21. Oct 2018
Poštovani,
Ovim dopisom želimo da vas upoznamo sa ključnim pitanjima, problemima i procesima u oblasti medija i medijskih sloboda u Srbiji danas i iznesemo stavove o njima, kao i prateće argumente. Verujemo da će vam informacije koje dostavljamo pomoći da potpunije razumete kompleksnost i slojevitost problema sa kojima se susreću novinari i mediji, ali i građani, čije je ustavno pravo da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavešteni o pitanjima od javnog značaja – po našem mišljenju ozbiljno ugroženo! Želimo takođe da potpunije objasnimo i našu ulogu u medijskim procesima, posebno onima koji se tiču dijaloga sa predstavnicima vlasti.
Pre svega, želimo da istaknemo da smo, i pored veoma teške, čak bismo rekli dramatično loše situacije u medijima, mi kao udruženja uvek spremni za dijalog i saradnju sa predstavnicima vlasti ukoliko to vodi ka rešavanju problema. Sa Vladom Srbije smo, početkom juna ove godine, započeli saradnju na izradi Medijske strategije nakon čvrstog uveravanja predsednice Vlade Srbija Ane Brnabić da postoji apsolutna politička volja vlasti da se poboljša stanje u medijskoj sferi, i da se u tom pogledu sarađuje sa relevantnim novinarskim i medijskim udruženjima.
Podsećamo da je u periodu koji je prethodio našoj saradnji, vlast pokušala da izradi Medijsku strategiju, ali da su iz tog procesa zbog nezadovoljstva načinom rada i mogućim rešenjima, izašla sva relevantna novinarska i medijska udruženja. Nekoliko meseci kasnije, kao rezultat pritisaka, Vlada Srbije je ovaj proces zaustavila i sa nivoa Ministarstva kulture i informisanja podigla na nivo Vlade. Pozvala je OEBS da bude facilitator procesa, a novinarska i medijska udruženja da daju svoj doprinos kroz delegiranje članova Radne grupe za izradu Medijske strategije. Izrada ovog dokumenta je u toku i u pitanju je široko inkluzivan proces, sa kojim u ovom trenutku, uz pojedine probleme, možemo da budemo zadovoljni. I to jeste dobra vest.
Međutim, treba imati u vidu da Vlada Srbije usvaja ovaj dokument i da on može doživeti ozbiljne, čak i suštinske izmene u odnosu na Nacrt, koji Vladi dostavi radna grupa. Ono što je važnije jeste da ovaj dokument sam po sebi ne znači mnogo, čak i ako bude izuzetno kvalitetan. On predstavlja samo obećanje Vlade Srbije da će u nekom narednom periodu postupati po njemu. A veliki broj strateških dokumenata u Srbiji ostao je samo spisak lepih, neostvarenih želja.
Tek posle zvaničnog usvajanja Medijske strategije započeće proces izmene zakona ili izrada novih zakona. Podsetimo da je u proteklom periodu od izrade Medijske strategije do skupštinskog usvajanja novih zakona prošlo čak tri godine (2011-2014). Iskreno, plašimo se da veliki broj profesionalnih medija u Srbiji neće ni dočekati nove zakone, pogotovo oni koji su izloženi snažnim i svakovrsnim političkim i ekonomskim pritiscima.
Veći problem od protoka vremena jeste činjenica da su problemi u medijskoj sferi u Srbiji samo manjim delom posledica nesavršenosti zakonskih rešenja, a većim – posledica nepoštovanja i ismejavanja zakona, odnosno nepostojanje vladavine prava. Praktično, to znači da, čak i ako dobijemo odlične zakone, samo po sebi to neće ništa značiti niti može biti garancija poboljšanja situacije u medijskoj sferi. Naime, i važeći medijski zakoni su od strane međunarodnih aktera i eksperata uglavnom pozitivno ocenjeni, a četiri godine posle njih mi imamo – i to pokazuju sve relavantne analize, istraživanja i izveštaji – dramatične probleme u sferi medijskog tržišta, medijskih sloboda i medijskog pluralizma.
Podsetimo da je zbog medijskih zakona iz avgusta 2014. godine Srbija dobila visoke ocene od relevantnih institucija u procesu evropskih integracija. Verujemo da je sasvim razumljiva naša bojazan da cilj vlasti ni sada, kao ni 2014. godine, nije da poboljša stanje na medijskoj sceni već da međunarodnoj zajednici stanje u medijima u Srbiji prikaže drugačijim nego što ono jeste. Unapred upozoravamo na mogućnost da vlast u Srbiji želi da proces izrade Medijske strategije prikaže kao ogroman korak napred i da će njime želeti da u senku baci sve druge probleme na medijskoj sceni.
Zbog te sumnje, zahtevali smo od vlasti da se paralelno sa procesom izrade Medijske strategije, vodi još jedan proces, a to je zajednički rad na ubrzanom rešavanju serije medijskih problema u postojećem zakonskom okviru. Posle dogovora, novinarska i medijska udruženja formirala su Tim za dijalog, a Vlada Srbije – Koordinaciono telo, čime je stvorena platforma za pregovore. U ovaj proces udruženja su ušla sa nadom da će potpomoći prevazilaženju akutnih problema medijske scene, a da će rezultati zajedničkog rada biti vidljivi u relativno kratkom vremenskom roku. Nažalost, četiri meseca nakon početka dijaloga, mi nemamo niti jedan dokaz, osim verbalnih uveravanja, da vlast odista ima političku volju i da je rešena da poboljša situaciju u sferi medija i medijskih sloboda, čime se ozbiljno dovodi u pitanje smisao i svrsishodnost otpočetog dijaloga. Istovremeno, problemi na medijskoj sceni se svakodnevno usložnjavaju i multiplikuju i proizvode veoma loše efekte po medije, novinare, medijske slobode i medijski pluralizam.
Novinarska i medijska udruženja su 16. avgusta Vladinom Koordinacionom telu dostavila 13 zahteva za rešavanje ključnih pitanja na medijskoj sceni, želeći tako da vidimo da li zaista postoji politička spremnost da se oni rešavaju. Zahteve nismo oročili, jer smo svesni da je za ispunjavanje nekih od njih potrebno izvesno vreme, ali smo očekivali da dobijemo adekvatne odgovore koji će ukazivati na spremnost Koordinacionog tela da ih ispuni, uz naravno našu pomoć i podršku. Do danas smo nažalost dobili samo delimične, nepotpune odgovore kojima apsolutno nismo zadovoljni. Odlučili smo da, po dogovoru sa prethodnog sastanka Tima za dijalog i Koordinacionog tela, dodatno specifikujemo naše zahteve i odredimo one koji su prioritetni, te da ih vremenski oročimo. Ukoliko ne budu ispunjeni u datom roku – a rokovi su realni i ne previše zahtevni – zadržavamo pravo da napustimo dijalog, kao i da razmotrimo dalje učešće u Radnoj grupi za Medijsku strategiju.
Kako smo rekli, paralelno sa ovim procesima, stanje na medijskoj sceni se pogoršava.
Predstavnici vlasti javno prozivaju, vređaju, omalovažavaju novinare i medijske radnike, proglašavajući ih za naprijatelje društva ili „strane agente“, čime ozbiljno ugrožavaju njihovu bezbednost. Primera za to je mnogo, a jedan od poslednjih je napad šefa poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića na predsednika NDNV-a Nedim Sejdinovića, koga je sa skupštinske govornice proglasio neprijateljem Srbije zbog iznošenja kritičkog stava o vlasti u Srbiji. Ovo nije prvi put da Martinović proziva novinare. I ranije je prozivao Sejdinovića, koji je posle toga dobo ogroman broj pretnji smrću koje je prijavio policiji, a koje nikada nisu procesuirane. Pre nekoliko dana funkcioner BIA-a Marko Parezanović izneo tvrdnju da su “najveća pretnja Srbiji strani agenti koji deluju u medijima, nevladinim organizacijama i opozicionim strankama”, a da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tu tvrdnju potvrdio. Postoji veliki broj slučajeva u kojoj predstavnici vlasti napadaju „neposlušne“ medije i novinare. Od 2016. godine u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije zabeleženo je 72 slučaja prozivanja, vređanja, omalovažavanja i diskriminacije novinara, medija, novinarskih i medijskih udruženja od strane političara i nosilaca javnih funkcija.
Poslednji takav slučaj desio se 19.10.2018. kada je predsednik RS Aleksandar Vučić po imenu prozvao, vređao i omalovažavao prvo novinarku javnog servisa, a potom i novinara TV N1 koji ga je zamolio da ne vrši pritiske na kolege sa Javnog servisa.
Vlast u Srbiji zloupotrebljava razne inspekcijske službe za pritisak na medije. Novine Vranjske su zatvorene u septembru 2017. zbog političkih, ekonomskih i administarzvnih pritisaka, dok je vlasnik i glavni odgovorni urednik Vukašin Obradović je štrajkovao glađu. Novinari, mediji i organizacije civilnog društva su mesecima protestovali zbog toga, ali bez rezultata. Najnoviji slučaj iz Niša, slučaj Južne vesti, takođe je izuzetno zabrinjavajući. Naime, Poreska uprava je provela šest meseci u ovom malom mediju, koji je finansijski kažnjen iako je poslovao u skladu sa zakonom. Predstavnici Poreske uprave na različite načine su zloupotrebljavali svoj položaj i naneli mu ogromnu štetu.
Predstavnici vlasti u Srbiji često tuže medije i novinare, a sudske odluke nisu usklađene sa zakonima Srbije i praksom Evropskog suda za ljudska prava, koji predviđaju da su javni funkcioneri dužni da trpe iznošenje kritičkog mišljenja. Sudovi novčanim kaznama dodatno otežavaju ionako teško poslovanje medija koji nisu bliski vlasti. Sa druge strane, iako su izloženi pretnjama i raznim drugim oblicima ugrožavanja bezbednosti, novinari nemaju adekvatnu krivično-pravu zaštitu. Policija, tužilaštvo i sudovi su potpuno neefikasni u ovim slučajevima, pa napadi na novinare ostaju nerešeni i bez sankcija. Podsećamo takođe da u Srbiji sudski nisu razrešena ni ubistva novinara od pre petnaest i više godina. Sa druge strane, nadležni državni organi pokazuju visok stepen efikasnosti kada su meta pretnji – predstavnici vlasti. Počinioci budu po ubrzanom postupku pronađeni i sankcionisani.
U tabloidnim štampanim medijima, dramatično se povećava nivo kršenja Kodeksa novinara Srbije, što potvrđuju izveštaji Saveta za štampu. Važno je napomenuti da mediji koji najviše krše Kodeks jesu oni koji su i najbliži vlasti i koji se velikim delom finansiraju iz javnih prihoda. U pitanju su mediji koji šire govor mržnje, prozivaju i blate one koji kritički misle o vlasti, kao i građane drugih nacionalnosti ili veroispovesti. Vlast je potpuno blokirala i obesmislila rad Regulatornog tela za elektronske medije, zbog čega u sferi elektronskih medija vlada haos i bezakonje. Mediji sa nacionalnom pokrivenošću pretvorili su se u propagandna sredstva, a dominiraju programi izuzetno niskog kvaliteta. Regulatorno telo ne reaguje iako su programi u potpunoj suprotnosti sa elaboratima, odnosno planovima rada koje su stanice dostavile prilikom konkurisanja za dobijanje frekvencije. REM ne reaguje ni kada dolazi do eklatantnog kršenja Zakona o elektronskim medijima, odnosno kada pojedine televizije sa nacionalnom pokrivenošću direktno prenose sednice glavnog odbora vladajuće stranke.
Slučaj državne novinske agencije Tanjug predstavlja jedno od najpoznatijih slučajeva kršenja zakona i ugrožavanja pravnog poretka u zemlji. Ova agencija još uvek aktivno radi iako je još 31. oktobra 2015. godine donesena, u skladu sa zakonom, odluka o njenom gašenju. Ova agencija opstaje kao propagandno sredstvo u državom vlasništvu iako je zakonima iz 2014. godine država donela odluku da se povlači iz vlasništva medija. Osim toga, država je, protivzakonito, suvlasnik listova Večernje novosti i Politika, a takođe je protivno zakonu lokalna samouprava u Kragujevcu postala vlasnik prethodno privatizovane Radio-televizije Kragujevac.
Srbija, inače, izdvaja izuzetno velika sredstva iz budžeta za medijsku sferu, ali potpuno netransparentno, selektivno i diskriminatorski. U zakonima ona se obavezala da će u medijsku sferu, osim u izuzecima, finansijski intervenisati kroz konkursno sufinansiranje javnog interesa. Međutim, ona izdvaja enormna sredstva i na druge načine (javne nabavke, promocije, oglašavanja, sponzorstva, ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji), i to na potpuno deregulisan način, čime se bavio i Savet za borbu protiv korupcije. U svom izveštaju Savet je ukazao da od odluke političkih i ekonomskih elita gde će se oglašavati i koliko će novca za to potrošiti – zavisi sudbina medijskih preduzeća. Da bi privukli oglase, tvrdi Savet, zaposleni u medijima trude se da izveštavaju u skladu sa interesima oglašivača, čime potiskuju u stranu Kodeks novinara, odnosno etičke principe profesije. Ovom intervencijom sredstva se usmeravaju u medije bliske vlasti, čime se stvara i ozbiljan disbalans na medijskom tržištu i diskriminacija „nepoćudnih“ medija. Niko nema podatak kolika sredstva su u pitanju (jedan od naših zahteva je da Koordinaciono telo dostavi izveštaj o tome, ali država navodno ne može da dođe do tih podataka), ali u svakom slučaju u pitanju su desetine miliona evra na godišnjem nivou. Ovo je jedan od važnih recepata kako država kontroliše medije, istovremeno ih i korumpirajući i ucenjujući.
Što se tiče konkursnog sufinansiranja javnog interesa u medijskoj sferi, tu već godinama postoje ozbiljni problemi. Iako se zakonom obavezala da o dodeli javnih sredstava odlučuju medijski stručnjaci koji su delegirani iz novinarskih i medijskih udruženja, te da će novac biti usmeren u javni interes, ovaj proces vlast je pretvoren u finansiranje medija bliskih vlasti i sopstvene promocije. Sredstva se dodeljuju medijima koji kontinuirano krše novinarski kodeks, iako je jedan od osnovnih kriterijuma za dodelu sredstava poštovanje novinarskog kodeksa.
Podsećamo da Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2018. godinu donosi veoma negativnu ocenu stanja u medijima, a osim transparentnosti medijskog vlasništva apostrofira se problem državnog finansiranja medija i uticaja koji se na taj način ostvaruje, i to ne samo na medije već i na slobodu izražavanja uopšte. U fokusu je sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja, model državne finansijske intervencije u medijsku sferu predviđen Zakonom o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine, ali i „raspodela sredstava za oglašavanje“. U Izveštaju se zahteva da vlasti osiguraju da se neformalni pritisak na uređivačku politiku ne vrši putem oglašavanja, uključujući i ono iz javnih kompanija, kao ni putem projektnog sufinansiranja.
Javni medijski servisi u Srbiji ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze, koje im nalažu da moraju da rade u javnom interesu i da izveštavaju istinito, nepristrasno i potpuno, kao i da imaju nezavisnu uređivačku politiku. Istraživanja pokazuju da javni medijski servisi jesu mesto iz kojeg su suštinski prognani javni dijalog i kritičko mišljenje, te da je u njihovim informativnim emisija u dramatično velikom obimu dominantna izvršna vlast. Podsetimo da je pre dve godine u Javnom servisu Vojvodine došlo do politički motivisane smene brojnih urednika i, a da je i pored protesta novinarskih i medijskih udruženja i međunarodnih organizacija stanje u ovoj kući i dalje nepromenjeno, da su nastavljena ponižavanja i marginalizacija najboljih novinara i urednika, što je dovelo do drastičnog pada kvaliteta programa i gledanosti, a ovaj javni servis potresaju i mnogobrojne afere.
Ogroman problem za novinarske i medijske organizacije jeste i činjenica da se vrši ogroman politički pritisak na instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja. Od 2015. godine do danas organi javne vlasti su se čak 601 puta oglušili o rešenja Poverenika donetih po žalbama izjavljenih Povereniku zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama. To je zastrašujuć podatak. Sigurni smo da ste svesni koliko je instrument slobodnog pristupa informacija od javno značaja važan za novinare i medije.
Nažalost, ovo je samo kratak pregled najvažnijih problema sa kojima se suočava medijska scena Srbije i mi kao novinarska i medijska udruženja, ali i građani Srbije. Nadamo se da vam je već iz ovog pregleda jasno zbog čega situaciju nazivamo dramatično lošom.
Nadamo se da ćete, posle ovoga, još bolje razumeti našu sumnju u to da zaista postoji politička volja vlasti da se, u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, problemi u medijskoj sferi rešavaju.
Stojimo vam na raspolaganju za sve dodatne informacije.
Beograd – Novi Sad – Kragujevac – Niš, 20. oktobar 2018.
Nezavisno udruženja novinara Srbije
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
Asocijacija onlajn medija
Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“
