28. May 2024
Izmene Krivičnog zakonika uvođenjem novog krivičnog dela neće popraviti stanje po pitanju pretnji novinarima, zbog toga je važno raditi na promeni klime nekažnjivsti i suprotstaviti se normalizaciji napada i pretnji na novinare koja je poslednjih godina uspostavljena, ocenjeno je između ostalog danas na okruglom stolu na temu “Konsultacije o izmenama Krivičnog zakonika” u kontekstu bezbednosti novinara i medijskih radnika.
Na okruglom stolu u organzaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine, ondacije B92 u Beogradu, Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije istakla je da je, prema podacima iz njihove baze napada na novinare, taj broj utrostručen od početka ove godine.
“Za celu 2023. godinu u bazi smo zabeležili 11 fizičkih napada i 46 ozbiljnih pretnji, a samo u prva tri meseca 2024. godine 38 ovakvih slučajeva”, dodala je ona.
Ocenila je da se iz postupanja nadležnih institucija vidi jedan “ležeran odnos prema zakonima” i njihova selektivna primena.
Umesto imene Krivičnog zakona, dodala je, trebalo bi pre poraditi na uvođenju kvalifikovanih oblika brojnih krivičnih dela.
Dodala je i da indeks bezbednosti novinara beleži pad, te da je u 2023. iznosio 2,83, a godinu ranije 2,89. Kako je precizirala, skala za ocenjivanje ide od 1 do 7, gde sedmica označava “raj za novinare”, dok se ocene 2 i 3 odnose na izrazito loše uslove za rad novinara.
Predsednik UO ANEM-a Veran Matić ocenio je da je i u Srbiji i globalno u toku “specijalni rat protiv novinarstva” i protiv slobode izražavanja uopšte.
Istakao je da nije neophodnoa samo izmena Krivičnog zakonika, već da je prvo potrebno analizom ustanoviti koje sve mogućnosti postojeće odredbe i zakoni pružaju, kako bi se prvenstveno radilo na prevenciji.
“Mislim da je potrebna sveobuhvatna multidisciplinarna analiza usklađenosti zakona koji su relevantni za temu bezbednosti novinara – Krivični zakonik, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o javnom redu i miru, Zakon o elektronskim medijima i svih drugih zakona koji bi mogli da imaju veze sa unapređenjem bezbednosti novinara i medijskih radnika, i sinhronizovano izvršiti promenu”, precizirao je Matić.
Takođe, dodao je Matić, važno je povećati kapacitet Tužilaštva za visoko tehnološki kriminal, pošto 60 do 70 procenata pretnji spada u njihovu nadležnost jer su upućene putem interneta.
Ivana Stevanović iz Fondacije “Slavko Ćuruvija” ocenila je da je presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije jedna od prelomnih tačaka koja je “zacementirala i utvrdila” utisak da država i pravosudni sistem nemaju nameru da se ozbiljno pozabave bezbednošću novinara.
Analiza koju je ta fondacija uradila, dodala je Stevanović, pokazala je da je samo u pet provladinih tabloida tokom prošle godine zabeleženo 880 individualnih napada na novinare.
“U najmanje 170 slučajeva ti tekstovi su bili inspirisani izjavama, targetranjem i uvredama koji s dolazili od najviših državnih funkcionera, na prvom mestu predsednika Republike, na drugom mestu tadašnje predsednice Vlade Ane Brnabić, a na trećem mestu poslanika Vladimira Đukanovića”, navela je Stevanović.
Ocenila je da to govori o jednoj normalizaciji nasilja i pretnji prema novinarima, zbog čega i ne čudi sve što se nakon toga dogodilo u Novom Sadu sa Dinkom Gruhonjićem i Anom Lalić.
Marija Obrenović iz Lokal presa upozorila je da je problem što je društvo u Srbiji podeljeno i da je ta atmosfera nekažnjivosti dovela do toga da je postao normalno da se novinarima preti ili da budu napadnuti.
“Mi u Srbiji imamo jedan uzavreli kazan koji neprestalno ključa i ako neko u toj situaciji misli da je bezbedan, on ne da nosi ružičaste naočeare, nego je potpuno slep. Novinari u takvoj atmosferi apsolutno nisu bezbedni”, navela je Obrenović.
Čak i kada se pokrenu postupci, dodaje ona, često se razvlače godinama zbog čega lokalni novinari često razmatraju da li uopšte da prijavljuju pretnje jer su obeshrabreni da to rade.
(NDNV)
