15. Jun 2006
Sa srednjom ocenom 3,71, Srbija beleži blagi napredak kada je u pitanju ovogodišnja ocena Fridom Hausa o stepenu demokratije u Republici.
U ovogodišnjem izveštaju o stepenu demokratije u zemljama u tranziciji, najbolju prosečnu ocenu koja je dodeljena Srbiji, onu kojom je ocenjeno civilno društvo (2,75), najviše kvare bodovi koji su joj dodeljeni za korupciju (4,75), ali i ocene za pravni okvir (4,25), nacionalnoj vladi (4,0) i lokalnim samoupravama (3,75). Za nezavisnost medija, Srbija je, kao i prošle godine ocenjena s 3,25, a istu ocenu drugu godinu zaredom dobila je i kada je u pitanju izborni proces.
Evropski ogranak Fridom Hausa, nezavisne privatne organizacije koja se bavi unapređenjem demokratije u svetu objavila je u utorak popodne uporedni pregled stanja u 29 država u tranziciji. Pojedini segmenti ocenjivani su ocenama od jedan do sedam, pri čemu se niža ocena smatra boljom.
„DOBROVOLJNE“ PREDAJE
U opštoj oceni situacije u Srbiji navodi se da su zabeležene dramatične promene od 2005, ali da prepreku ka demokratskoj konsolidaciji zemlje predstavljaju ekonomske interesne grupe koje su nekada povezivane s Miloševićevim režimom, nedovoljna reforma sektora bezbednosti i nedostatak širih reformi zasnovanih na političkom konsenzusu. Kao „verovatno najznačajniji napredak“ u 2005, navedene su „dobrovoljne’ predaje optuženih Haškom tribunalu“. Te pregovaračke akcije su ocenjene kao problematične, budući da je, kako se navodi u izveštaju, Vlada optuženike tretirala kao heroje. Kao korak napred ocenjena je i činjenica da je Evropska komisija pozvala SCG da započnu pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.
U odnosu na prethodni izveštaj, Srbija je zabeležila napredak jedino kada je u pitanju korupcija koja je prethodne godine ocenjena s 5,0. U delu izveštaja koji se odnosi na ovaj segment, navodi se da korupcija i dalje ostaje veliki problem u Srbiji, ali da su tokom 2005. načinjeni neki formalni koraci kroz zakonska rešenja i to zahvaljujući uključivanju u krivični zakon nekih oblika korupcije i usvajanjem Konvencije UN protiv korupcije čime je parlament pokazao antikorupcijsko opredeljenje.
VLADA SRBIJE SLABA
Ipak, kako se ističe, Vlada nije napravila nikakve vidljive napore u borbi protiv korupcije – osim što nisu rešeni slučajevi iz prethodnih godina i dalje ignoriše napore Saveta za borbu protiv korupcije.
Kada je u pitanju Vlada, ocenjeno je da ustav i dalje ostaje problem, kao i nefunkcionalnost državne zajednice i često kršenje Ustavne povelje. Vojsci, po oceni Fridom Hausa za Evropu, nedostaje parlamentarna kontrola dok je vlada u Srbiji ocenjena kao slaba i prinuđena da pregovara sa SPS. Navodi se i da je kohabitacija između premijera i predsednika Vlade slaba i to „zahvaljujući nedostatku prethodnog iskustva u kohabitaciji i odnosima koji opterećuju dve stranke“. Uz činjenicu da je SRS prema istraživanjima najjača stranka, ističe se da ocena ostaje 4,0.
Po pitanju izbornog procesa navodi se problem u vezi s promenama političkih partija pojedinih poslanika i nemogućnošću stranaka da takve poslanike isključe iz svojih redova što otvara vrata za kupovinu poslanika.
Civilno društvo beleži pozitivne ocene s obzirom na predloženi zakon o nevladinim organizacijama, dok se kao teret za NVO navodi uvođenje PDV. „Odnosi između Vlade i nevladinih organizacija nisu značajno unapređeni iako neki od ministara pokazuju više volje da prihvate savete civilnih organizacija“, kaže se u izveštaju Fridom Hausa. Nije preskočena ni činjenica da su neki članovi Vlade, poslanici i predstavnici bezbednosnih službi optužili NVO uz tvrdnje da njihov rad predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, a da su NVO često na meti „senzacionalističkih medija i nacionalističkih grupa“.
Iako je ocena kada je u pitanju nezavisnost medija i ove godine ostala ista, navodi se da je Vlada načinila pozitivan pomak u nastojanju da reguliše haos u sferi elektronskih medija, što uključuje i privatizaciju i prve korake ka transformaciji RTS u javni servis. Istovremeno, ističe se u obrazloženju datih ocena, govor mržnje se ne sankcioniše uprkos zakonskoj mogućnosti i činjenici da je svakodnevno prisutan kod nacionalističkih i senzacionalističkih medija. Iako mnogi ne ispunjavaju svoju obavezu, kada je u pitanju primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama, Fredom Haus primećuje da je i na tom polju ipak primetan napredak.
Prilikom ocenjivanja rada lokalnih samouprava istraživači Fridom Hausa primećuju nedostatke Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2002. koji se očituju u borbi za prevlast između predsednika opština i opštinskih skupština koja rezultira opozivima zvaničnika, referendumima i novim lokalnim izborima. Zamerke su stavljene i na nedostatak napretka u oblasti fiskalne decentralizacije.
ZAUSTAVLJANJE REFORMI
Studija o izvodljivosti 2005, podseća se u Izveštaju, navodi pravosuđe kao glavnu slabost preobražaja Srbije u demokratsko društvo. „Uprkos pravnim reformama koje uključuju i pravni okvir za zaštitu svedoka i novi krivični zakon, imenovanja sudija i tužilaca i dalje su podložna političkim pritiscima, a prisutna je i korupcija“, ocenjuje se u izveštaju. Kao pozitivan pomak apostrofirana je pojačana saradnja nacionalnih sudova s Haškim tribunalom, a presude za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića, po oceni Fridom Hausa pokazuju da su specijalni sudovi sposobni da sude za ozbiljne zločine. U obrazloženju ocene 4,25 koja je Srbiji dodeljena za pravni okvir i nezavisnost pravosuđa takođe se podseća na izostanak hapšenja Ratka Mladića.
Kada su u pitanju predviđanja za 2006, kao pitanje koje će dominirati navodi se status Kosova i ocena da po svemu sudeći konačan status Pokrajine neće zadovoljiti zahteve srpskih vlasti za „više od autonomije, manje od nezavisnosti“. Takođe se navodi i opasan rizik od zastoja u reformama u Srbiji. Iako je vlada manjinska, a vladajuće partije gube podršku, kaže se u izveštaju, nije za očekivati da će opozicione SRS i DS tražiti prevremene izbore dok je pitanje Kosova otvoreno. Stoga će pitanje statusa Kosova i promene ustava, prema autorima izveštaja, zaseniti reformske napore. Značajniji napredak se očekuje kada je u pitanju transformacija medija i zakona i to u cilju zaključenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i napretka u evropskim integracijama. Na reforme će, ističe se, uticati i narastajući pritisci za hapšenje Ratka Mladića i Radovana Karadžića od čega zavisi i nastavak pregovora s EU. Eventualno hapšenje dvojice begunaca od Haga, po oceni Fridom Hausa, ne bi uticalo na destabilizaciju vlade ili izazvalo masovnu mobilizaciju protiv demokratskih reformi.
U obrazloženju podataka, navodi se da su posebno rangirani Srbija, Kosovo i Crna Gora kako bi se napravila jasnija slika uslova u tri administrativno različita područja. Ukupna ocena koju je dobila Crna Gora nešto je niža nego prethodnih godina – 3,89, u odnosu na 3,79 (2005) i 3,83 (2004). Najnižu ocenu (5,25) Crna Gora je, kao i prethodnih godina, dobila za korupciju. Kada je u pitanju korupcija, Kosovo je zaradilo šest od mogućih, negativnih, sedam poena.
