27. Sep 2019
Medijsko odeljenje Misije OEBS u Srbiji i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), predstavili su danas u Novom Sadu radnu verziju internog etičkog kodeksa Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine i NIU Ruske slovo.
Ovaj novinarski kodeks, namenjen manjinskom informisanju, zajedno su izradili predstavnici Nacionalnog saveta Rusina i medija te nacionalne zajednice, zajedno sa ekspertima Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Cilj ovog dokumenta je da uspostavi, po principima samoregulative, jasne mehanizme, procedure i pravila koji će omogućiti unapređenje kvaliteta informisanja i medijskih sloboda u manjinskim medijima.
Jedan od autora kodeksa Boris Varga, ujedno i direktor manjinskog medija Ruske slovo, rekao je na okruglom stolu da kodeks ima četiri poglavlja, a u prvom se govori o ulozi upravo tog medija u informisanju zajdnice.
“Navedeno je da bi Ruske slovo trebalo da se ponaša kao rusinski javni servis, da treba da bude nezavisan, nepristrasan i da izveštava u javnom interesu”, rekao je Varga.
On je kazao da se u drugom poglavlju govori o kadrovskoj politici sa preporukom da novinari i redakcija treba da učestvuju u kadrovskim procesima i donošenju tih odluka, u trećem se govori o izborima i praćenju izbora u manjinskim medijima, dok je četvrto poglavlje posvećeno prelaznim i završnim odredbama.
Predsednik NDNV Norbert Šinković, podsetio je da su manjinski mediji u Srbiji, nakon dva kruga privatizacija, potpuno devastirani, da je taj manjinski medijski prostor unazađen i da su svi zaboravili da “tamo neki ljudi još uvek rade i pokušavaju da objektivno i pravovremeno informišu deo građana”.
“Nakon dva kruga neuspešne privatizacije, mi danas imamo još jedan segment u ovoj priči, a to je uloga nacionalnih saveta u upravljanju ovim medijima, a koja im je dozvoljena zakonima Srbije. Ta uloga se mora redefinisati i na nju se mora obratiti posebna pažnja”, rekao je Šinković.
Prema njegovim rečima, NDNV će i dalje insistirati da ovo pitanje uloge nacionalnih saveta, pa i političke “feudalizacije” manjinskog medijskog prostora, bude tretirano i u Medijskoj strategiji Srbije do 2025. godine.
Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš ocenila je da je izrada ovog dokumenta veoma važna ne samo za informisanje rusinske zajednice, već i za čitavu manjinsku medijsku zajednicu, ali i medijsku scenu u Srbiji u celini.
“Ovim dokumentom prvi put se iskazuje privrženost medijskim etičkim i profesionalnim standardima u ovoj oblasti. U postojećim zakonskim rešenjima nedostaju upravo garancije i mehanizmi zaštite uređivačke nezavonosti”, ukazala je ona.
Jakim Vinai iz Nacionalnog saveta Rusina kazao je da je taj organ dao jednoglasnu podršku predlogu internog etičkog kodeksa. On je istakao da aktuelni Saveta nema uticaja na uređivačku politiku medija “Ruske slovo”, te da je ovo “možda najpogodniji trenutak za usvajanje ovog dokumenta”.
Novinar nedim Sejdinović rekao je da je u pojedinim medijima koji izveštavaju na jezicima manjisnkih nacionalnih zajednica bilo dosta problema zbog pritisaka iz matičnih nacionalnih saveta, te da je usvajanje internog etičkog kodeksa važno da bi se unapredilo manjinsko informisanje.
“Time bi se poslala snažna poruka da građani trba da budu informisani u skladu sa javnim interesom i pravilima medijske struke”, ocenio je Sejdinović.
Predstavnica medijskog odeljenja OEBS Ljiljana Breberina, poručila je da je stav organizacije koju predstavlja, da su manjinski mediji veoma bitan segment medijske scene u Srbiji i da oni informišu veliki broj ljudi.
“Zato smo podržali njihovu dalju profesionalizaciju, jer smatramo da je upravo profesionalizacija bitna kako bi se podigao kvalitet informisanja tih ljudi u Srbiji”, rekla je Breberina.
Okrugli sto “Interni etički kodeks medija kojima su osnivači (posredno) nacionalni saveti nacionalnih manjina” organizovao je NDNV, uz podršku Medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji.
(Autonomija)