03. Nov 2016
Knjiga “Zemlja, nafta i ljudi” autora Dragana Gmizića zbir je svedočenja o ekonomsko-političkim prilikama u Vojvodini tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Lična sećanja trojice predsednika Izvršnog veća Vojvodine (Nikole Kmezića, Živana Marelja i Jona Srbovana) kao i rukovodilaca nekih od najvećih vojvođanskih banaka i preduzeća (Andraša Mora, Žarka Ćosića, Voje Šegrta i mnogih drugih) zabeležena su u relativno dugom vremenskom periodu između 2008. i 2014. godine. Inicijalni razgovori obavljeni su pred kamerama produkcijske kuće Playground iz Novog Sada a u okviru nikada emitovanog (de facto zabranjenog) serijala “Svedočenja o autonomiji”, posvećenog dvadesetoj godišnjici tzv. “jogurt revolucije”.
Svedočenja potcrtavaju dobro poznate, podsećaju nas na zaboravljene ali i otkrivaju nove činjenice o sveukupnom privrednom razvoju pokrajine i stvarnim razlozima političkih sukoba vođenih oko pitanja autonomije pokrajina unutar Srbije tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Najčešća pitanja postavljena sagovornicima su – Na kojim prirodnim resursima se razvijala privreda Vojvodine? Koliko je novih fabrika sagrađeno i odakle novac za njihovu gradnju? Šta se sve u Vojvodini proizvodilo i kome su se ti proizvodi prodavali? Kako se delio ostvareni profit? Da li je privredni sukob prethodio političkom sukobu oličenom u tzv. “jogurt revoluciji“? Kada bismo u dve rečenice odgovorili na postavljena pitanja odgovor bi glasio: Vojvodina se u tom periodu pune autonomije 1974/88. gradila na osnovu svoja tri ključna resursa – plodnoj zemlji, rezervama nafte i gasa, dok bi treći i svakako najvažniji resurs, bili vredni, obrazovani i štedljivi ljudi koji su u najvećoj meri svojim novcem(!) finansirali taj razvoj. Da, ekonomski razlozi bitno su doprineli podizanju političkih tenzija između pokrajinskih i centralnih vlasti koje su kulminirale smenom “autonomaša” 1988.
Knjigu u pdf formatu možete preuzeti na sledećem linku.
