13. Nov 2004
Medijski stručnjaci u Srbiji, predstavnici vlade, pravosuđa, novinarskih udruženja i advokature, založili su se na dvodnevnoj konferenciji o kleveti i slobodi izražavanja u Beogradu za ukidanje zatvorske kazne za klevetu. Ukazujući da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu koja to još nije učinila, učesnici skupa zaključili su da bi depenalizacija, odnosno ukidanje zatvorske kazne, trebalo da bude prvi hitan korak ka punoj dekriminalizaciji klevete, rečeno je danas na konferenciji za novinare u Medija centru.
Većina učesnika skupa zaključila je da je neophodno da se Predlog Krivičnog zakonika Srbije, koji je u skupštinskoj proceduri, izmeni pre usvajanja u delu koji se odnosi na isključenje odgovornosti kako bi osnov za to obuhvatio i krivična dela uvrede i klevete, preneo je Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM).
Učesnici skupa podržali su amandamane Ministarstva pravde na predlog izmena Krivičnog zakonika, kojima je predviđeno ukidanje zatvorske kazne za osnovni i teži oblik krivičnog dela klevete, ali su se založili za ukidanje zatvorske kazne i za najteži oblik krevete, kada ona dovodi do teških posledica po oštećenog.
Po ukidanju zatvorske kazne, prema oceni učesnika konferencije, trebalo bi da dođe do pune dekriminalizacije uvrede i klevete, uz usvajanje posebnog zakona (lex specialis), kojim bi bio regulisan građanskopravni postupak naknade štete za povredu časti i ugleda. Učesnici skupa zaključili su i da je neophodno da novinarska udruženja izrade jedinstveni etički kodeks, kao i da iniciraju osnivanje nezavisnih profesionalnih regulatornih tela, koja će rešavati sporove u okviru profesije.
Ocenjeno je da bi to doprinelo odgovornijem i profesionalnijem radu i smanjenju broja slučajeva koji se odnose na povredu časti i ugleda. Zaključeno je i da mediji nisu dovoljno profesionalni i da bi trebalo
da imaju u vidu da sloboda izražavanja nije apsolutno pravo prema evropskim standardima. Ukazano je i da je neophodno da mediji poštuju Zakon o javnom informisanju, posebno odredbe o ispravci i odgovoru.
Radi obezbeđenja pravičnih suđenja, ocenjeno je da je neophodno da se posebna pažnja obrati postupcima za krivična dela klevete i uvrede protiv medija, kao i da se sudovi ohrabre da pri donošenju presude aktivno koriste sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u vezi sa članom 10, koji reguliše slobodu izražavanja. Rade Veljanovski sa Fakulteta političkih nauka rekao je da u evropskim i drugim demokratskim zemljama u svetu, čiji zakoni sadrže klevetu kao krivično delo, sve manje ima procesa u toj oblasti.
Prema rečima učesnika skupa, poseban problem je na lokalnom nivou, gde postoje specifične “veze političara i pravosuđa na štetu novinara”, zbog čega je neophodan aktivan monitoring.
