredba, najčešće je pominjana na javnoj raspravi, pošto su se učesnici zapitali da li to znači da će regulatrno telo imati u svom sastavu i inspektore.
Pomoćnik vojvođanskog sekretara za informisanje Kalman Kuntić rekao je da su pojedine odredbe zakona protivustavne, odnosno da se ukida grantovano pravo pokrajini da može sama da formira svoju medijsku politiku i strategije. “Mi to ne možemo poveriti Regulatornom telu”, ukazao je on.
Marija Leković, predstavnik televizije Studio B, rekla je da su se na “zakonu izređali mnogi ljudi koji nisu vodili računa šta je onaj pre njega radio”, te da nema jasan cilj, “osim da se ugase mediji u lokalnim sredinama”.
Ona je ukazala da zakon predviđa da reugaltorno telo ima svoje priručne kancelarije, i da će to pruzrokovati nepotrebne troškove. Naglasila je da nije jasno definisano šta je to uređivačka politika, kao i da je nejasno šta je to elektronska publikacija.
Pojedini učesnici javne rapsrave su istakli da se mora preciznije definisati i prelazak sa analognog na digitalno emitovanje, kablovski operateri su ukazali da ukidanje vertikalnog vlasništva u medijima nije u skladu sa evropskim zakonima, kao i da je “tehnički nemoguće da operater primi sve kanale”.
Državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informisanja Gordana Predić rekla je novinarima da će to ministarstvo nakon javnih rasprava anlizirati sve prigovore i da će većina njih biti usvojena.
Javna rasprava je počela 18. oktobra skupom u Kragujevcu na kome su razmotreni nacrti zakona o elektronskim medijima i o javnim servisima. U Beogradu će rasprava o javnim servisima biti održana 23. oktobra.
Većina učesnika javne rasprave o nacrtima zakona u Kragujevcu ocenila je 18. oktobra da su nacrti doneti u nedemokratskoj proceduri, da sadrže neustavne odredbe i ne poštuju rešenja iz ranije donete Medijske strategije.
Predstavnici medija iz Kragujevca, Niša i Vranja su primetili da radna grupa koja je učestvovala u pisanju medijskih zakona ne učestvuje u raspravama i ne brani zakone, a neki članovi su se iz nje povukli i “ne stoje” iza ponuđenih rešenja.
Milan Petković iz Koalicije zaposlenih u međima, udruženja koje okuplja više od 40 elektronskih i štampanih medija u Srbiji, rekao je da je Koalicija “od medijske reforme očekivala decentralizaciju, a dobila diskriminaciju”.
Prema njegovim rečima, u radnoj grupi koja je pisala zakone nije mogao da se čuje glas iz unutrašnjosti a odbijen je i zahtev da Koalicija ima bar status posmatrača. “Bili smo u podređenom položaju u odnosu na Medijsku koaliciju koja je imala i pravo glasa”, rekao je Petković.
Direktorka Radio televizije Kragujevac Jovanka Marović upitala je čija su to zakonska rešenja, kada nema članove radne grupe da ih brane, a neki su iz nje istupili. Ona je navela da su svi rokovi za medijske zakone probijeni, a sada se nekome žuri i da se “plaši da će biti brzopleti”.
Prema rečima Jovanke Marović, rasporavlja se o Nacrtu zakona o elektronskim medijima i Nacrtu zakona o javnim medijskim servisima a da se pritom ne zna šta piše u krovnom zakonu o javnom informisanju koji je vraćen iz Brisela.
Miroslava Stošić iz TV Vranje i Izvršnog odbora Sindikata novinara Srbije rekla je da nacrti zakona gube legitimitet jer se do danas ne zna ko su bili članovi radne grupe koja ih je pisala i po kom kriterijumu. “U tom timu je bio i pomoćnik ministra kulture Saša Mirković, a svi znamo da je on suvlasnik Radio-televizije B92 i zastupnik poslovnog udruženja ANEM, što je klasični sukob interesa”, Miroslava Stošić.
Ona je rekla da predstavnici krupnog kapitala govore kako je gašenje regionalnih javnih servisa evropsko rešenje ali da je “to laž”. Prema njenim rečima, ovi zakoni se donose zbog interesa krupnog kapitala a ne zbog slobode informisanja na koju se toliko pozivaju.
Jelena Vučićević iz sindikata Studija B je navela deo odluke Ustavnog suda koja potvrđuje neustavnost odredbe kojima se lokalnim samouporavama zabranjuje osnivanje medija. Ona je postavila pitanje zbog čega predstavnici ANEM-a nisu obavestili ostale članove radne grupe o toj odluci.
“Potvrdu o sukob interesa člana radne grupe Saše Mirkovića dobili smo iz APR-a koji nam je putem mejla saopštilo da je Mirković registrovan kao zastupnik u poslovnom udruženju ANEM i da je član preduzeća za menadzment i konsalting B92 sa 30,09% udela”, rekla je Jelana Vučićević.
U raspravi je bilo predloga da sedište regulatornog tela bude u Kragujevcu, a ne u Beogradu.
Pomoćnik ministra kulture Saša Mirković je u uvodnoj reči naveo da vrlo brzo treba da se “odradi rasprava” da bi se do 31. oktobra dobili svi predlozi i sugestije na zakone. “Posle 1. novembra, nakon komentara ministarstava i Brisela trebalo bi da formulišemo tekst za koji se nadamo da će u dogledno vreme otići u Vladu Srbije i Skupštinu”, rekao je Mirković.
EURACTIV, Beta
