22. Oct 2005
U intervjuu nedeljniku NIN “Sve bih ih pohapsio”, objavljenom 20. oktobra 2005, bivši načelnik Resora državne bezbednosti Goran Petrović grubo je diskvalifikovao i oklevetao novinara Danasa Vuka Z. Cvijića i redakciju Danasa. Odgovarajući na pitanje zbog čega je prisluškivan i praćen Cvijić juna 2001, Petrović je našeg novinara nazvao narkomanom i saradnikom vojne obaveštajne službe.
Tačno pre godinu dana Danas je obavestio javnost da je Vuk Cvijić prisluškivan (22. oktobar 2004, tekst: “Novinar Danasa prisluškivan i praćen od tajne policije”), što je dokumentovano transkriptima njegovih telefonskih razgovora, koji su dostavljeni našem listu. Narednog dana javnost je obaveštena o ustupanju dokumentacije MUP (23. oktobar 2004, tekst: “MUP predata dokumenta o prisluškivanju novinara Danasa Vuka Cvijića”).
Načelnik Bezbednosno informativne agencije Rade Bulatović tokom tog vikenda potvrdio je da su dokumenti autentični (25.oktobar 2004, tekst “BULATOVIĆ: Služba je prisluškivala novinara Danasa Vuka Cvijića”). Takođe, reagovao je i MUP navodeći da “odgovornost za slučaj da je novinar lista Danas bio zaista predmet obrade, svakako pada na tadašnje rukovodstvo MUP Republike Srbije i Resora državne bezbednosti, koji je bio u sastavu Ministarstva”.
Podsećamo da je u periodu kada je Cvijić praćen, šef Resora DB bio Goran Petrović, njegov zamenik je bio Zoran Mijatović, dok je načelnik Sedme uprave – koja se, između ostalog bavila prisluškivanjem – bio Milorad Bracanović, jedan od osuđenih u procesu za ubistvo Ivana Stambolića, a u vreme Miloševićevog režima Legijin zamenik u Jedinici za specijalne operacije, odnosno načelnik bezbednosti u toj jedinici.
Na zahtev Nezavisnog udruženja novinara Srbije, nekoliko meseci kasnije, Vrhovni sud je obavestio NUNS da ne može da dostavi podatke da li je novinar Danasa Vuk Cvijić bio prisluškivan tokom juna 2001, jer “predstavljaju državnu tajnu i nisu dostupni javnosti”. (29. mart 2005, tekst: “Podaci o prisluškivanju Vuka Cvijića državna tajna”). Kako je navedeno u odgovoru Suda, podaci o “predlozima i odlukama koje Vrhovni sud Srbije donosi povodom predloga za odstupanje od načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja” su državna tajna, “za koje je određen najveći stepen zaštite tajnosti i nisu dostupni javnosti”, te se mogu saopštavati “samo zakonom određenim državnim organima, na njihov zahtev”.
Protiv Gorana Petrovića i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića u Drugom opštinskom sudu vodi se istražni postupak zbog nezakonitog prisluškivanja Vuka Cvijića i advokata Tome File. Postupak je pokrenut po službenoj dužnosti i prijavi Tome File.
Podsećamo javnost da, iako su za to postojali zakonski osnovi, redakcija Danasa i novinar Vuk Cvijić nisu tužili odgovorne za nezakonito praćenje Cvijića. Stoga i čudi ovaj neočekivani, grub napad Gorana Petrovića na našeg novinara i list, zbog čega je Redakcija prinuđena da tuži Petrovića i NIN.
Smatramo nužnim da podsetimo i bivšeg načelnika i uredništvo najstarijeg ovdašnjeg nedeljnika, ali i javnost, da je nebuloznom i neosnovnom tvrdnjom da je Vuk Cvijić narkoman ne samo izneta kleveta i laž već je povređena njegova privatnost. Takođe, smatramo da nije izlišno naglasiti da je narkomanija bolest, a bolest čak i kada je ispravno dijagnosticirana nije protivzakonit čin i osnov za policijsku “obradu”. Štiteći našeg novinara, ali i sve građane od zloupotreba ovog tipa, zahtevamo od bivšeg načelnika Resora DB MUP Srbije da navede izvor informacije o navodnom zdravstvenom stanju Vuka Cvijića. List Danas očekuje i objašnjenje o navodnom Cvijićevom angažmanu u vojnoj obaveštajnoj službi i, takođe, izvor za ovu tvrdnju koja i na novinara Vuka Cvijića i na čitavu redakciju baca negativno svetlo. U višegodišnjem izveštavanju Vuk Cvijić nikada nije pisao “tekstove protiv službe” kao što navodi Petrović, već se krajnje profesionalno odnosio prema svom poslu. Treba li boljeg dokaza od činjenice da ni Goran Petrović ni “služba” nikada nisu osporili ni jedan Cvijićev tekst.
Bez namere da ulazimo u Petrovićeve optužbe na račun drugih osoba pomenutih u ovom delu intervjua, Redakcija pretpostavlja da će saradnici ubijenog srpskog premijera Zorana Đinđića – koji je označen kao nalogodavac odluka o nezakonitom praćenju – kao i tadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarković pružiti javnosti valjane odgovore.
