Medijski radnici: REM apsolutno ne radi svoj posao kako treba

Regulatorno telo za elektronske medije (REM), prema mišljenju medijskih radnika, apsolutno ne radi svoj posao kako treba i njegova funkcija ispunjena, pokazalo je istraživanje prezentovano danas u Novom Sadu.

Na okruglom stolu u organizaciji Poslovnog udruženja asocijacije lokalnih i nezavisnih medija “Lokal pres”, u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, predstavljeno je istraživanje “Strategija razvoja medijskog sistema Srbije (2020-2025) i njena implementacija: Saznanja, stavovi i predlozi medijskih radnika“, kao “prvo i bazno” istraživanje u proteklih 14 godina koliko se sprovodi Medijska strategija.

U pitanju su mišljenja i saznanja o stavovima medijskih radnika, njihovi komentari i predlozi kako da se unapredi medijska regulativa.

“Sednice REM-a bi morale biti prenošene u realnom vremenu; a članovi Saveta bi morali biti obavezani i na javni odgovor na svako pitanje i primedbu koju im bilo koji građanin smisleno uputi”, stoji između ostalog u rezultatima.

REM je za svoj rad u proteklih godinu dana dobio ocenu 1,12, dok je rad javnih medijskih servisa, iz ugla transparentnosti, otvoorenosti za građane i odgovornosti u poslednjih godinu dana ocenjen ocenom 1,71.

Između ostalog, istraživanje je pokazalo da medijski radnici Srbije, većinom, imaju veoma nisko poverenje u institucije i mogućnost da se strateškim dokumentima i izmenama zakona i podzakonskih akata može značajno izmeniti medijski sistem i praksa u zemlji.

Iako podržavaju i uglavnom visoko vrednuju rešenja koja se nalaze u Medijskoj strategiji, veruju da politika u potpunosti određuje medijsku scenu, i da se ona tog uticaja neće, bar ne zadugo, odreći.

“Ako se ostvari pretpostavka da će medijskim zakonima i njihovim rešenjima biti obesmišljena Medijska strategija, zaista se postavlja pitanje svrsishodnosti utrošene, ogromne, višegodišnje energije asocijacija tokom procesa usaglašavanja dokumenta i potonjeg učešća u izradi nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima”, jedan je od zakljuaka istraživanja.

Od ukupno 255 medijskih radnika, kompleksan i obiman upitnik ispunilo je njih 181, ostavivši čak 1490 komentara, u kojima su pojašnjavali stavove ili iznosili ideje.

Praksa dosadašnjeg konkursnog sufinansiranja dobila je ocenu 1,48, uz napomenu da anketirani smatraju da bi se sistem projektnog sufinansiranja mogao poboljšati ako bi se uvele kontrola procesa, evaluacija realizovanih projekata, ali i kaznene mere za one koji nisu “ispoštovali” projekat.

Članica tima istraživača Tijana Blagojev precizirala je da su anketirani u ovom slučaju najviše ukazivali na probleme vezane za finansije, odnosno da bi sredstva trebalo da se daju onima koji rade u javnom interesu.

“Ocene idu u pravcu toga da projektno sufinansiranje apsolutno ne ispunjava u praksi ono što bi trebalo da ispunjava i da se primećuje da kvaliteetan sadržaj nije finansiran, nego mediji koji manje kritički izveštavaju ili, čak u situacii da postoje fantomski mediji, mediji koji se pojavljuju samo za vreme konkursa ili mediji koji kopiraju sadržaj drugih lokalnih medija”, precizirala je Blagojev.

Rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara, u smislu povećanja bezbednosti novinara u proteklih godinu dana ocenjen sa 2,56, pokazuju rezultati istraživanja.

Blagojev ističe da su medijski radnici u svojim predlozima ukazali i na to da među lokalnim medijima izostaje solidarnost, te da bi na njoj trebalo poraditi, kao i da je poželjno veće uključivanje građana u proces pružanja podrške medijima.

Nakon predstavljana istraživanja, održan je i okrugli sto na temu sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti jevnog informisanja, gde je između ostalog konstatovano da čak 106 lokalnih samouprava nije ispoštovalo zakonski rok i raspisalo konkurse do 1. marta.

Oni koji su to uradili, prezentovano je, drastično su smanjili sredstva, pa se ona sad kreću na oko 10 odsto sredstava koja su u ovu svrhu bila dodeljivana prethodnih godina.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) upozorila je da su u Vojvodini budžeti mnogo niži nego ranijih gosina, iako ukupna sredstva za informisanje nisu drastično smanjena.

“To znači da će vast sada direktnim ugovorima finansirati medije koji su im miljenici. Nadamo se da ćemu uhvatiti trag tog novca, a sufinaniranje je najtransparentnije ako želite da nađete podatke”, dodala je ona.

Istakla je i da bi profesionalni standardi trebalao da budu uslov i kod raspisivanja javnih nabavki, te da mediji koji ne poštuju Kodeks novinara ne mogu ni na taj način da dobijaju sredstva.

(NDNV)