07. Apr 2021
U ovoj zdravstvenoj i društvenoj krizi u kojoj smo se našli i koja nas očigledno neće napustiti uskoro, stiče se utisak da svi traže razjašnjenje dilema od medija: da li sa željom da se uvere da ima nade, ili sa namerom da potvrde svoj predosećaj da stvari idu u progrešnom smeru. Ali, šta kažu brojke? Koliko nam građani zapravo veruju?
Iako nemamo novije podatke, brojevi iz 2019. pokazuju da svega 3 odsto ispitanika „u potpunosti veruje” medijima. Istraživanje Agencije IREX naglašava da su za 36 odsto građana razlozi nepoverenja u medije komercijalizacija, loš kvalitet sadržaja, tabloidizacija i vulgarizacija. Isto tako 24 odsto građana navodi da im je glavni razlog nepoverenja dezinformacije kojima neki mediji podižu gledanost i čitanost. Isto tako poverenje i tačnost informacija su razlozi zbog kojih građani najčešće prate „svoje“ medije.
Visok nivo nepoverenja ne ugrožava „samo“ osnovnu misiju naše profesije, da pružajući kvalitetne i proverene vesti građanima omogućimo donošenje odluka koje su u najboljem interesu pojednica i zajednice, već i direktno ugrožava i autonomiju i integritet, a u krajnjoj liniji i opstanak medija.
U opštem nepoverenju prema medijima i profesiji novinarstva teško je očekivati da će građanin biti zainteresovan za zaštitu novinara i redakcija. Zašto bismo očekivali da građani budu glasni i odlučni u odbrani novinara od fizičkog i verbalnog napada i pritisaka, kojih samo u ovoj godini imamo više od trideset zabeleženih primera u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kada su mnoge redakcije direktno uključene u kampanje protiv činjenica, kada se slika o nepoverenju samo širi i to iz polasničkih klupa Skupštine Srbije ali i iz drugih institucija?
Ako ne ulažemo u odnos sa građanima, ne možemo očekivati da nas oni i podrže. A uložiti pre svega znači poštovati standarde profesije i biti otvoren prema problemima građana, dati im mogućnost da postanu zajednica a ne puki pratioci naših objava.
U Nezavisnom društvu novinara Vojvodine godinama pokušavamo obnoviti veze sa zajednicom, i trudimo se da pomognemo kolegama i koleginicama, pre svega na lokalnom nivou, da ostvare bolju vezu sa onima kojima pišu. Jaka zajednica oko medija nudi mogućnost odbrane profesionalnih standarda, bolje razumevanje okruženja i veću mogućnost planiranja. Ovo je posebno bitno za manje medije koji se bore sa opstankom. Jaka zajednica istovremeno nas i štiti od pritisaka ili nas brani od daljih napada. Poverenje, međutim, mora da se povrati. Zajednicu mogu da čine samo oni koji nam veruju i koji računaju na to da smo i mi na njihovoj strani, odnosno na strani javnog interesa.
Veliki je posao ovo u Srbiji u kojoj se sistemski minira kvalitetno novinarstvo negativnim kampanjama, ćutanjem institucija, tabloidizacijom i spektakularizacijom svega, od vremenske prognoze do ličnih tragedija građana.
Za promene je potrebno nekoliko stvari: institucije, koje prestaju da na kvalitetno novinarstvo gledaju kao na neprijateljsku nameru, umesto kao na potrebu za poboljšanje zajednice; novinari koji snažnije nego ikada zastupaju interese građana; mediji koji vraćaju edukativnu komponentu u svoje sadržaje; i građani koji su spremni da se kritički ophode prema javnom životu.
Za početak hajde da svi krenemo „od našeg dvorišta“.