23. Jun 2006
Američki Federalni istražni biro (FBI) se pre pola veka veoma interesovao za čuvenog dramskog pisca Artura Milera i njegove navodne prokomunističke aktivnosti, navodi se u doskora tajnom dosijeu FBI-a.
Dosije FBI-a stavljen je, zahvaljujući Zakonu o dostupnosti informacija i na zahtev Asošijeted presa, na uvid javnosti posle Milerove smrti prošle godine. Miler je bio celog života liberal koji se protivio ratu u Vijetnamu, podržavao je građanska prava i u komadu “Veštice iz Salema” napravio je paralelu između lova na komuniste tokom Hladnog rata sa progonom vešticama u Salemu u 17. veku.
Senatski Komitet za antiameričke aktivnosti zatražio je od njega 1956. godine da oda imena navodnih komunističkih pisaca sa kojima je bio na nekoliko sastanaka tokom 1940-ih. Miler je odbio i osuđen je zbog nepoštovanja Kongresa. Presudu je kasnije odbacio Vrhovni sud. Deceniju pre svedočenja pred Kongresom, FBI je pomno pratio pisca ali je na kraju utvrdio da se Miler, iako blizak Komunističkoj partiji, kritički odnosi prema njoj. U izveštaju na 34 strane, koji je FBI sastavio 1951. godine, za Milera je jedan od doušnika rekao da je tokom 1930-ih bio pod uticajem Komunističke partije, a da je sredinom 1940-ih postao njen član.
Sam Miler je rekao da nikada nije bio član partije, iako je priznao da je u dva navrata – 1940. i 1947, bio blizak aktivnostima KP “tako da je neko iskreno mogao da pomisli da sam postao član”. U eseju koji je objavio 1999. godine on je naveo da su praktično svi koje je poznavao bili levo orijentisani i da je čak nekolicina bila u KP, i da je većina imala kontakta sa marksističkim idejama ili organizacijama. FBI je Milerov profesionalni i lični život pratio uglavnom preko pisanja štampe, ali i doušnika (čija su imena u izveštaju precrtana) i javnih dokumenata.
U izveštaju se pominje i Milerovo venčanje sa glumicom Merilin Monro. Na dan venčanja, njujorškom “Dejli njuzu” upućen je anonimni poziv o venčanju Milera i Merilin Monro po jevrejskom običaju. Osoba koja je zvala rekla je da je venčanje očigledno “pokriće” za Milera koji je “bio i ostao član KP i njihov prvi čovek u kulturi”, i da je sama Merilin Monro “privučena u orbitu Komunističke partije”.
FBI nije samo pratio Milerov politički angažman – od protivljenja nuklearnom oružju do napada na crne liste komunista, već i njegove veze sa “komunističkim” organizacijama poput Američke radničke unije i Američke unije za građanske slobode. Uzalud je FBI tragao za komunističkim uticajima u njegovim komadima. U jednoj belešci se navodi da je jedan od doušnika javio da je “nekoliko komunista” odbijeno za uloge u brojnim Milerovim komadima. Isti doušnik je ocenio da Milerovi komadi “iako povremeno podržavaju stavove Komunističku partiju, ne prate marksističku ideologiju”.
Milerov dosije završava se 1956. godine, sa izuzetkom kratkog osvrta na 1993. godinu kada je savetnik tadašnjeg predsednika Bila Klintona, Bernard Nusbaum, zatražio proveru. Razlog nisu bile subverzivne aktivnosti već dodela nacionalne Medalje za umetnost. Na ceremoniji, Klinton je pohvalio Milera kao jednog od vodećih pisaca 20. veka, a “Veštice iz Salema” kao komad koji se bavi “pitanjima savesti”.
