19. Oct 2004
Slučaj navodno seksualno zlostavljane bebe iz okoline Kovina tresao je protekle nedelje javnost Srbije otvorivši nekoliko krucijalnih pitanja u vezi s vrednostima našeg društva. Na udaru su se, međutim, ovog puta našli i pojedini mediji zahvaljujući kojima je priča o kovinskoj bebi stigla od vesti do senzacije za samo pola dana. Samo je toliko vremena bilo potrebno jednoj televiziji i nekolicini beogradskih listova da prekrše čitavu paletu zakonskih i etičkih odredbi koje se tiču zaštite prava deteta. O optuživanju ljudi čija eventualna krivica još nije ni počela da se utvrđuje, da se i ne govori. Ali da krenemo redom.
Kada je dvomesečna beba prošle nedelje primljena u Dečiju bolnicu u Tiršovoj ulici u Beogradu, lekari su zbog mogućeg uzroka povreda obavestili MUP koji je započeo istragu saslušanjem majke. U međuvremenu, informacija je “procurila” na beogradsku medijsku scenu, a ceo slučaj dobio je veliku pažnju javnosti. Na nesreću, odmah su počele kalkulacije o krivici majke, zatim njenog nevenčanog supruga i maloletnog pastorka. Vrhunac neprofesionalnosti dogodio se na BK televiziji koja je u ponoćnim vestima, a zatim i u jutarnjem programu “Budilnik” objavila puno ime i prezime bebe, kao i adresu na kojoj ona živi. Na priču se nadovezalo i nekoliko beogradskih dnevnih listova u čijim su napisima optuženi očuh i pastorak. Puna imena obojice su objavljena i pored toga što je pastorak maloletan, a njihova krivica još nije ničim dokazana. Na opštu medijsku prašinu kao da je “nalegao” i predsednik Upravnog odbora Dečije bolnice Boris Stajkovac sazvavši brže-bolje konferenciju za štampu izjavivši kako “nisu spremni da otvore priču o zlostavljanju jer je veoma mučna”.
Krajnja neprofesionalnost
I pored toga, Stajkovac je rekao da postoje velike sumnje i velika verovatnoća da se radi o seksualnom zlostavljanju, što su preneli bezmalo svi mediji. Tek dan kasnije MUP je obavestio javnost da je privedena majka zbog osnovane sumnje da je izvršila ubistvo u pokušaju nad svojom dvomesečnom bebom. U saopštenju MUP-a stoji da je majka povredila dete tako što je penetrirala prstima u analni otvor bebe iziritirna njenom nepravilnom stolicom. Izvinjenja njenom nevenčanom suprugu i pastorku iz medija nisu stigla iako su ona ceo dan špekulisala njihovim imenima.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić smatra da se u ovoj priči radi o krajnjoj neprofesionalnosti pojedinih medija i novinara.
– To je ono na šta smo više puta upozoravali. Očito da je svako ukazivanje i i smatranje bespomoćno do onog momenta kada se konačno sve reguliše zakonskom regulativom koja se tiče medija. Uz to, i medijska udruženja i sami mediji moraju da počnu da vode računa o nečemu što se zove moral – smatra Gruhonjić. – Ovo je pre svega pitanje morala, uz to što su prekršene mnoge zakonske odredbe, ali i članovi novinarskog kodeksa. Na žalost ovo nije ni prvi, a uveren sam, ni poslednji put. Ovde imamo slučaj dvomesečne bebe čije se ime u celosti objavljuje, gde mediji špekulišu da li je u pitanju zlostavljanje ili ne i optužuju ljude koji na kraju ispadaju nedužni. Na kraju se ispostavilo da nije bilo seksualnog zlostavljanja, a mediji su priču eksploatisali do krajnosti pod devizom: “cilj opravdava sredstvo”, samo da se bude što gledaniji, slušaniji ili čitaniji.
Kažnjavanje sklonih senzacionalizmu
Gruhonjić smatra da ovakvo ponašanje mora da se iskoreni kreiranjem dobrog zakona i kažnjavanjem medija koji objavljuju neproverene informacije samo zato što su skloni senzacionalizmu.
– Ja sam predsednik NDNV-a, ali sam za kažnjavanje medija, ne onako kako su to radili radikali, već na način zaštite ljudskih prava i privatnosti – kaže Gruhonjić.
Povodom priloga u ponoćnim vestima na BK TV i u vestima u okviru jutarnjeg programa »”Budilnik«” na BK Televiziji, kao i povodom članka u listu “Blic” pod naslovom “Seksualno zlostavljanje beba”, na učestalu praksu kršenja Zakona o javnom informisanju koji predviđa da se maloletnik ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes, ukazao je i beogradski Centar za prava deteta. Oni tvrde da navedeni prilozi predstavljaju tipičan primer povrede privatnosti, narušavanja ugleda, časti i ličnog dostojanstva deteta koje je bilo žrtva (seksualnog) zlostavljanja. Navođenjem punog imena i prezimena i mesta stanovanja stvaraju se uslovi za socijalnu stigmatizaciju i dodatno traumatizovanje deteta žrtve nasilja čime se direktno krši princip njegovog najboljeg interesa.
Monitoring uvreda i kleveta
Advokatski pul Medija centra sproveo je u februaru i martu istraživanje o klevetama, uvredama i neznanju o funkcionisanju institucija u dnevnoj štampi u Srbiji. Oni su pronašli 172 napisa koji su kršili neki od zakona. Najviše je bilo kleveta – čak 52 odsto, dok je uvreda bilo 5,68, a drugih krivičnih dela skoro 12 odsto. U izveštaju Medija centra kaže se da problemi nastaju zbog neprofesionalnog i nemarnog odnosa pojedinih novinara koji često dopuštaju javnim ličnostima da kažu šta god požele. Deo krivice snose i urednici i novinari koji podižu tiraž pomoću senzaconalističkih, provokativnih i vrućih izjava kojima se u krajnjem slučaju izneverava javni interes.
