04. Apr 2005
Većina beogradskih štampanih medija kršila je u martu etičke i profesionalne norme, a u tome su prednjačili dnevnici “Kurir” i “Srpski nacional”, pokazuje izveštaj Saveta za štampu beogradskog Medija centra. Na konferenciji za novinare, izvestilac tog saveta za mart Gordana Suša navela je kao jedan od drastičnih primera kršenja etičkih normi naslov na prvoj strani lista “Tabloid” od 31. marta “Zašto će biti ubijen Čeda”. Ona je navela da taj naslov nije samo poziv na likvidaciju, već sugeriše da je pitanje ubistva bivšeg potpredsednika vlade i Demokratske stranke Čedomira Jovanovića pitanje trenutka. Prema rečima Gordane Suše, vulgarnost, komercijalnost, ideologizovanost, pristrasnost, mizoginija, rasizam, narušavanje privatnosti, zloupotreba osećanja, direktne laži i klevete, odlika su “popriličnog broja pisanih medija”, a kršenju ljudskih, etičkih i profesionalnih normi ne odolevaju ni najugledniji listovi.
Analiza sedam dnevnih listova i četiri nedeljna pokazala je da je najviše tekstova u kojima nisu poštovana etička pravila objavljeno u “Srpskom nacionalu” (37) i “Kuriru” (31). U “Glasu javnosti” bilo je 13 takvih teksova, “Večernjim novostima” deset, “Blicu” devet, a u “Politici” i “Danasu” po četiri, uglavnom zbog prikrivenog ili direktnog reklamiranja nekih firmi i vlasnika. “Nedeljni telegraf” prekršio je etičke norme u tri teksta, “NIN” u dva, dok u “Vremenu” i “Evropi” nisu uočeni takvi slučajevi. Gordana Suša ukazala je da su česti izvori govora mržnje političari i navela primer ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, čiju je izjavu sa mnoštvom uvreda, psovki i vulgarnosti, objavio “Kurir” 31. marta, pod naslovom “Grebić”. Jedno od najčešćih kršenja etičkih normi odnosila se u martu na nepoštovanje prava na privatnosti u izveštavanju o nesrećama, optuženima, porodičnim tragedijama…
Mediji su to pravilo kršili objavljivanjem imena i prezimena maloletnih ili žrtava. Često je kršeno i pravilo poštovanja ljudskog dostojanstva i integriteta ličnosti, pa je tako “Kurir” objavljivao naslove kao što su “Paparesta crko dabogda” i “Dinkić je psiho”. Ukazujući da mediji često objavljuju neistine, klevete, glasine, kao i izmišljena ili pisma nepoznatih autora, ona je navela i da je primetna pojava da naslovi često ne odgovaraju sadržini teksta. Tako je “Blic” objavio naslov “Umro papa”, iako je Jovan Pavle Drugi bio još živ i premda su u tekstu bile samo spekulacije o smrti. Gordana Suša navela je i da je članak žanr u kojem su najčešće kršene etičke norme, a posebno je ukazala na govor mržnje i širenje nacionalne netrpeljivosti u sportskim izveštajima, navodeći kao primer naslove u “NIN-u” – “Performans mržnje”, “Kuriru” – “Hrvatski divljaci” i “Ustaše i dalje u ratu sa Srbima”. Projekat analize štampanih medija u Srbiji finansirao je UNESKO.
