02. Nov 2016
Podnesak dostavljen sudu 20. oktobra, u koji je Cenzolovka imala uvid, otkriva da je obaveza donošenja Plana proizvodnje i emitovanja programa ustanovljena tek Statutom Radio-televizije Vojvodine od 14. januara prošle godine, čime su pobijene tvrdnje advokata RTV o postojanju višegodišnje prakse usvajanja ovog akta.
U Radio-televiziji Vojvodine pre 2015. godine nije postojala obaveza donošenja Plana proizvodnje i emitovanja programa, stoji u dopisu koji je vojvođanski javni servis, posredstvom svog advokata Siniše Novkovića, dostavio novosadskom Osnovnom sudu.
Pred tim sudom se od prošlog meseca vodi spor koji je protiv RTV pokrenuo smenjeni direktor programa te medijske kuće Slobodan Arežina.
Podnesak dostavljen sudu 20. oktobra, u koji je Cenzolovka imala uvid, otkriva da je obaveza donošenja Plana proizvodnje i emitovanja programa ustanovljena tek Statutom RTV koji je donet 14. januara 2015. godine, čime su pobijene ranije tvrdnje advokata RTV o postojanju višegodišnje prakse usvajanja pomenutog akta.
Upravni odbor RTV smenio je Arežinu s mesta direktora programa 4. maja ove godine. Kao razlozi za takvu odluku navedeni su nedonošenje upravo Plana proizvodnje i emitovanja programa za 2016. godinu, te odgovornost za pad gledanosti programa pokrajinskog javnog servisa.
Odbacujući odgovornost za te propuste, Arežina je u julu podneo tužbu protiv RTV zbog nezakonitog smenjivanja.
Na pripremnom ročištu po toj tužbi, održanom 12. oktobra, sudija Gordana Glavaški naložila je RTV-u, na predlog Arežininog advokata Jelene Stanić, da u roku od osam dana sudu dostavi akt pod nazivom Plan proizvodnje i emitovanja programa iz ranijih godina.
Na taj način je, kako je sud zaključio, trebalo da se utvrdi da li u pokrajinskom medijskom servisu postoji odavno ustaljena praksa usvajanja pomenutog dokumenta, kao i to ko je za njegovu izradu i usvajanje zaista nadležan.
Ovaj predlog je usledio nakon što je advokat RTV Siniša Novković pred sudom ustvrdio da je, kako je navedeno u zapisniku sa tog ročišta, obaveza „donošenja i sadržina Plana proizvodnje i emitovanja programa regulisana posebnim aktom, i to Pravilnikom o planiranju, proizvodnji, emitovanju i arhiviranju programa televizije iz novembra 2002, a koji je ostao na snazi donošenjem Statuta tuženog (RTV) iz 2006. godine“.
U RTV, međutim, sad navode da ranijih godina uopšte nije postojala takva obaveza.
Foto: N1
„Što se tiče prethodnih planova proizvodnje i emitovanja, od momenta od kog tuženi posluje kao samostalno pravno lice van okvira RTS, tj. od 2006. godine, oni ne postoje, jer je tek stupanjem na snagu Statuta tuženog od 14. 1. 2015. nastala obaveza donošenja Plana proizvodnje i emitovanja programa kao jedinstvenog akta za ceo RTV, a shodno članu 39 tog statuta“, navodi se u podnesku koji je upućen Osnovnom sudu u Novom Sadu.
U članu 39 Statuta RTV navodi se da se „strateška godišnja i višegodišnja poslovna politika, plan rada i razvoja RTV-a, Plan proizvodnje i emitovanja programa, kao i finansijski plan donosi jedinstveno za RTV“.
Obavezu RTV da donese famozni akt, međutim, niko nijednog trenutka nije doveo u pitanje – ni Arežina niti bilo ko iz RTV – ali je od prvog trenutka postalo sporno, što je i dovelo do samog sudskog spora, jedno drugo pitanje: ko je za njegovo donošenje zapravo (bio) nadležan?
Arežina u svojoj tužbi prstom upire u generalnog direktora, pozivajući se na član 45 Statuta RTV, u kojem stoji da je u nadležnosti generalnog direktora donošenje „akta o planiranju, proizvodnji, emitovanju i arhiviranju programa“. Drugim rečima, za donošenje tog akta bio je nadležan Srđan Mihajlović, koji je bio direktor pokrajinskog javnog servisa do 13. maja ove godine, kada je podneo ostavku.
U RTV, naravno, smatraju da je to bila obaveza direktora programa. Advokat Novković rekao je sudu da je „u opisu poslova radnog mesta direktora programa… između ostalog da koordinira procesom rada svih medija u okviru RTV, a između ostalog i u oblasti planiranja programskih sadržaja“ i da iz toga proističe da je na Arežini „bila obaveza donošenja Plana proizvodnje i emitovanja programa“.
Kako bi se u daljem toku sudskog postupka razrešila nedoumica oko toga šta je (bilo) u čijoj nadležnosti, sudija Glavaški je od RTV zatražila i izvode iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova za radno mesto generalnog direktora, odnosno direktora programa.
Tražene izvode RTV je dostavio sudu podneskom advokata Novkovića od 20. oktobra.
U Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova JMU Radio-televizija Vojvodine iz januara 2015, u članu 10, koji se odnosi na poslove direktora programa, markerom je naznačeno da „direktor programa… koordinira radom svih medija ustanove (…) u oblasti uređivačke politike svih programa ustanove, planiranja, raspoređivanja i narudžbine svih programskih sadržaja…“
U izvodu iz istog akta, za generalnog direktora se kaže da „obavlja poslove u skladu sa članom 23 Zakona o javnim medijskim servisima i članom 25 Statuta JMU Radio-televizija Vojvodine“.
Interesantno je to da se u argumentaciji da je njegova smena bila protivna zakonu, Slobodan Arežina takođe poziva na član 23 Zakona o javnim medijskim servisima. On je, naime, ukazao na to da u toj odredbi stoji da generalni direktor „predlaže Upravnom odboru imenovanje i razrešenje glavnih i odgovornih urednika, kao i direktora programa“, dok je njegovu smenu inicirao predsednik Upravnog odbora, prof. dr Jova Radić.
Naredno ročište po tužbi Slobodana Arežine zakazano je za 13. decembar, kada je planirano da iskaz iznese bivši direktor programa RTV. Sudija Glavaški će nakon toga proceniti svrsishodnost svedočenja ostalih predloženih svedoka, među kojima su Srđan Mihajlović, bivši generalni direktor RTV, Vanja Barišić Joković, bivša predsednica UO RTV, Dijana Subotički Miletić, bivša predsednica Programskog saveta RTV, Jovan Bačić, direktor Tehnike i tehnologije RTV, te Vanja Kranjec, direktorka Produkcije RTV.
Autor: Denis Kolundžija
(Cenzolovka)
