Sloboda medija u Srbiji postoji samo u iskricama, novinari nadzirani i etiketirani

Sloboda medija u Srbiji postoji samo u iskricama, a novinarima koji vode računa o javnom interesu i kritički promišljaju nedostupni su zvaničnici, što je deo strategije vlasti koja nadzire, preti i etiketira novinare, rečeno je danas na konferenciji Centra za antiautoritarne studije o slobodi medija u zemlji 2018. godine.

Novinarka nedeljnika NIN Vesna Mališić rekla je na skupu u beogradskom Medija centru da vlast u Srbiji drži pod kontrolom glavni medijski prostor, a da protiv ono malo slobodnih novinara koje ne može da ućutka proizvodi afere, plaši ih, preti im, baca na njih Molotovljeve koktele, šalje botove na njih i ucenjuje ih računajući da svi imaju prag izdržljivosti i brigu za sopstvenu porodicu.

“To je vlast koja nije sposobna da odgovori na neko kritičko pitanje. Ukinuli su pitanje kao osnovni alat novinarske profesije. Konferencija za novinare se predstavlja kao zamena za redovnu komunikaciju novinara i političara, a onda su pitanja platforma da kažu šta im padne na pamet, jer ne postoji drugo pitanje, a postoje plaćena i naručena pitanja”, kazala je Vesna Mališić.

Prema njenim rečima, vlast etiketira, izmišlja i laže kako bi biračko telo poverovalo u to da su oni dobri.

“Stalno stvaraju podelu na oni i mi”, kazala je ona i dodala sa vlast vadi ljude sa društvenih mreža koje su jedini slobodan prostor na kojem i “sklonjeni” mogu da se oglase, pa se onda na nacionalnim televizijama obračunavaju sa njima.

Vesna Mališić je kazala da trenutno vlada atmosfera u kojoj se svi osećaju kao nadzirani i da nasilje, kao i etiketiranje, prete svakome.

“Imamo veštu vlast koja je razumela kako se deli medijski prostor i odlučila da ostavi jedan mali prostor slobode, koja će im pred svetom biti izgovor i legitimacija da postoji slobodna reč. Sve što je danas slobodno ne predstavlja ni 0,1 odsto slobode. Ostavljeni su N1 kao televizija koju osam odsto Beograđana može da vidi, nedeljnici NIN, Vreme, Nedeljnik i dnevni list Danas, koji svi zajedno imaju tiraž 10 puta manji nego jedan tabloid”, istakla je ona.

Prema njenim rečima, i tako mali i svedeni na malu meru toliko nerviraju vlast “koja ne podnosi nijednu jedinu kritičku vest”.

Dodala je da to što vlast ne želi da se javlja i daje intervjue za novine i televizije koje smatra kritičkim predstavlja deo strategije vladanja.

“Svi ljudi koji kritički misle proterani su iz prostora u kojem oni vršljaju. Da bi imali izgovor za to oni ne dolaze kod ovih drugih. To je perfidna strategija vladanja”, kazala je Vesna Mališić.

Novinarka Antonela Riha rekla je da više ne radi novinarski posao, jer ne postoji redakcija u kojoj može da radi taj posao u punom smislu, te da povremeno piše za neke sajtove.

“Slobodu medija u Srbiji imamo samo u iskricama”, ocenila je Antonela Riha.

Danas mi se čini da je nestao zanat, jer je u velikoj meri nestao profesionalizam i plasiraju se etikete i optužbe medija pod kontrolom vlasti, ocenila je Antonela Riha.

“Jako puno novinara moje generacije nema gde da radi, jer nema dovoljno medija u kojima može da se radi. Na tržištu imate veliki broj novinara koji su dobili otkaz ili su se redakcije gasile”, kazala je Antonela Riha.

Upitana o etiketiranju novinara koji su kritički promišljaju kao opozicionih, Anotnela Riha je to ocenila pogrešnim jer se novinari bave novinarstvom i nisu političari, te da polaze od zanata odnosno činjenica.

“Polazite od zanata – šta, gde i kada se desilo. To je ono što vas štiti od dalje interpretacije. Novinar može u komentaru da iskaže svoje mišljenje ali u odnosu na javni interes, a ne u odnosu na to da voli ovu ili onu stranu”, kazala je ona.

Dodala je da je bila novinar i u vreme Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, da su joj zamerali zašto to i tako pita, ali da tada nije osećala posledice toga, kao što je to slučaj danas i što je bio slučaj devedesetih godina prošlog veka kada je četiri puta ostajala bez posla.

Novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević kazala je da koliko god se trudili da rade profesionalno ipak rade neprofesionalno, jer se druga strana ne može dobiti.

“Onda nam lepe etiketu ‘opozicioni novinari’. Ja ne mogu da dobijem drugu stranu, stalno slušam viku, dreku pi-arova i supštanje slušalice”, kazala je ona.

Predstavnik Centra za antiautoritarne studije Ratko Nikolić kazao je da postoji konsenzus međunarodnih organizacija oko toga da su novinarske slobode u Srbiji u padu u proteklih godinu dana uglavnom zbog povećanog broja napada na novinare koji nisu adekvatno proceusirani i agresivnih kampanja koje vode tabloidi.

Predstavnik Fridrih Nauman Fondacije Ruben Dikof (Ruben Dikhof) ukazao je na važnost slobode medija rekavši da kada se ona jednom izgubi, onda se sve ruši i nestaje.

“Ja kao Nemac to mogu da kažem. Mi u Nemačkoj smo to doživeli u totalitarnim režimima”, kazao je Dikof i dodao da su mediji u regionu stalno pod pretnjom.

Sloboda medija je važna zbog informisanja javnosti, ocenio je Dikof i dodao da je za govor istine potrebna podrška celog društva i zajednice.

(Beta)