31. Jan 2006
Medijsku scenu Srbije u prošloj godini je obeležila zaustavljena privatizaciju radija i televizije, ponovno mešanje države i stranaka u upravljanje medijima i povećani progon novinara i medija od strane političara, navodi se u najnovijoj analizi organizacije za medije IREX. IREX od 2001. svake godine objavljuje Indeks medijske održivosti (MSI), koji predstavlja analizu razvoja medija u 20 zemalja jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog saveza. Istraživanje MSI finansira Američka organizacija za međunarodni razvoj (USAID).
Prema izveštaju, u Srbiji u 2005. i dalje postoji dugoročni problem neefikasnosti Radio-difuznog saveta, vlada još nije raspodelila frekvencije. a tabloidizacija medija je još gora nego u 2004. godini.
U analizi za 2005. godinu, IREX ipak primećuje da je došlo do poboljšanja u drugim medijskim sektorima – počela je primena zakona o slobodi informisanja, pristup stranim izvorima informisanja sada je apsolutno slobodan, a Radiodifuzni savet je počeo da radi, istina sa krajnje skromnim rezultatima.
Pored toga, krenulo se sa privatizacijom državnih štampanih medija, a neki nacionalni mediji, poput B92, Bete, Foneta, Vremena, Danasa i NIN-a, kao i mnogi lokalni i regionalni mediji, postali su ozbiljan izvor vesti i informacija, kao i primeri profesionalnog žurnalizma na medijskom tržištu, ocenjuje se u izveštaju.
IREX konstatuje poboljšanje u oblasti slobode govora u odnosu na prethodnu godinu, i navodi usvajanje novih amandmana na zakon o radiodiuziji, zatim, početak primene zakona o pistupu javnim informacijama, kao i regulisanja javnog oglašavanja.
Istovremeno se ocenjuje da se nastavlja mešanje politike, koje se i povećalo na lokalnom planu, dodela frekvencija još nije počela, a kleveta je zadržana u krivičnom zakonu.
Iako je rasprostranjeno shvatanje da se na urednike nacionalnih medija ne vrši politički pritisak, raste pritisak poslovnih krugova.
U prošloj godini, navodi IREX, pozivajući se na podatke NUNS-a, povećan je broj napada na novinare, uključujući fizičke, kao i pretnji, dok su istraga o tome bile nedovoljne ili ih nije ni bilo.
Državni mediji su zadržali preferencijalni položaj, ocenjuje se u izveštaju. Uz podsećanje na uvođenje televizijske preplate, IREX napominje da je još rano da se kaže kako će to uticati na RTS koja se, i pored poboljšanja, ne može smatrati javnim servisom.
Što se tiče same profesije, IREX primećuje da pristup novinarstvu niko ne ograničava – ni vlada, ni profesionalne organizacije.
“Neki su izrazili zabrinutost jer nikakve profesionalne kvalifikacije niti obuka nisu potrebni da bi se ušlo u tu profesiju, što proizvodi novinare koji ili se ne obaziru na osnovne etičke standarde, ili im oni nisu ni poznati”, navodi se u izveštaju.
IREX ocenjuje da je u 2005. godini došlo do stagnacije nivoa profesionalizma nezavisnih medija, što je posledica toga da se, s jedne strane, tabloidno novinarstvo širi, dok se, s druge strane, profesionalniji mediji poboljšavaju.
“Šta će to konačno značiti za srpsko novinarstvo, ostaje da se vidi, ali je profesija počela da se organizuje protiv najtežih ekscesa tabloidnog žurnalizma i astoji da primeni sistem etičnih normi i standarda”, navodi se u izveštaju.
