13. Dec 2011
U Novom Sadu na medijskom tržištu postoji totalna zbrka i haos. Slična je situacija i širom Srbije.
S jedne strane tu je emiter lokalne samouprave TV Apolo, sada Novosadska televizija, koja ima povlasticu da ne plaća svoju dozvolu za emitovanje (a koja u Novom Sadu iznosi oko 25.000 EUR godišnje), koja je imala obavezu da bude privatizovana do 31.12.2007. godine, a nije ni do danas, a koja iz Budžeta Grada svake godine dobija oko 1.000.000 eura i to bez ikakvog konkursa (Na osnovu Odluke Grada o izmenama i dopunama odluke o ustanovama kulture čiji je osnivač Grad Novi Sad – od 30.12.2008. godine) za: sredstva za rad, stalne troškove, investiciono održavanje, tekuće popravke i održavanje, programe rada, sredstva za plate, dodatke, naknade i druga primanja zaposlenih.
Postoje nelegalni emiteri koji ostvaruju prihode na zakonom nedozvoljeni način: emitovanjem emisija u kojima se proriče sudbina, kvizova… a koje mogu svakoj televiziji da donesu zaista značajne prihode i koji ne plaćaju nikakve naknade i takse državi, nikakva autorska prava… Najveći izvor ovog problema su kablovski distributeri, koji, praktično, imaju monopol nad distribucijom tv programa (tamo gde su instalirali svoje sisteme, a u Novom Sadu je to do preko 95% domaćinstava, ne postoje etarske antene – odmah ih deinstaliraju da bi mogli lakše da naplate svoje usluge), a putem svog sistema, s obzorom da još uvek nisu regulisani zakonom, distribuiraju programe koji nemaju dozvole za emitovanje u Srbiji, a distribuciju uskraćuju, bez ikakvog obrazloženja, javnim glasilima koja imaju validne dozvole za emitovanje.
Postoje legalni emiteri koji posluju potpuno prepušteni tržišnim zakonima, poštujući sva zakonska programska ograničenja, koje plaćaju zakonom predviđene takse, naknade, autorska prava i čiji su ukupni prihodi 2-3 puta manji od subvencija koje Grad daje svojoj lokalnoj televiziji. Ove televizije imaju prava na sredstva iz Budžeta, putem konkursa (na osnovu Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava na dodelu sredstva iz Budžeta Grada Novog Sada za programe-projekte iz oblasti kulture od 07.05.2009. godine) i to za: projekte-programe koji predstavljaju značajna ostvarenja kojima se doprinosi razvoju kulture, za rad javnih glasila na jezicima manjina i za projekte koji se bave pravima invalida, hedikepiranih lica i drguih lica sa posebnim potrebama. Za ove projekte ni jedna privatna televizija u 2011 godini, u Novom Sadu iz Budžeta Grada, nije dobila ukupno više od 4.000 EUR za godinu dana. (U odnosu na skoro 1.000.000 EUR koje Grad izdvaja za subvencije svojoj televiziji lokalne zajednice). Tačni podaci: za 2009 godinu za privatne tv 35.270.000 din, za subvencije javnom preduzeću 78.260.000 din, za 2010 za privatne tv 10.000.000 din, za subvencije javnom preduzeću 76.400.000 din.
Svojim inicijativama i dopisima Skupštini Grada i Upravi za kulturu Grada Novog Sada od novembra 2008. godine pokušavali smo da ukažemo na ovu neravnopravnost u položaju privatnih televizija, u odnosu na televiziju lokalne samouprave, da bi konačno tek 16.02.2010. godine (jer za praktično svaki odgovor smo morali da se obraćamo Gradskoj upravi putem Zahteva za pristup informacijama od javnog interesa) dobili smo dopis Gradske uprave za kulturu u kojem nas obaveštavaju da naknadu troškova za informisanje o radu Skupštine, putem Gradske uprave za kulturu može da ostvari samo Javno preduzeće Gradski informativni centar „Apolo“, danas „Novosadska“ televizija, a da druga glasila ovu funkciju mogu da obavljaju, ukoliko se to uklapa u programsku šemu glasila i ukoliko rukovodstvo glasila proceni da ovu funckiju njihovo glasilo treba da vrši, te da za navedene namene, Gradska uprava za kulturu nije u mogućnosti da obezbedi sredstva iz budžeta Grada Novog Sada.
Zaprepašćeni odgovorom, kao da smo u vremenu Miloševića u kojem se sredstva države izdvajaju samo za televizije vlasti, u kojima vlast finansira samu sebe da izveštava o svom radu, stvarajući situaciju koja preti da uništi sve ostale medija, situaciju u kojoj mogu da opstanu samo mediji vlasti koji govore sami o sebi… smatrajući da je na ovaj način bitno ugrožena konkurencija na medijskom tržištu u Novom Sadu, a ne znajući da je stupio na snagu Zakon o kontroli državne pomoći, odmah smo se obratili Komisiji za zaštitu konkurencije. I tu kreće plejada nenadležnih….
Komisija za zaštitu konkurencije se oglasila nenadležnom i uputila nas na institucije nadležne za sprovođenje Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o radiodifuziji, ali i Komisiju za kontrolu državne pomoći.
Ministarstvo za lokalnu samoupravu se oglasilo nenadležnim i uputilo nas na Sekretarijat za lokalnu samoupravu, Sekretarijat za lokalnu samoupravu se oglasio nenadležnim i uputio nas na Ministarstvo kulture…
Ministarstvo za kulturu se oglasilo nenadležnim i uputilo nas na Pokrajinski sekretarijat za kulturu, a ovaj nas je obavestio da nema nikakve informacije o toj situaciji, te da o tome brine Agencija za privatizaciju.
Agencija za privatizaciju nas je obavestila da je radila na osnovu odluke Vlade RS, a da je za nadzor nad njihovim radom zaduženo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, dok je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja odgovorilio da, u skladu sa odlukom Vlade RS, smatra da je sve u najboljem redu… Obratili smo se i Ombudsmanu i dobili odgovor da su indentifikovali ovaj problem, da skreću pažnju na njega, ali da rezultata nema…
Komisija za kontrolu državne pomoći se takođe oglasila nenadležnom i to zbog činjenice da je Srbija 29.04.2008. potpisala Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane i RS sa druge strane, koji je u pogledu obaveza i rokova za izvršenje u primeni od 01.01.2009. te da je zbog člana 39 stav 1 Prelaznog sporazuma koji predviđa da će RS, tek po isteku roka od 3 godine nakon stupanja Prelaznog sporazuma na snagu isti primeniti na javna preduzeća i preduzeća kojima su dodeljena posebna prava, u tom periodu nenadležna da odlučuje o dozvoljenosti državne pomoći ovim kategorijama preduzeća…
U pouci o pravnom leku nam je sugerisano da se obratimo Upravnom sudu, što smo i učinili 13.07.2010. godine, uz argumente da je funkcionisanje tržišta Srbije regulisano Zakonom o kontroli državne pomoći i Uredbom o pravilima da dodelu državne pomoći, a koji pravni akti ne prave nikakvu razliku između pravnih subjekata bez obzira na njihov pravni oblik i način finansiranja i ne pružaju nikakav pravni osnov za isključenje nadležnosti Komisije za kontrolu državne pomoći u ovom predmetu, te da smatramo da Komisija za kontrolu državne pomoći nije pravilno primenila zakone, da je netačno utvrdila činjenično stanje i izvela nepravilan zaključak, te da je odluka Komisije doneta po sobodnoj oceni, uz prekoračenje granica zakonskih ovlašćenja i suprotno sa ciljem u kojem joj je ovlašćenje dato, pogotovo ako se uzme u obzir da pravila funkcionisanja Sporazuma mogu uticati na trgovinu i trgovinska pitanja između Evropske zajednica sa jedne strane i Srbije sa druge strane, te da ne može da se odnosi na pravila koja se tiču funkcionisanja unutrašnjeg tržišta Srbije i na situacije koje nemaju elemenat inostranosti.
ZAKLJUČAK
Postojanje nezakonito, a mi tvrdimo i protivustavno (pa smo u tom smislu podneli i Ustavnu žalbu) neprivatizovanih medija lokalnih samouprava, koji se upotpunosti finansiraju na bazi državne pomoći, i to u iznosu koji 2 do 3 puta premašuje ukupne prihode privatnih lokalnih televizija u Srbiji,
Koji se i dodatno finansiraju državnom pomoći na konkursima na republičkom nivou, preko državnih agencija, a i preko drugih institucija kulture (recimo KCM u Novom Sadu je finansiran iz Budžeta Grada, a onda od tih budžetskih sredstava plaća, za realizaciju prenosa novogodišnje proslave na Trgu u Novom Sadu, kome- opet televiziji lokalne smouprave u Novom Sadu). Ova preduzeća imaju i svoj marketing, a i dodatne komercijalne ugovore sa javnim preduzećima u gradu….
U situaciji kada nikakva kontrola državne pomoći ovih televizija nije moguća, jer se Komisija za kontrolu državne pomoći oglašava nenadležnom…Dok upravni spor traje već duže od godinu i po dana i još uvek nismo dobili nikakvu odluku, valjda čekaju 01.01.2012. da postupak postane bespredmetan…Dok se privatnim televizijama u Srbiji uglavnom dodeljuje de minimis pomoć i strogo se vodi računa da ne pređe 200.000 EUR za 3 godine…Dok se projekti privatnih televizija finansiraju u minimalnim iznosima po principu „svima po malo“, pa za projekat koji košta recimo 2.000.000 bude nam odobreno 250.000, po principu „uzmi ili ostavi“
SVE TO OZBILJNO UGROŽAVA KONKURENCIJU NA MEDIJSKOM TRŽIŠTU SRBIJE, NA KOME NE POSTOJI EFIKASNA PRAVNA ZAŠTITA PRIVATNIH SUBJEKATA, TE SVE VODI ČINJENICI DA ĆE PRIVATNI SUBJEKTI, POGOTOVO LOKALNE TELEVIZIJE, VRLO BRZO, BITI POTPUNO UNIŠTENE…
Kako da na tržištu opstane preduzeće koje za konkurenciju ima preduzeće koje svakog 01.01. kreće sa 1.000.000 EUR prednosti…
Kako je vidljivo 30.000.000 EUR koje spominje Ministarstvo finansija (kao donji iznos za obavezu prijavljivanja državne pomoći) je, čini se, još samo jedan način više da država zadrži svoja javna preduzeća, a uništi privatna… I 30.000.000 dinara je previsoka granica za obavezu prijave državne pomoći u Srbiji. Ukupan godišnji prihod jedne lokalne televizije iznosi oko, ali uglavnom manje od 30.000.000 dinara. (naš je oko 25.000.000 dinara godišnje – i nismo u gubitku, dok je televizija lokalne samouprave sve sa svojih oko 1.000.000 EUR državne pomoći, u gubitku!?!?!).
Da li konkurenciju u Srbiji ugložava situacija u kojoj drugo preduzeće može da dobije, bez kontrole i prijave, državnu pomoć koja je na nivou godišnjih prihoda drugih preduzeća tog tipa?!?!
Maja Pavlović, Kanal 9
