12. Mar 2025
Ako bi jednom rečju trebalo da se opiše odnos političke elite unutar mađarske zajednice u Vojvodini prema nezavisnim medijima, onda bi ta reč bila: ignorisanje.
Ne slati pozive na konferencije za novinare, ne odgovarati na pitanja poslate mejlom ili drugim kanalima komunikacije, ne odgovarati na zahteve za intervjue… To su očigledno u vidu instrukcija dali čelnici Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) na nekom partijskom skupu ili konsultaciji, jer se u tom pogledu na upadljivo sličan način ponašaju sve opštine, čelnici opština, ustanove i javna preduzeća u kojima SVM ima neku ulogu. Treba se ponašati kao da ti novinari i ovi mediji i ne postoje, to je najlakši način da izbegnete neprijatna pitanja i da ne bude nikakvih problema.
Naravno, ovo nije tako jedinstven slučaj, isti je tipičan za celu Srbiju kada je u pitanju odnos vladajuće stranke prema nezavisnim medijima. Unutar mađarske zajednice u Vojvodini, međutim, ovaj pristup ima još nekoliko dodatnih, osobenih specifičnosti.
Jedna je da se potpuno ista reakcija može primetiti od strane raznih kulturnih institucija, civilnih organizacija, udruženja, biblioteka, pa čak i sportskih organizacija. Ove organizacije u principu nemaju veze sa politikom, ili ne bi trebalo da imaju veze sa politikom, ali među njima i one u čijem rukovodstvu SVM ima odlučujuću ulogu, ili su finansijski zavisne od stranke, takođe ne šalju pozive na sopstvene događaje, a nerado razgovaraju sa nezavisnim medijima.
Drugi je ekonomski pritisak, kojim se pokušava onemogućiti rad nezavisnih medija u ekonomskom smislu. Saradnici Fondacije Sloboda štampe, koja je izdavač portala „Slobodni Mađar so” (Szabad Magyar Szó), suočili se sa nekoliko slučajeva kada je potencijalni oglašivač na našu ponudu odgovorio: „Nemojte se ljutiti, ali ne smem da se oglašavam kod vas, jer tada neću dobiti podršku na konkursima“. Oni hrabriji su možda i dali nešto keša, ali su rekli da se ne usuđuju da to ide preko banke, jer onda „ima traga“, a bilo je i onih koji su rekli da možemo fakturisati oglas, ali da sam oglas bolje da ne objavimo. Drugim rečima, ponovo se nameće jasno uputstvo SVM-a da se kod nas ne mogu oglašavati oni preduzetnici i ona preduzeća, koji na neki način pripadaju partijskom konglomeratu.
Cilj treće specifičnosti je opet da se odseku finansijska sredstva dostupna nezavisnim medijima, ovoga puta (zlo)upotrebom zakonom predviđenih mogućnosti. Najviši organ samouprave Mađara u Vojvodini, Mađarski nacionalni Savet (koji je u potpunosti pod uticajem SVM-a, jer kandidati ove stranke predstavljaju svakog pojedinog člana 35-člane organizacije) ima pravo da se izjasni o konkursima za proizvodnju medijskih sadržaja na manjinskim jezicima raspisanim na opštinskom, pokrajinskom i republičkom nivou, a nadležna komisija Saveta redovno ne podržava predloge projekata Fondacije Sloboda štampe na ovim konkursima.
A ako, mimo svega ovoga i uprkos svemu, nezavisni mediji i dalje rade, onda ponekad dolazi do verbalnih ispada i agresije predsednika SVM-a. Najnoviji primer za to je objava Balinta Pastora na Fejsbuku, kada je „Slobodni Mađar so” analizirao rezultate SVM-a na opštinskim izborima na način koji mu se nije dopao.
„Mene narod nije ni hteo da osudi”
U Senti, kao i u drugim gradovima naseljenim Mađarima, pritisak na nezavisne medije i nezavisne novinare retko dospeva u fazu SLAPP-tužbi, ili bar javnost ne zna o tome. Međutim, postoje primeri da državni organi preduzimaju mere protiv predstavnika medija. U konkretnim slučajevima ovaj državni organ je policija.
U novembru 2021. godine građani Sente su se priključili blokadama saobraćajnica širom Srbije, a protiv kopanja litijuma u dolini Jadra i protiv poslovanja multinacionalne kompanije Rio Tinto. Demonstranti su blokirali most preko Tise, a među njima je bila i spoljna saradnica redakcije „Slobodnog Mađar soa“ novinarka i fotografkinja Mina Delić.
„Dan nakon blokade policijski inspektori su mi kucali na prozor i uručili mi poziv na razgovor sa načelnikom policije u policijskoj stanici u Senti”, priča naša sagovornica, koja je pored toga što radi kao novinarka na lokalu, i ekološka aktivistkinja.
Ona je podelila informaciju o blokadi u njihovoj ekološkoj Fejsbuk grupi, i iako nije bila jedina, a ni prva koja je ovu informaciju objavila, veruje da je verovatno to razlog zbog čega je policija smatrala da je ona organizatorka blokade.
„Bila sam poprilično uznemirena, jer mi nije bilo jasno šta se dešava. Ostali prisutni na blokadi su dobili prekršajne prijave zbog zadržavanja na kolovozu, i takvu prijavu sam i ja očekivala. Umesto toga, pozvana sam na razgovor. Pre nego što sam otišla u stanicu, konsultovala sam se sa Udruženjem novinara Srbije, čiji sam član. Rečeno mi je da ne dajem nikakvu izjavu. Tako sam i učinila. Nakon što sam odbila da dam izjavu o tome da li sam organizatorka ili ne, i nakon što sam rekla da ću se izjasniti isključivo pred sudom, to je stavljeno u zapisnik. Ključno pitanje koje su mi postavili bilo je zapravo gde radim i u tom pitanju sam osetila pretnju određenim pritiscima na radnom mestu ili nekim otkazom. Srećom, ja sam nezavisan novinar u svakom pogledu te reči. Štaviše, povremeno radim u inostranstvu kao freelance fotografkinja, i to sve prijavljeno i legalno, tako da je ta pretnja kao metod ucene i ućutkivanja pala u vodu”, priča Mina Delić.
Ipak, tadašnji načelnik policijske stanice je tvrdio da imaju „dokaze da je ona organizatorka blokade”.
„Ono što je zanimljivo jeste da mi te takozvane dokaze nisu pokazali, a nije ni moglo biti konkretnih indicija da sam ja organizatorka. Koliko sam procenila celu situaciju, neko se dosetio da me kazni što sam od 2020. godine bila previše glasna na lokalu, moje ime se previše pojavljivalo u medijima, kako moji novinarski tekstovi, tako i moje aktivističke izjave. Sve je počelo sečom dela plavne šume kod gradske plaže u Senti, marta 2020. Tom prilikom se digla velika prašina u lokalnoj samoupravi obe opštine, Sente i Čoke. Takođe, privatno sam dobila informacije da su se naljutile ’velike gazde’ na pokrajinskom nivou. Smatram da je sve to dovelo do toga da me konačno ’uhvate’ za bilo šta i da mi lupe tužbu, a sve u cilju zastrašivanja”, navodi Mina Delić.
Ona kaže da se u početku uplašila, jer joj se tako nešto nikad nije desilo u životu, ali ubrzo se snašla, i povezala se sa različitim nevladinim organizacijama.
„Dodeljen mi je odličan advokat iz YUCOM-a, a u moju odbranu se uključio i UNS, koji je uporno zasipao telefonskim pozivima senćansku policiju, tužilaštvo i sud. Veliku podršku sam dobila i od uredništva Fondacije Sloboda štampe, za koju pišem već pet godina. Na kraju ovog procesa stigla mi je oslobađajuća presuda. U njoj je pisalo da sam oslobođena ’u ime naroda’. Smešno je to, zapravo, jer mene narod nije ni hteo da osudi, nego korumpirani režim i njegovi razni investitori pokušavaju da osude narod”, komentariše slučaj Mina Delić.
Aktivista koji brani sebe pred sudom
Boris Zec je poznati aktivista u Senti, a ujedno i spoljni saradnik portala „Slobodni Mađar so”, poznat po svojimm komentarima u ironičnom stilu. Njega je tražila policija povodom najnovijih studentskih i građanskih protesta širom Srbije, koji su imali svog odjeka i u Senti.
„Obično subotom održavamo proteste u Senti i podržavamo zahteve studenata. Na jednim od naših poslednjih demonstracija, ispred sedišta mesne organizacije Srpske napredne stranke sačekao nas je provokator, bivši pogrebnik, grobar, po sopstvenom priznanju. Nazvao nas je lopovima i vređao na razne načine. Učesnici protesta su, naravno, uzvikivali i sve se pretvorilo u prilično glasnu svađu. Pošto je ceo događaj snimljen na video snimku zahvaljujući lokalnom izveštaču „Slobodnog Mađar soa”, koji je objavljen u javnosti, to je verovatno poslužilo kao osnov da me policija poseti, pošto se i ja vidim na snimku, jer sam bio fizički najbliži toj osobi. Sledećeg jutra ispred mog stana bila su dva inspektora u civilu i zamolili su me da odem u policijsku stanicu na razgovor. Moram da kažem, korektno su se ponašali, rekli su mi da procedura nije obavezna, ali ja sam rekao da ću rado ući i izneti svoj stav. Tako se i desilo, moja izjava je uzeta na korektan način, pa su mi uz kafu objasnili, da oni imaju obavezu da prođu kroz ovu proceduru, jer su dobili uputstva odozgo i ceo slučaj ide na sud. Još nisam dobio sudski poziv, tako da ne znam više detalja, ali svakako idem na suđenje”, rekao je Zec.
Inače, Borisu Zecu ovo nije prvi slučaj sa sudom. On je kažnjen sa 5.000 dinara prilikom ranije pomenutog zatvaranja mosta. Međutim, nije platio kaznu, slučaj je završio na sudu, gde je Zec pobedio. Tokom ovih sudskih postupaka nikada ne angažuje niti traži advokata jer, kako kaže, kao diplomiranom pravniku nije mu potrebna pravna pomoć – može samog sebe da odbrani.
Peter Kokai (VOICE, naslovna foto: Mina Delić)
Ovaj sadržaj objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorno je Nezavisno društvo novinara Vojvodine i on nužno ne odražava stavove Evropske unije.
