22. Jun 2006
Posle priličnog zakašnjenja i odlaganja, Radio-televizija Srbije koncem aprila, a po slovu Zakona o radio-difuziji, podeljena je u dve zasebne radiodifuzne ustanove – Srbije i Vojvodine. Tako je, bar formalno, završena dugo očekivana transformacija ovog doskora državnog preduzeća. Znači li to da su upisom novoosnovane republičke radiodifuzne ustanove u sudski registar i građani Srbije automatski dobili medijski javni servis?
Da je okončan pre svega pravni posao potvrđuje i Aleksandar Vasić, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koja je učestvovala u preobražaju RTS-a. Nedavno je RRA dala saglasnost na statut novog servisa, predloženi su kandidati za Programski odbor, a sada „u kontinuitetu obavljamo nadzor nad programima javnog servisa kao što nadziremo i rad drugih komercijalnih emitera”, kaže Vasić i dodaje da transformacija podrazumeva i druge poslove koji nisu direktno u vezi sa RRA.
Ono po čemu se javni servis razlikuje od komercijalnih stanica jeste, pre svega, obaveza da građanima obezbede neutralne informacije, oslobođene partijsko-političke obojenosti, uticaja vlasti i drugih centara moći, uz poštovanje opšteg interesa, ali i uvažavanje interesa specifičnih društvenih grupa. U kolikoj meri je RTS postao takav servis? Odgovor na to pitanje, po rečima dr Radeta Veljanovskog, autora knjige „Javni RTV servis u službi građana”, podrazumeva da se sagledaju, kako programske funkcije tog sistema, tako i organizaciono tehnička strana.
– Ne može se poreći da je RTS već u priličnoj meri javni servis. Pri tome se RTS uglavnom posmatra kroz programe televizije, a zanemaruje se Radio Beograd, koji ima četiri programa (Prvi, Drugi, Treći i program „202”) na tri kanala. U poslednje dve-tri godine Radio Beograd uveliko je transformisan u javni servis na način koji se ne razlikuje mnogo od najrazvijenijih radijskih javnih servisa u Evropi. U pitanju je raznovrsna ponuda, zastupljeni su svi programski segmenti na kvalitetan način – informativna, obrazovna, zabavna komponenta, prisutni su dečji, sportski, kao i sadržaji za mlade i starije, za publiku nižeg i srednjeg obrazovanja, ali i za vrhunski obrazovane ljude. Radio Beograd predstavlja solidan primer kako se to može uraditi čak i u teškim materijalnim okolnostima.
I televizija ide u tom pravcu, ocenjuje Veljanovski, ali u TV programima još nedostaje prostor za određene društvene grupe: „Pre svega mislim na etničke, nacionalne manjine, a slaba je i zastupljenost određenih regiona i civilnog sektora”. Jedna od funkcija ovog servisa jeste i da bude stalna društvena tribina za političko mišljenje građana koji imaju prava da iskažu svoj stav o radu ili neradu institucija sistema, odlukama i drugim pojavama, a toga, kako kaže, još nema.
Postoji, naravno, i organizaciono-tehnička strana uobličavanja javnog servisa gde sagovornik ukazuje na propuste. Po zakonu, Savet RRA imenuje članove upravnih odbora javnih servisa. To telo je objavilo i javni poziv za kandidate, mada to nije bila izričita zakonska obaveza, što na prvi pogled izgleda „demokratski, ali kad se vidi kakav su izbor napravili od svih predloženih, shvata se da je izbor mogao biti neuporedivo bolji”.
– Nisam, recimo, siguran da je najbolje rešenje što je sada ponovo predsednik UO RTS-a isti čovek koji je to bio i pre i koga je na to isto mesto svojevremeno imenovala Vlada Srbije. To je jedan od indikatora da se Upravni odbor javnog servisa ipak formira pod izvesnim uticajem vlade, a to je ono najgore što može da se dogodi u demokratskom i profesionalnom preobražaju radio-difuzije, posebno javnog servisa – kaže ovaj profesor na Fakultetu političkih nauka.
– Javni servis je važna demokratska institucija, pa smo pre transformacije očekivali i veće stručne rasprave o tome, ali to je izostalo. Zakon to uopšteno definiše i to treba konkretizovati – kaže Miodrag Zupanc, glavni poverenik sindikata „ Nezavisnost” u RTS-u podsećajući da je preobražaj medijskog sistema proces, a da je završena tek jedna faza.
Jedan od razloga što je se toliko kasnilo s transformacijom vidi u činjenici da je posao poveren ljudima iz uprave koje je postavila Vlada. Taj sindikat se takođe interesovao kako su izabrani članovi novog Upravnog odbora RTS-a. Kandidate, tvrdi Zupanc, po zakonu mogu da predlože organizacije, registrovane institucije, ali ni u predlogu, niti posle izbora, nigde nije pisalo ko ih je predložio i ko stoji iza članova UO.
– Bitka da se odredi šta je to javni servis i kako treba da izgleda ta buduća ustanova tek predstoji. Postojeći sistem je kabast i tu ustanovu treba rasteretiti, ali to je posao od najmanje godinu, dve dana.
