31. Mar 2021
Tek nešto više od polovine anketiranih medijskih profesionalaca u Vojvodini zaposleno je na određeno vreme, odnosno 58,5 odsto, a pored niskih zarada, novinare muče politički pritisak i odsustvo medijske autonomije, pokazalo je istraživanje koje je sprovelo Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV).
Predsednik NDNV-a Norbert Šinković ukazao je da će ovo dobro pripremljeno istraživanje udruženju služiti kao početna tačka za naredne akcije i inicijative. Dodao je da se od esnafskih udruženja u Srbiji često očekuje da budu i sindikati, što je dodatni izazov za njih.
„Zbog toga smo i pokrenuli saradnju sa sindikatima, kako bismo počeli da razdvajamo te dve akcije ili inicijative. Da, s jedne strane, podržimo sve inicijative koje idu u pravcu poboljšanja socio-ekonomskog položaja novinara, a sa druge strane da jačamo esnafsku stranu priče“, rekao je Šinković. Dodao je da je izuzetno važno što je istraživanje donelo relevantne podatke u vezi sa položajem novinara u manjinskim medijima, kao i položajem novinarki, jer se o te dve grupe malo govori.
„Ovo istraživanje nije bitno samo za implementaciju Medijske strategije, ove informacije nisu bitne samo za bilo kakav akcioni plan za dalje delovanje, već je ovo bitno jer nam pokazuje u kakvom je stanju naše članstvo, u kakvom je stanju novinarstvo u Vojvodini i mislim da je to najbitnija stvar koja nam daje informacije kako bismo planirali naše potrebe u skladu sa realnim potrebama novinara i novinarki“, zaključio je Šinković.
Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji, ocenio je da je prikupljanje podataka i njihova analiza veoma važni za poboljšanje uslova u kojima rade novinari. Podsetio je da Medijska strategija predviđa poboljšanje i podizanje profesionalnioh standarda u novinarstvu, kao i socio-ekonomskog položaja novinara i medijskih radnika, a da ovo istraživanje daje uvid u stanje ove oblasti iz ugla samih novinara, kao i preporuke koje bi trebalo da doprinesu promeni položaja nabolje.
„Misija OEBS-a se nada da će se nastaviti saradnja medija, medijskih udruženja, civilnog društva i novinara u reformi medijske scene, ali i u implementaciji medijskih strategija i akcionih planova. Taj proces mora biti nastavljen, mora biti inkluzivan, transparentan i u njemu se mora učestvovati da bi on uspeo. Ovo istraživanje zapravo je početak, a ne kraj, daje nam nešto s čime ćemo raditi u budućnosti, daje nam znanje koje nam je potrebno da bi došlo do promene koju svi želimo“, naglasio je Bratu.
A istraživanje je, između ostalog, pokazalo da ugovor na određeno vreme ima 9,5 odsto novinara i medijskih radnika, po ugovoru o delu radi njih 7,5 odsto a po ugovoru u privremenim i povremenim poslovima 4,8 odsto ispitanika. U statusu nezaposlenog nalazi se 6,8 odsto ispitanika, dok 4,1 odsto volontira, navodi se u istraživanju koje je danas predstavljeno na onlajn tribini.
Kako je istakao Veljko Milić, menadžer projekta i izvršni direktor NDNV-a, trećina novinara anketiranih novinara, odnosno 34,5 odsto, ima primanja viša od 60.000, a među njima je tek 13,4 odsto onih koji zarađuju više od 80.000 dinara. Dodaje da čak 47,9 procenata medijskih profesionalaca često radi za više od jednog medija istovremeno.
„Svaki peti novinar nema ili ne zna da li ima pokriveno penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje. Plaćene putne troškove nema 27,5 odsto ispitanika. Plaćeni godišnji odmor nema njih 27 odsto, a pravo na bolovanje nema 27,5 procenata novinara i medijskih radnika. Pravo na odsustvo zbog odlaska kod lekara nema 12,3 odsto ispitanika, pravo na slobodne dane 13,6 odsto, dok uvećanje za prekovremeni rad nikad nema 49 odsto, a retko ima 24,5 odsto anketiranih medijskih profesionalaca“, ukazuje Milić na rezultate istraživanja.
Dodaje da je među anketiranim novinarima i medijskim radnicima 43,1 odsto članova sindikata zaposlenih, a 51,4 odsto radi u mediju u kojem sindikati postoje. Nešto više od trećine ispitanika (37,1 odsto) ima potpisan kolektivni ugovor, dok manje od trećine (29,9 odsto) smatra da bi se potpisivanjem kolektivnog ugovora njihov položaj poboljšao.
Istraživanje je pokazalo da su novinari najmanje zadovoljni odnosom države prema medijima, odnosom političkih stranaka prema novinarima, ali i slobodom medija u državi.
„Kao najveće probleme u novinarstvu vide niske plate novinara i medijskih radnika, politički pritisak i odsustvo medijske autonomije, senzacionalizam i tabloidizaciju, loš kvalitet medijskih sadržaja, nepoštovanje etičkih standarda profesije, nizak nivo medijske pismenosti građana“, naveo je Milić uz opasku da najveći deo novinara smatra da bi se njihov ekonomski položaj poboljšao kada bi država prestala da dodeljuje novac podobnim medijima.
Novinari i medijski radnici koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina smatraju da su u lošijem ekonomskom položaju u odnosu na novinare koji izveštavaju na srpskom jeziku, navodi se u istraživanju.
„Tome u prilog idu i dobijeni podaci koji govore na novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku u proseku najčešće zarađuju između 51.000 i 60.000 dinara dok novinari koji izveštavaju na manjinskim jezicima najčešće u proseku zarađuju između 41.000 i 50.000 dinara. Novinari i medijski radnici koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina uglavnom se nalaze u stalnom radnom odnosu, ali pored stalnog poslodavca rade i za druge medije“, citira Milić istraživanje.
U istraživanju se dodje da su politički pritisak i odsustvo medijske autonomije, senzacionalizam i tabloidizacija, nepoštovanje etičkih standarda profesije, pa i nizak nivo medijske pismenosti građana – problemi koji sve više muče novinarsku zajednicu.
„Ovaj nalaz teško je drugačije tumačiti osim u kontekstu urušavanja medijskih sloboda proteklih godina – ocenjuje se u istraživanju.
Smiljana Milinkov, sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ukazala je da je istraživanje pokazalo da su žene, iako brojnije u novinarskoj branši, u lošijem položaju od kolega. Takođe, one su formalno obrazovanije od kolega – više ih je među fakultetski obrazovanim, za razliku od muškaraca kojih je više među onima koji imaju završenu srednju školu.
„I dalje ključne pozicije u novinarstvu zauzimaju muškarci. Takođe, novinarke su češće izložene uvredama, seksizmu, mizoginiji, govoru mržnje, da li u virtuelnom ili realnom prostoru, i ocenjuju da je sve to posledica jednog opšteg trenda u našem društvu i dalje dominantne patrijarhalne svesti „, ističe Milinkov. Dodala je i da je prilično poražavajući podatak da novinari i novinarke jako malo znaju o svojim pravima, jer su upravo oni ti koji treba da vrlo dobro poznaju oblast ljudskih prava, između ostalog i zbog toga što izveštavaju o tim temama.
„Istraživanje je pokazalo da se problemu rodne neravnopravnosti, seksualnog uznemiravanja i bezbednosti novinarki i novinara ne pridaje veliki značaj. Manje od trećine profesionalaca navodi da u medijima u kojima radi postoje interne procedure za slučajeve seksualnog uznemiravanja“, rekla je Milinkov.
Na tribini je ukazano i da je NDNV objavio i niz preporuka državnim indstitucijama, novinarskim i medijskim udruženjima, sindikatima, osnivačima medija, samim novinarima i obrazovnim institucijama.
Projekat „Istraživanje i analiza percepcije socio-ekonomskog položaja novinara i medijskih radnika u Vojvodini“ realizovalo je Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.
Polazeći od ciljeva Strategije razvoja sistema informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine, istraživanje je urađeno kako bi se bolje razumeo socio-ekonomski i radno-pravni status novinara i medijskih radnika, sa posebnim fokusom na položaj novinarki, novinara u medijima na jezicima nacionalnih manjina, kao i frilensera i drugih novinara bez stalnog zaposlenja.
Istraživanje je u celosti realizovano onlajn putem fokus grupa i anketnih metoda.
U istraživanju je učestvovalo 144 novinara i medijskih radnika u Vojvodini.
Dalibor Stupar (Autonomija/VOICE)
