19. Mar 2024
Ljudi globalno i dalje veruju u demokratiju i većina ne želi da njima vladaju lideri čvrste ruke ili vojska, ali istovremeno imaju manje vere u to kako demokratija funkcioniše pa ona kod većine izaziva frustracije i dovodi do toga da nemaju mnogo poverenja u vladu i izabrane zvaničnike, upozorila je danas u Novom Sadu profesorka dr Niki Ašer.
Ona je danas u prostorijama NDNV-a vodila razgovor/predavanje pod naslovom “Digitalne pretnje demokratiji: Pogled iz SAD”, istakavši kako je u Americi poverenje u velike mejnstrim medije, posebno kod onih koji podržavaju Republikansku partiju svega 11 odsto, dok kod pristalica Demokratske partije taj broj ide do 58 procenata.
Kako je dodala, u Americi trenutno vlada ekonomski pesimizam, odnosno većinsko raspoloženje je takvo kao da je ekonomija u padu, a zapravo nije. To je zapravo pitanje problema percepcije, dodala je, navodeći da čak 42 odsto birača kaže da ne postoji partija koja zastupa njihove stavove.
“Amerikanci sistem trenutno opisuju kao podeljen i korumpiran, smatraju da je loš, polarizovan, disfunkcionalan”, navela je ona.
Tokom izlaganja, Ašer se osvrnula na to kako se AI generisan sadržaj koristi za širenje fejk dezinformacija i podstiče teorije zavere ili pogrešne narative.
Kada je u pitanju izborna kampanja, Ašer ističe da se u nju ne mešaju samo Rusija ili Kina, već i domaći izvori i prezentovala je primere fotografija ili govora generisanih pomoću veštačke interligencije, koji su napravljeni sa idejom da javnost zauzme određeni stav.
Kada su u pitanju teorije zavere ili problematične izjave pojedinaca, Ašer zastupa stav da mediji ne bi trebalo da im “dodaju gorivo”, odnosno da ne prenose njihve stavove bez jasnih ograda i kvalifikacija (na primer da je neko rasista i slično), jer im u suprotnom daju na značaju i dodatno podstiču problematične narative.
“Imate situaciju da u Americi 97 odsto naučnika zastupa teoriju da su ljudi zaslužni za globalno otopljavanje i klimatske promene, dok je svega tri odsto onih koji to negiraju. Pa ipak, u medijma često imate imate obe strane, a to nije u skladu sa stvarnošću i zapravo dovodi do dodatne polarizacije”, ocenila je ona.
Kada je u pitanju fektčeking, Ašer upozorava da se ukazivanjem na neistine, odnosno laži i dezinformacije, može doći u problem da pojedini ljudi upravo taj napor da se nešto dematuje tumače kao potvrdu da je pomenuta teorija zapravo istinita.
Zbog toga smatra da je važno reagovati i razotkriti dezinformacije onda kada one prete da u kratkom vremenskom roku imaju posledice za veliku grupu ljudi.
Niki Ašer je vanredna profesorka na Univerzitetu u San Dijegu na Odseku za komunikacione studije, profesorka na postdiplomskim studijama na Univerzitetu Ilinois “Urbana-Champaign” i viša saradnica u Centru za novinarstvo i slobodu “Open Markets Institute”.
Istraživanje profesorke Ašer fokusira se na novu tehnologiju, politiku i medije, sa posebnim fokusom na to kako moć, nejednakost i ekonomija utiču na vesti i informaciono okruženje.
Autorka je tri knjige “Vesti za bogate, bele i plave: kako mesto i moć iskrivljuju američko novinarstvo”; “Pravljenje vesti u Njujork tajmsu” i “Interaktivno novinarstvo: hakeri, podaci i kod”.
(NDNV)
