03. Jul 2007
Srpski parlament izabrao je prošle nedelje za prvog ombudsmana Sašu Jankovića, ali će građani moći da se žale zaštitniku svojih prava tek kad on položi zakletvu. Janković, kako kaže za „Politiku”, očekuje da za dve do tri nedelje reši problem prostorija za rad ombudsmana, a dogovori o tome su u toku, pa da, odmah posle toga, dođe u skupštinu da položi zakletvu i zvanično preuzme funkciju. To ne znači, kaže, da će kancelarija ombudsmana odmah postati operativna, ali „sasvim sigurno neću čekati pet meseci, koliko zakon omogućava, da se obave sve pripreme za rad”.
Janković ističe: „Nisam siguran da su ljudi u vladi i skupštini svesni koliko ljudi treba da radi u kancelariji ombudsmana i koliko to budžet omogućava. Na primer, u Grčkoj koja ima malo više stanovnika od Srbije, kancelarija nacionalnog ombudsmana ima 181 zaposlenog, nama će trebati minimum 40. Nisam siguran ni da se shvata da ombudsman nije samo neko ko će davati izjave medijima, već da je to institucija koja mora da rešava konkretne slučajeve kojih će biti na hiljade”.
Prvom zaštitniku građana predstoji i da objasni svim potencijalnim podnosiocima pritužbi šta je u njegovoj nadležnosti. Janković očekuje da će u prvoj godini rada bar 30 odsto energije morati da utroši na upoznavanje građana s tim šta mogu da očekuju od ombudsmana. Prema Zakonu o zaštitniku građana, inače, on je ovlašćen da kontroliše prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama, ili nečinjenjem organa uprave, ukoliko se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata. On, međutim, nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. Ombudsman je ovlašćen, između ostalog, da vladi, odnosno parlamentu, podnese inicijativu za izmenu zakona, ali i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona. Takođe može i da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana. Postupak pokreće po pritužbi građana, ili po sopstvenoj inicijativi, ali neće postupati po anonimnim prijavama.
Ombudsman postoji na pokrajinskom nivou, a imaju ga i neki gradovi i opštine. Koliko je ova institucija važna, najbolje svedoče iskustva postojećih zaštitnika građana. Tako je, na primer, Dušanka Gaćeša, beogradski ombudsman, izjavila da se njenoj kancelariji dnevno javi 20-30 građana, te da se najčešće pritužbe odnose na rad MUP-a, pravosuđa, opština, sporost administracije na svim nivoima vlasti… Prema njenim rečima, 50 odsto građana kaže da im je ombudsman poslednja nada. Šabački ombudsman Miloš Mijailović govorio je o problemima u svom radu i istakao da mnogima nije mogao da pomogne, jer „njihova muka prelazi vrlo ograničenu nadležnost lokalnog ombudsmana, a u pojedinim slučajevima i opštinski činovnici su se oglušavali o zahteve da isprave nepravilnosti”. Mijailoviću će kad Saša Janković stupi na dužnost sigurno biti lakše. Janković kaže da će napraviti protokol o saradnji sa ombudsmanima na nižem nivou, pa će građani moći da predaju pritužbe bilo kojem zaštitniku građana, a „naša interna mreža će ih prosleđivati onome u čijoj je nadležnosti problem”.
Saša Janović se, kako kaže, nada da se ljudi neće razočarati, ali napominje da i u zemljama gde ombudsman postoji već deset godina polovina pritužbi je izvan nadležnosti zaštitnika građana. „Evo, na primer, već sam dobio neformalnu pritužbu snimatelja iz jedne TV kuće na male plate. To, naravno, nije u mojoj nadležnosti. Ali, zaštitnik prava građana može da se bavi time zašto neko godinu dana čeka negde da mu se reši neki slučaj. Ili, na primer, može na sopstvenu inicijativu da se bavi pitanjem onih jadnih ljudi koji ne znaju šta se dogodilo sa njihovim bebama i koje ministarstva šetaju između sebe već mesecima. Očekujemo i pomoć medija, a ’koalicija’ medija i zaštitnika građana je prirodna. Ako ne budemo mogli, iz nekog razloga, da radimo posao kako treba u interesu građana, dakle, udaraćemo u šerpe i lonce da bi nas čuli!”
