23. Sep 2005
Referendum o novom Zakonu o Radioteleviziji Slovenije (RTS), koji će biti održan u nedelju, čini početak političke jeseni u Sloveniji nadasve uzbudljivom. Predreferendumska vruća atmosfera u kojoj vladajuće partije i opozicija, kao i stručna i novinarska javnost, zagovornici i protivnici novog zakona o RTS, pucaju iz svih oružja, uveliko je prevazišla čak i predizbornu pažnju javnosti i medija. Novi zakon o RTS, pored ostalog, propisuje da 19 od 26 članova Saveta javne radiotelevizije bira parlament. Savet, koji bi bio izabran odlukom parlamentarne većine vladajuće koalicije, predlagača zakona, nadležan je za izbor generalnog direktora, koji postavlja direktore radija i televizije, a oni glavne urednike. Prema mišljenju opozicije, stručne i novinarske javnosti, sa primenom novog zakona javni rtv servis bio bi podržavljen i stavljen u funkciju jedne vladajuće partije, odnosno vladajuće koalicije, a novinari bi izgubili epitet nezavisnosti.
Među glavne argumente za primenu novog zakona, koje iznosi vlada, spada i taj da će generalni direktor sa novim zakonskim ovlašćenjima doprineti finansijskoj i programskoj stabilizaciji kuće. Pored toga, zagovornici zakona su se okomili na činjenicu da je predsednik Saveta u ovom sazivu Janez Kocjančič, aktivni političar u vreme bivšeg režima i bivši predsednik jedne političke partije, iako su ga u Savet predložile sportske organizacije, kao predsednika nacionalnog olimpijskog komiteta.
Stručnjaci Saveta Evrope za medije negativno su ocenili novi zakon o Radioteleviziji Slovenije i tražili usklađivanje zakona sa standardima SE. “Prema preporuci stručnjaka, potrebno je obezbediti usklađenost zakona sa standardima Saveta Evrope, ponovo ga proučiti i izmeniti, a posebnu pažnju posvetiti naročito imenovanju za programski i nadzorni savet, kao i finansiranju RTV Slovenija”, navodi se u rezimeu analize Saveta Evrope, koju su izradili stručnjaci za medije Sigme Gramstad iz Norveške i Eve Salomon iz Velike Britanije. Analiza je u Sloveniji naišla na oštru kritiku vladajuće garniture i neposrednih tvoraca zakona.
Branko Grims, jedan od tvoraca i najvećih zagovornika zakona o RTV Slovenija, nazvao je analizu saveta Evrope “potpuno bezvrednom stvari”, jer je “nenaučna sa političkog i pravnog stanovišta”. Miro Petek, poslanik vladajuće Slovenske demokratske stranke (SDS) i bivši novinar, zamerio je protivnicima zakona da su nekada po mišljenje išli u Beograd, a danas odlaze u Brisel i Strazbur, aludirajući na činjenicu da je opozicija zatražila ekspertizu zakona od Saveta Evrope.
Protiv novog zakona izjasnio se i bivši predsednik države Milan Kučan, koji je izjavio da će na nedeljnom referendumu glasati protiv zakona koji “dozovljava potpuno političko podređivanje jedinog javnog medija” u zemlji. Protiv zakona se izjasnio i sadašnji predsednik Slovenije Janez Drnovšek.
U ovako usijanu atmosferu se aktivno uključila i katolička crkva, čija je ocena da “nacionalna televizija i radio često o Crkvi izveštavaju neprofesionalno, ili čak izrazito pristrasno”. Kao ilustracija te tvrdnje se navodi “često prikazivanje pokojnog pape Jovana Pavla Drugog i sadašnjeg Benedikta Šesnaestog kao dvojice zadrtih konzervativaca, koji se ne osvrću na potrebe ljudi”. Crkva je otvoreno pozvala vernike da glasaju za novi zakon, a stručna javnost poručuje da “nas opet o demokratiji i pluralizmu podučava organizacija koja nije ni demokratična ni pluralna”.
Crkvi se ne poriče pravo da kao nevladina institucija izriče i političke ocene, ali onda mora dozvoliti da se o njoj prosuđuje na politički način, jer, kako kažu, “ona nikada u svojoj istoriji nije bila ni demokratična ni pluralna. I još više. Demokratija i pluralnost je ugrožavaju i načinju više i od ateističko komunističkog totalitarizma”.
Poslednja istraživanja javnog mnenja u Sloveniji su pokazala da je poverenje vladi i parlamentu u opadanju. Da li dovoljno da se sačuva autonomija javne RTV i ustavno pravo javnosti na nezavisnu informaciju, pokazaće nedeljni referendum.
