30. Oct 2004
Srbija i Crna Gora nepravedno se našla daleko ispod susednih zemalja po razvijenosti medijskih sloboda na rang-listi Reportera bez granica, slažu se u oceni Nebojša Bugarinović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara, i Velimir Ćurguz Kazimir, direktor Medijske dokumentacije Ebart, uz napomenu da im nisu poznata sva merila po kojima se lista pravi.
– Postoje dve ravni po kojima se gledaju medijske slobode, jedna je nezavisnost od državnih organa, a druga od osnivača, vlasnika i upravljača samih medija. Kada je reč o prvom, nisam siguran da tako loše stojimo, s obzirom na to da vrlo aktivnu ulogu u kritikovanju vlasti, ima dosta i štampanih i elektronskih medija. Ne govorim o tome da li su te informacije istinite ili nisu, nego o kritičkoj poziciji prema državnim organima. Međutim, možda loše stojimo u analitičkom novinarstvu i možda zaostajemo u primeni etičkih normi profesije. U svakom slučaju, kada je reč o kritici vlasti, lično sam imao priliku da se uverim da se kod nas mogu objaviti informacije, kakve ne mogu u nekim zemljama Evropske unije – kaže Bugarinović.
Kao što je već objavljeno, najpoznatija međunarodna novinarska organizacija Reporteri bez granica, na osnovu godišnjeg izveštaja o medijskim slobodama svrstala je SCG na 77. mesto. U “konkurenciji” je bilo 167. zemalja, a sve susedne su prošle bolje od SCG. Tako je Slovenija u samom vrhu na 15. mestu, BIH na 21, pre SAD i Belgije, Makedonija na 30, Albanija na 50, a Hrvatska na 54. mestu.
– Ne znam na osnovu kojih se sve parametara pravi rang lista, da li u njih ulaze i vlasnički odnosi, odnosi između javnog servisa i komercijalnih medija. Gledano kroz mere represije, eventualnu cenzuru i fizičku ugroženost novinara ne zaslužujemo da budemo ispod susednih zemalja. Ako je reč o ovom poslednjem, fizičkoj ugroženosti, po mojoj proceni, tu smo bolji od suseda. Moguće je da je glavni kriterijum pravna regulativa i nedostatak zakonskih normi, gde kod nas ima dosta praznina – ističe Kazimir.
Kriterijuma 52
Na internet strani organizacije Reporteri bez granice, može se naći objašnjenje da se skala o stepenu medijskih sloboda pravi na osnovu 52 kriterijuma. Reč je o velikom broju elemenata koji karakteriše situacija u jednoj zemlji, od stepena fizičke ugroženosti novinara, zakonske regulative i cenzure, mogućnosti da militantne ili ekstremističke grupe vrše pritisak na medije, reakcije vlasti na to što mediji objavljuju, dostupnosti interneta, odnosa prema stranim dopisnicima i tako dalje. Na poslednjem mestu je Irak, gde su u poslednjih godinu dana, kako je navedeno poginula 44 novinara.
