04. Feb 2023
Dragi prijatelji i kolege,
Pozivamo vas da u nedelju 5. februara sa početkom u 21 čas pogledate dokumentarni film “Protiv (b)ratova” autora Darka Špera na televiziji Gradska TV, Podgorica.
O filmu:
U selu Trešnjevac u blizini Sente i Kanjiže, 10. maja ove godine obeležene su tri decenije jedinstvenih protesta protiv nasilnih mobilizacija u Srbiji. U ovom selu sa manje od 2.000 stanovnika, stiglo je oko 200 poziva za mobilizaciju. Tog 10. maja, kada je u Trešnjevcu počeo miran antiratni protest, vojska je opkolila selo sa 92 tenka, koja su svoje topovske cevi uperili na selo. Svi meštani su odbili da idu na ratište i zatvorili su se u piceriju i bilijar klub Zicer. Veliku podršku u tome pružile su im žene: njihove majke, sestre, supruge…
Zahtevi vlastima bili su jednostavni: da se prekine mobilizacija, da se mobilisani vrate kućama, i da se aboliraju svi koji su odbili da idu u rat. Duhovna Republika održala se 96 dana, a kao rezultat ove akcije nijedan od mobilisanih Vojvođana više nije bio odveden preko granice. Ideja o Duhovnoj Republici Zicer privukla je pažnju ne samo medija već i građana drugih mesta u Vojvodini.
U masovnoj mobilizaciji u Senti u novembru 1991. oko 450 građana dobilo je poziv za učešće u ratu u Hrvatskoj, što je izazvalo talas protesta. Rezervisti su mahom odbili da potpišu izjavu da su dobrovoljci. Nekoliko hiljada građana protestvovalo je u centru Sente. Antiratni protesti odmah su usledili i u susednoj opštini Ada. Osnovan je Centar za antiratnu akciju Ada na čelu sa Verom Vebel Tatić koji je narednih godina razvijao samostalne i autentične prakse, u skladu sa potrebama okruženja u kojima su njegovi aktivisti i aktivistkinje živeli/e i delovali/e.
Prema zvaničnim procenama, Vojvodina je imala 200.000 dezertera. Neki su se skrivali, neki pobegli iz zemlje, a bilo je i onih koji su zbog takvog pacifističkog ubeđenja završavali po zatvorima i bivali mučeni. Neki od njih o tim iskustvima govorili su za dokumentarni film Nezavisnog društva novinara Vojvodine “Protiv (b)ratova”.
Film je nastao uz podršku REKOM – mreže pomirenja
(NDNV)