21. May 2016
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Nedim Sejdinović, u Intervjuu nedelje za Radio Slobodnu Evropu kaže da je budućnost Radio-televizije Vojvodine, nakon političke čistke uredničke ekipe provincijalizacija tog medija ili svođenje Javnog servisa na ono što je bio u 90-tim godinama, kada su na drastičan način kršeni etički kodeksi.
Neizvesna je sudbina kultnih emisija kao što je “Pravi ugao” Ljubice Gojgić ili “Radar” Marine Fratucan, navodi Sejdinović koji smatra da je sledeće na redu disciplinovanje Radio-televizije Srbije (RTS).
RSE: Da li je posle ovih smena dovedena u RTV Vojvodine ekipa iz 90-tih? Može li da se dogodi da Milijana Baletić zameni Ljubicu Gojgić?
Sejdinović: To je ekipa iz 90-tih godina koju gledaoci i slušaoci tadašnje Radio-televizije Novi Sad (RTV NS) znaju po ratnoj propagandi i kršenju profesionalnih i etičkih kodeksa. Pošto je ova smena na RTV Vojvodine bila demonstracija sile, ne isključujem mogućnost da se Milijana Baletić, u nekoj formi, vrati. Zašto se ona ne bi vratila, kada su se svi vratili, kada je Vučić premijer, Nikolić predsednik, Šešelj ponovo omiljeni opozicionar, kada je Ratko Dmitrović glavni i odgovorni urednik Večernjih novosti?!
RSE: Premijer Vučić je RTV Vojvodine zvao “Pajtićevom televizijom”. Da li je RTV Vojvodine bila Pajtićeva televizija? Kakav je bio uticaj Demokratske stranke (DS)?
Sejdinović: Verujem da je uticaj DS-a, pogotovo u proteklih pet do sedam godina, bio veoma mali. Možda su veći uticaj imale neke druge političke stranke. Smenjeno rukovodstvo vojvođanskog Javnog servisa je zaista u proteklih pet godina napravilo značajan iskorak u programu, a cinično je optuživati sve te mlade ljude, profesionalce, koji veruju u novinarsku profesiju, da pripadaju bilo kojoj političkoj partiji. To radi Sprska napredna stranka (SNS), optužujući sve urednike koji su smenjeni, da su prethodno politički postavljeni, što je potpuno netačno.
RSE: Šta su gresi RTV Vojvodine?
Sejdinović: Gresi RTV Vojvodine su u tome što su povećali svoj uticaj. RTV Vojvodine, u nekom ranijem periodu, nije bila toliko interesantna jer nije imala tako snažan uticaj i profesionalan razvoj. Poslednjih godina ona je negovala kritičko novinarstvo. Sva istraživanja, i domaćih i međunarodnih organizacija, govore o tome da je ta televizija bila najbliže nečemu što je trebalo da bude javni servis. Mislim da je to bio taj “greh” zbog čega se desilo, ovo što se desilo.
RSE: Kakva je budućnost RTV Vojvodine? Da li je moguće da ona postane vojvođanski Pink, s obzirom na ukus vlasti?
Sejdinović: Verujem da će se ona više približiti nečemu što je Studio B danas, da će se baviti nekim kvazi-istraživačkim novinarstvom, politički instrumentalizovanim. Ili će, pak, da se vrati na ono što je bila 2000. godina, na jednu malu provincijalnu televiziju i radio bez ikakvog uticaja, sa statističkom greškom od gledanosti i slušanosti. Može se desiti, obzirom na kadrovska rešenja, da se vrate 90-te, kada su na drastičan način kršeni profesionalni i etički kodeksi.
RSE: Da li je sudbina smenjenog tima bila zapečaćena onoga trenutka kada je gostovala Olja Bećković, pošto joj je B92 otkazao gostoprimstvo?
Sejdinović: Verovatno je jedan od razloga i pojavljivanje Olje Bećković, koja se očigledno nalazi na crnoj listi premijera Srbije i gospodara svih naših sudbina Aleksandra Vučića. Međutim, verujem da je RTV Vojvodine duži period nervirala premijera i njegovu stranku, tako da je samo bilo pitanje trenutka kada će se desiti ovo što se desilo, kada će vlast krenuti da osvoji RTV Vojvodine i politički je instrumentalizuju, kao što je instrumentalizovala mnoge druge medije u zemlji.
RSE: Kakva je sudbina nekih emisija, koje su bile gledane i van vojvođanskog prostora, kao što je “Pravi ugao” Ljubice Gojgić, “Radar” Marine Fratucan, pa satirične emisije “Državni posao” i slično?
Sejdinović: Mislim da će, na žalost, verovatno veliki broj tih emisija biti ukinute. Možda će prvo krenuti sa emisijom Ljubice Gojgić. Već vidimo, po signalima koji dolaze iz RTV, da ta emisija nije omiljena novom rukovodstvu RTV Vojvodine.
RSE: Za sada je samo odluka da ona ne bude najavljivana u Dnevniku koji prenosi RTS.
Sejdinović: Ali, to je veoma jasan signal. Ono što me jedino u ovoj čitavoj situaciji začudilo jeste što su odluke tako brzo sprovedene. Zbog toga verujem da ovo jeste snažna politička poruka i demonstracija sile, kojom je poslata poruka, ne samo novinarima i zaposlenima na RTV Vojvodine, nego i drugim novinarima i medijima, ali i građanima Srbije.
RSE: Da li treba posebno da se zabrine RTS, u kojoj nije bilo takvih čistki?
Sejdinović: Prema mojim informacijama, vlast nije zadovoljna ni načinom na koji RTS izveštava, mada se može reći da je RTS javni servis koji u manjoj meri ispunjava svoje obaveze prema građanima. Mislim da, i ovakav kakav jeste, nije zadovoljavajući za njih. Neki od portparola SNS-a nazivaju ga “Žuta televizija” aludirajući na uticaj Demokratske stranke. Očigledno se tu spremaju neke promene. Činjenica da RTS, što stvarno pozdravljam, veliku pažnju posvećuje slučaju RTV Vojvodine, govori o tome da i oni pretpostavljaju da su sledeći na redu.
RSE: Ovih dana lansirana je i teza da se ova smena može porediti sa kadrovskim promenama u RTV Vojvodine iz 2011. godine. Šta se tada događalo?
Sejdinović: Došlo je do promene, 2011. godine na čelu RTV Vojvodine i nekih urednika. Posledica tih promena jeste da je RTV Vojvodine doživela veliki profesionalni uspon i uticaj, povratak poverenja gledalaca. O tome svedoče i brojna istraživanja.
Mnogo bih pre ovu situaciju poredio sa “Jogurt revolucijom” i 1990. godinom, kada je izvršena brutalna čistka novinara i urednika na tadašnjoj RTV NS. Otpušteni su i poslani na prinudni odmor ili marginalizovani, novinari i urednici koji nisu hteli da se stave u službu Miloševićeve propagandne mašinerije. Veliki deo njih je osnovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čiji sam sada predsednik.
RSE: Zašto je napravljena ova čistka pre formiranja nove pokrajinske vlade?
Sejdinović: Možda je to neka poruka, upućena onim građanima koji politički nisu dovoljno pismeni, da je to neko drugi učinio, a ne SNS, mada ona definitivno stoji iza ovoga.
RSE: Da li može da se kaže da je ključnu ulogu odigrao REM (Regulatorno telo za elektronske medije), koji je nedavno postavio Upravni odbor na koji je bilo dosta primedbi?
Sejdinović: Već je u javnosti bilo napisano o novim članovima upravnih odbora RTS i RTV Vojvodine. U pitanju su zaista skandalozne odluke. Mi smo u jednom tekstu, na našem portalu, analizirali biografije novih članova upravnog odbora RTV Vojvodine iz čega se vidi da većina nije kompetentna da obavlja tu funkciju.
To je dovelo u pitanje smisao javnih servisa, zakonski okvir u kojem deluju javni medijski servisi. Pogotovo je dovelo u pitanje ulogu REM-a u medijskom sistemu Srbije. Mislim da su oni deo problema i da moramo da otvorimo jednu ozbiljnu, javnu debatu, uz pomoć međunarodnih organizacija, kako bismo na neki način pomerili stvari sa ove veoma loše tačke, u kojoj REM suštinski jeste oruđe u rukama vlasti. Potpuno je suprotno od onoga što bi trebalo da bude.
Osim promene zakona, osim resetovanja sistema REM-a, možda gašenja ove agencije i otvaranja nove, ili pronalaženja nekog drugog rešenja, ovde se otvara i pitanje vladavine zakona. I u medijskoj sferi vlast na najbrutalniji način krši medijske zakone, koje je sama donela.
RSE: OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) je dao ocenu da je RTV Vojvodina najuravnoteženiji servis. Ipak se to potpuno ignoriše.
Sejdinović: Neke od međunarodnih organizacija su ovde veoma aktivne, baš kao medijsko odeljenje OEBS-a u medijskoj sferi. Zaista zaslužuju sve pohvale. Činjenica je da se veoma negativna ocena medijske situacije u Srbiji našla i u Progress Reportu za 2015. godinu. Činjenica je da su glavne međunarodne organizacije i predstavnici Evropske unije (EU) u Srbiji jako zainteresovani za ovaj slučaj na RTV Vojvodine. Verujem da će posle dužeg vremena i neki drugi međunarodni faktori biti zainteresovani za zaista ozbiljno kršenje medijskih sloboda kod nas.
Kada smo razgovarali u nekim ranijim slučajevima sa pojedinim međunarodnim organizacijama, uvek su nas pitali da li imamo dokaze o cenzuri, o autocenzuri, da li imamo dokaze o pritiscima u medijima. Rekao sam im da je uvek teško dokazati da je neko nekoga zvao i nešto rekao.
Uglavnom, svedoci veoma često ćute o tome šta se desilo, što nije sada slučaj sa RTV Vojvodine, kada su ljudi progovorili, zbog čega sam jako srećan. Sa druge strane, monitoring medijskih sadržaja ukazuje kolika je dominacija vlasti SNS-a. Pojedini mediji, bez preterivanja, podsećaju na medije u Kini ili Severnoj Koreji.
RSE: Da li mislite da oštre reakcije, i domaćih i profesionalnih udruženja iz zemlje i Evrope, može da promeni bilo šta?
Sejdinović: Same te reakcije ne mogu da promene stvari, jer ova vlast je naumila da sve društvene pore stavi pod svoju kontrolu. Ukoliko bismo uspeli same građane da ubedimo koliko je ova tema važna, i koliko nije samo medijska tema, nego da je ovo tema koja se tiče demokratije, ljudskih prava i mnogih drugih stvari, mislim da bismo onda mogli da napravimo neki uspeh.
Koliko mogu da vidim i da čujem, slučaj RTV Vojvodine je zaista veliki broj građana jako zabrinuo. Mi verujemo da ćemo na neki način učestvovati u akcijama koje ćemo i mi novinari i druge nevladine organizacije, organizovati u narednom periodu u Novom Sadu, kao znak protesta zbog ovih dešavanja.
RSE: Većina medija je, to je opšta ocena, disciplinovana i poslušna. Neka događanja su pokazala koliki uticaj mediji mogu da imaju. Na primeru Savamale i bespravnog rušenja objekata, pa na primeru rušenja helikoptera, pokazuje se uticaj koji mogu da imaju mediji. Oni su ti koji nisu dozvolili da se to zaboravi i zataška. Da li ovo što se događa u RTV Vojvodine, pokazuje da je vlast svesna te opasnosti od takozvanih neposlušnih medija?
Sejdinović: Događaji u Savamali i na RTV Vojvodine, mada se čini da su to dva potpuno odvojena događaja, slična su jer pokazuju demonstraciju sile. Mene zabrinjava period u koji ulazimo, a to je period u kojem će kampanja straha, koja je bila prisutna u ranijem periodu, dobiti neke nove dimenzije otvorenog nasilja. Plašim se da se možemo svakakvih čuda nagledati. Ovo je zemlja u kojoj se najgore noćne more ostvaruju.
RSE: Pratite li reakcije na tekst Ratka Dmitrovića, urednika “Večernjih novosti”, koji je novinare NUNS-a (Nezavisno udruženje novinara Srbije) nazvao simpatizerima ustaške Hrvatske?
Sejdinović: Pratim. Mi smo, zajedno sa drugim novinarskim medijskim udruženjima, reagovali povodom toga i izrazili zabrinutost zbog povratka retorike 90-tih na velika vrata, kroz to pismo Ratka Dmitrovića, ali se nismo začudili.
Svi koji prate našu medijsku scenu znaju da je on poznat po užasnim tekstovima tokom 90-tih godina. Čudi da je on direktor i glavni i odgovorni urednik “Večernjih novosti”, medijske kuće u kojoj država ima značajan vlasnički udeo i 100-procentni upravljački udeo. Ako Srbija, bar formalno, ide ka Evropi, ako se, bar formalno, zalaže za neku regionalnu stabilnost, a na čelu medijske kompanije, čiji je vlasnik i ima upravljačka prava, drži Ratka Dmitrovića, nešto je tu duboko licemerno.
RSE: Kakav je Vaš komentar na stav Ministarstva kulture i informisanja, da “Informer” nije prekršio Zakon o medijama, u tekstovima u kojima je blatio urednika “Krika”, Stevana Dojčinovića, nazvavši ga “saradnikom mafije”, “sadomazohistom”, “medijskim teroristom”… sve zbog toga što je njegov portal istraživao imovinu premijera Vučića?
Sejdinović: Ministarstvo kulture i informisanja, koji vode Ivan Tasovac i Saša Mirković, ostaće upamćeno po medijskim zakonima koji su se, u sprovođenju, pretvorili u svoju karikaturu. Ostaće upamćeno po gromoglasnom ćutanju o užasnim stvarima koje se dešavaju na medijskoj sceni. Oni ne žele da dođu u situaciju da se zamere premijeru Vučiću. Očigledno se toga jako plaše.
RSE: Da li ima istine u optužbama koje se mogu čuti na račun NUNS-a i Nezavisnog društva novinara Vojvodine, da su to politizovane, a ne profesionalne organizacije, da na njih postoje politički uticaji, pre svega DS, i da se to vidi u stavovima koje iznose?
Sejdinović: Naša oba udruženja su nastala na jasnom političkom stavu, a to je politički stav protiv zloupotrebe medija, protiv cenzure, protiv ratnog huškanja, protiv poniženja i poništavanja ljudskih prava. Ako se to može nazvati politizacijom, onda jesmo politizovani. Što se tiče neke stranačke obojenosti, zaista mislim da su to besmislene optužbe.
Nedim Sejdinović: Ivan Tasovac i Saša Mirković ne žele da dođu u situaciju da se zamere premijeru Vučiću, očigledno se toga jako plaše
RSE: Da li se, kako godine prolaze, približavaju stavovi Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije?
Sejdinović: Mi smo zajedno sa UNS-om i još dve medijske asocijacije oformili Koaliciju novinarskih i medijskih udruženja koju čini UNS, NUNS, NDNV, ANEM (Asocijacija nezavisnih elektronskih medija) i Lokal press. Saradnja je bila relativno dobra u onom periodu kada je na vlasti bila DS, zbog toga što smo svi tada bili veoma kritični prema načinu na koji je uređivana medijska sfera. Tada smo očigledno imali zajednički interes. U ovom periodu, kada SNS dolazi na vlast, stavovi UNS-a i ostalih asocijacija sve se više razlikuju. Mislim da smo sada poprilično udaljeni.
RSE: Da li su ikada bila zloupotrebljena udruženja? Da li mislite da je bio pogrešan korak podrška NUNS-a spornih amandmana na Zakon o javnom informisanju?
Sejdinović: Mislim da je to bila jedna ogromna greška. Nezavisno društvo novinara Vojvodine je tada bilo veoma oštro protiv tih amandmana, jer smo smatrali da je to jedna nedopustiva greška. Ali, treba reći da je činjenica i da ti amandmani nisu proizveli nijednu pravnu poledicu, za razliku od Zakona o javnom informisanju, takozvanog Vučićevog i Šešeljevog zakona, koji je ostavio katastrofalne posledice na medijsku scenu.
RSE: Da li je NUNS i Nezavisno društvo novinara Vojvodine bilo na isti način kritično prema Demokratskoj stranci i njenim partnerima kada su bili na vlasti a koji su, takođe, “uzeli pod svoje” veliki deo medijskog prostora u Srbiji?
Sejdinović: Mi smo dve veoma bliske, partnerske organizacije, ali smo različite. Koliko znam, a pratim rad NUNS-a i NDNV-a, mi jesmo bili kritički, možda neko manje, a neko više, u pojedinim situacijama. Ako pogledate naša saopštenja tokom 2000. godina, videćete da su ona veoma oštro i kontinuirano osuđivala i ukazivala na sve devijacije na medijskoj sceni, na cenzuru, na pritiske i tako dalje, kojih je i tada bilo u velikoj meri.
Međutim, sadašnja i tadašnja situacija je ipak prilično različita. Teofil Pančić je rekao da se ovo društvo odlučilo da “kolerom leči prehladu” – misleći pritom na kažnjavanje prethodne vlasti dovođenjem SNS-a.
Branka Mihajlović (Slobodna Evropa)
Foto: Vesna Anđić (Slobodna Evropa)
