27. Jan 2014
U vremenu kada je razvojem interneta javnosti dostupniji sve veći izbor medijskih sadržaja, pojavljuju se mnoge inicijative za uvođenje medijske pismenosti u obrazovni sistem, kako bi mladi naučili da kritički analiziraju medije i ne prihvataju sve „zdravo za gotovo“.
Neki su za to da medijska pismenost bude poseban predmet u školama, dok drugi smatraju da je dovoljno da se uvrsti samo u program građanskog vaspitanja, ali se većina slaže da je ovu oblast neophodno sistemski uvrstiti u školski program na ovaj ili onaj način. Medijska koalicija (NUNS, UNS, NDNV, Lokal pred i ANEM) je prošle godine pokrenula projekat „Kampanja za medijsku pismenost“, koji ima za cilj da utvrdi kakva je percepcija medija i nivo razumevanja uloge medija i medijske kulture kod mlađe i starije populacije i da potom, kroz seriju aktivnosti, doprinese razvoju analitič kog pristupa medijskim sadržajima. Predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović objašnjava da se pod medijskom pismenošć u podrazumeva mogućnost kritičkog i analitičkog recipiranja, ali i kritičkog i analitičkog kreiranja medijskih sadržaja.
– Građani više nisu puki pasivni primaoci informacija, već u svetu novih tehnologija aktivno participiraju u javnoj sferi. Stoga je važno da oni razumeju svet medija, njihove mehanizme i rutine, načine manipulisanja i spinovanja, da imaju osnovna znanja o profesionalnom i etičkom kodeksu novinarstva navodi Sejdinović. Prema njegovim rečima, konačni cilj ovog projekta je da se medijska pismenos na sistemski način uvrsti u obrazovni sistem Srbije. On dodaje da je bitno da učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji razumeju medije kao sistem, steknu veštine za njihovu kritičku recepciju, stvarajući na taj način i kritički odnos prema svetu koji ih okružuje. Medijska pismenost, kako kaže, podstiče individualizam i predstavlja jednu od bitnih poluga za demokratizaciju društva.
– Maksimalistički, ali nikako nerealan model jeste da medijska pismenost bude poseban predmet, ali može da se izučava i u okviru nastave maternjeg jezika ili građanskog vaspitanja. U Srbiji postoje organizacije koje su već akreditovale module medijske pismenosti, kao i organizacije koje su u ekspertskom smislu dosta uradile na njenoj promociji. Želimo da sve te inicijative ujedinimo i potpomognemo, stvarajući širok front predstavnika civilnog društva, kako bi medijska pismenost postala predmet široke javne debate, a potom kako bi se izvršio pritisak na predstavnike vlasti da se uvrsti u obrazovni sistem napominje naš sagovornik.
Sejdinović ukazuje da živimo u periodu komercijalizacije i političke instrumentalizacije medija i kulture uopšte. Veliki procenat medijskih sadržaja, ali i kulturnih, dodaje Sejdinović, imaju za cilj da ostvare neki konkretan cilj, uspostave ili podrže određenu konfiguraciju moći ili promovišu određ eni komercijalni interes.
– Komercijalizacija, instrumentalizacija i manipulacija su neodvojivi termini. Mi ne možemo da ukinemo komercijalizaciju i instrumentalizaciju, ali kroz model medijske pismenosti, kroz stvaranje samosvesnog pojedinca, medijski obrazovanog, možemo da pomognemo građanima da u poplavi sadržaja prepoznaju šta je laž, a šta istina, šta je manipulacija, a šta kvalitetan sadržaj, šta je tabloidno, a šta profesionalno istraživačko novinarstvo naglašava Sejdinović. Tokom kampanje predstavnici medijske koalicije posetiće i desetak škola u Srbiji i pokušaće da učenicima i profesorima približe pojam i prirodu medijske pismenosti i da ih zainteresuju za svoje dalje aktivnosti i radionice koje će realizovati u drugoj polovini godine. Radionice koje su namenjene srednjoškolcima imaju za cilj da razviju svest mladih o sigurnosti i privatnosti na društvenim mrežama, odgovornom onlajn postupanju, kao i da ih poduče načinima na koje mogu da iskoriste društvene mreže i nove medije za rad u školi i na fakultetu. Radionice koje su namenjene profesorima građanskog vaspitanja koncentrisaće se na oruđa koja internet i novi mediji nude prilikom razvoja inovativnih metoda rada sa mladima, te izvora informacija i materijala za planiranje i sprovođenje časova.
U okviru kampanje sprovedeno je i istraž ivanje koje je obuhvatilo skoro 2.500 srednjoškolaca. Učenici su tom prilikom istakli, 60 odsto njih, da se slažu da se o medijima u školi govori na časovima građanskog vaspitanja, skoro svaki drugi kaže da su razgovarali na časovima sociologije, petina tvrdi na časovima psihologije, 17 odsto filozofije, dok svaki deseti misli da o tome nisu razgovarali ni na jednom času.
U okviru istraživanja profesori su procenjivali koji predmet najviše doprinosi medijskom opismenjavanju. Skoro polovina njih misli da je to predmet koji predaju, petina misli da je to sociologija, približno desetina navodi maternji jezik, dok sličan procenat izjavljuje da nisu sigurni šta znači pojam medijske pismenosti.
„Novinari nepismeni“
Analiza fokus grupa sa učenicima, sprovedena u okviru Kampanje za medijsku pismenost, ukazuje da su ispitanici uglavnom isticali da je kvalitet medija u Srbiji nezadovoljavajuć, a kao najveći problem naveli su komercijalnu orijentaciju medija, a zatim i nepismenost i nekulturu većine novinara. Kao svrhu većine vesti u medijima vide skretanje pažnje sa gorućih tema, kao što su siromaštvo, nezaposlenost i korupcija. Misle da u Srbiji nema nezavisnih medija, kao ni medija koji bi smeo sve da objavi.
I u strategiji
Državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informisanja Gordana Predić nedavno je upozorila na veoma nizak nivo medijske pismenosti u Srbiji, zbog čega je potreba za medijskim opismenjavanjem postala integralni deo Medijske strategije. Ministarstvo je zato, kako je rekla, insistiralo, dajući mišljenje o nacrtima zakona kojima se reguliše obrazovanje odraslih i omladine, da se medijska pismenost uvrsti u obrazovne programe.
Autor: Bojan Cvejić Izvor: Danas – specijalni dodatak
