Konkurs za medijske sadržaje – kratak pregled projekata

Mediji koji su na dva kon­kursa koja je 2017. godine ras­pisala opština Bečej i na kojima je raspodeljeno ukupno 6 milio­na dinara, do 15. januara 2018. godine trebalo je da opštini podnesu narativne i finansijske izveštaje o trošenju dobijenog novca za medijske projekte, kao i da prilože realizovane medijske sadržaje (tekstove, publi­kacije, snimke, CD-ove itd.).

Uvidom u izveštaje raznih medija, ali i u sastave medijskih komisija (osobe koje predlažu predsedniku opštine koje me­dijske projekte da finansira lo­kalna samouprava, a koje ne) dobijaju se zanimljive, ali i za­brinjavajuće informacije.

Novinarska udruženja u Srbiji već godinama govore o problemima u sufinansiranju medijskih projekata, ali i o „inte­resantnim“ sastavima medijskih komisija u kojima se rotiraju isti „medijski stručnjaci“.

U vezi sa dodelom medij­skog novca na drugom kon­kursu u Bečeju početkom decembra prošle godine zajedničkim saopštenjem su se oglasili Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Ne­zavisno društvo novinara Voj­vodine (NDNV). Udruženja su ocenila da su rezultati konkursa za sufinansiranje javnog intere­sa u sferi javnog informisanja u opštini Bečej, još jedan primer „obesmišljavanja, karikaturali­zacije i kriminalizacije” tog za­konskog rešenja.

Kako su saopštila dva no­vinska udruženja, najveći deo novca, milion i po od ukupno dva miliona opredeljenih sred­stava dobio je TV Bečej, kojem je osnivač VTV Komnet, a koji je imao člana u bečejskoj komisiji, Vladimira Pavlovića. NDNV je ukazao da je Pavlović svojevre­meno bio isključen iz NDNV-a, jer je njegovo delovanje u komi­sijama „nespojivo sa ciljevima” te organizacije. Dodali su da iza TV Bečej stoji Vladan Stefano­vić, koji je takođe „uključen u si­stemsko obesmišljavanje kon­kursnog sufinansiranja”.

U saopštenju novinarskih udruženja navedeno je i da na drugom bečejskom konkursu „250.000 dinara prihodovao je i lokalni Radio Active, iza kojeg stoji Ferenc Berček, potpred­sednik Udruženja radio stanica (RAB) Srbije, poznat po učešću u mnogobrojnim komisijama za dodelu sredstava čije su odluke bile protivzakonite. Udruženja podsećaju da je Ferenc Berček bio i član komisije u Beogradu koja je ogromna sredstva dode­lila medijima koji ’svakodnevno, na najdrastičniji način’, krše Ko­deks novinara Srbije, a upravo je poštovanje Kodeksa jedan od osnovnih kriterijuma za ocenu predloženog medijskog projekta i kapaciteta aplikan­ta. Članica komisije u Bečeju bila je Katarina Filipović, koja je predložena ispred RAB-a, što, kako ocenjuju udruženja, govori o sukobu interesa“, navedeno je u vesti agencije Beta 6. decem­bra prošle godine.

Ciljevi konkursa

Jedan od ozbiljnih nedosta­taka na medijskim konkursima, pa i u Bečeju, je svakako to da umesto programski zaokruže­nog medijskog projekta, po mo­gućstvu istraživačkog i/ ili ana­litičkog, uglavnom se podržava redovna produkcija medija, a to nije cilj projektnog sufinansira­nja medija.

Tako na konkursima, i u Bečeju, traži se „zastupljenost inovativnog elementa u projek­tu i novinarsko istraživačkog pristupa“, međutim, u brojnim slučajevima sufinansiraju se i projekti medija koji „spadaju“ u redovnu produkciju, pa su, re­cimo, pojedini lokalni mediji u svojim izveštajima priložili u ve­likom broju takozvane servisne informacije dužine nekoliko re­dova o tome da li će biti struje ili ne i tako dalje, dok su drugi objavljivali u sklopu projekta i tekstove o utakmicama futsala, manifestacijama turističkog ka­raktera i slično.

Za razliku od drugih sre­dina, u Bečeju medijski novac prošle godine nije dodeljen ta­bloidima koji svakodnevno krše novinarski kodeks, ali je, reci­mo, na prvom konkursu najveći iznos, milion dinara, dodeljen široj javnosti nepoznatom por­talu

iz Novog Sada, a i pojedi­ni članovi komisija su bili i više nego naklonjeni medijima ili njihovim predstavnicima/vlasni­cima, agencijama koji za medij proizvode program, s kojima su na prvi – ili na drugi, temeljniji – pogled nekako povezani.

Bečejska komisija

Za informisanje na teritoriji opštine Bečej 2017. godine je iz opštinskog budžeta obezbe­đeno 4 miliona dinara na prvom medijskom konkursu, a potom, nakon rebalansa budžeta, još dva miliona, na drugom medij­skom konkursu.

Na prvom konkursu koji je opština Bečej raspisala počet­kom februara meseca, četiri mi­liona dinara raspodeljeno je 9. maja projektima 8 medija reše­njem predsednika opštine, koji je usvojio predlog konkursne komisije. Najveći iznos, milion dinara, odobren je firmi Brif me­dia net d.o.o. (brif.rs) iz Petrova­radina za projekat „Raznolikost Bečeja“.

Sledilo je potom Bečej­sko udruženje mladih – BUM sa 850.000 dinara za projekat „Javni interes u fokusu: informi­sanjem ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej“.

Mozaik d.o.o. iz Bečeja uputio je na konkurs dva projek­ta dva medija (internet portal i novine), a odobreno je 500.000 dinara za projekat „Informisa­nošću do prava – bečejski in­formator o pravima dece sa in­validitetom“ i 350.000 dinara za projekat „Odluke u ime građana 2017“.

Za TV Bečej-ogranak Be­čej-VTV Komnet d.o.o. Suboti­ca odobreno je 600.000 dinara za projekat „TV prozor – TV se­rijal koji doprinosi boljem infor­misanošću stanovnika Bečeja“.

Za projekat „Radno mesto-naša kuća, zaposleni i poslo­davci, naša porodica“ Medium d.o.o. iz Bečeja obezbeđeno je 300.000 dinara. Podnosiocu projekta Info-NB je za „Bečej­ski izlog“ opredeljeno 200.000 dinara. Isti iznos, 200.000 di­nara, je odobren i za projekat „Dvojezične, pravovremene informacije za svakog u opšti­ni Bečej – Aktiv radio“ podno­sioca projekta Monika Berček pr agencija za konsultantske aktivnosti „Cross media consul­ting“ Bečej.

Članovi konkursne komi­sije bili su Vladimir Jovanović, ispred Udruženja turističkih no­vinara i pisaca u turizmu Srbije – FIJET Srbija, Katarina Filipo­vić ispred RAB Srbija i Marko Ivanić, koji je podneo samostal­nu prijavu.

Svi članovi komisije su izja­vili da nisu u sukobu interesa.

U biografiji Marka Ivanića navodi se da je profesor srpske književnosti i jezika, a da je od 1998. do 2011. godine (u ra­zličitim periodima) bio novinar u Dnevniku, Danasu, urednik vesti na RTV, a da je od 2011. godine urednik informativnog programa Novosadska TV. Međutim, s obzirom na to da je Ivanić predložio sebe za člana medijske komisije i na drugom konkursu u Bečeju u novembru 2017. godine, tu navodi da je u 2017. godini urednik veb odelje­nja dnevnog lista Dnevnik.

U dokumentaciji dostavlje­nom na zahtev za slobodan pri­stup informacijama od javnog značaja redakciji Bečejskog mozaika iz opštine Bečej, nisu dostavljene biografije ostala dva člana komisije, za razliku od biografija svih ostalih, pred­loženih, no ne i izabranih člano­va poznatijih novinarskih udru­ženja.

Obrazloženja

Opština Bečej je 25. okto­bra raspisala drugi konkurs za informisanje, a za medijske pro­jekte ovog puta je raspoređeno dva miliona dinara.

Po predlogu medijske ko­misije predsednik opštine je 1. decembra doneo rešenje da 1,5 miliona dinara dodeli TV Bečej koji je ogranak VTV Komnet d.o.o. iz Subotice za televizijski serijal „TV prozor“, a po 250.000 dinara Radiju Active iz Bečeja u čije ime je projekat podnela Monika Berček PR Agencija za konsultantske aktivnosti „Cross media consulting“ iz Bečeja za projekat „Razgibavanje – jutar­nji program“ i Dnevniku iz No­vog Sada za projekat „Bečejske razglednice“ koji je podneo Dra­žen Ćurčić, preduzetnik, Agen­cija „Total media“ Novi Sad.

Zanimljivo je da su odbijeni projekti bečejskih medija koji bi obrađivali važnije teme od „raz­gibavanja“ i „bečejskih razgled­nica“, kao što su teme o hrani­teljstvu u opštini, o društvenoj isključenosti bečejske dece što je posledica materijalne depri­vacije…

Indikativno je da je konkur­sna komisija za svaki od odbije­nih projekata napisala identično obrazloženje: „u celosti ne ispu­njava prvi kriterijum iz člana 18, stav 1 Pravilnika o sufinansira­nju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja: mera u kojoj je predložena projektna aktivnost podobna da ostvari javni interes u oblasti javnog informisanja. Projekat, naime, nije potpuno usklađen sa čl. 18, st. 2, tačka 1, alineje 3 i 5, tačka 2, alineje 1, 2, 3 i 5 i tačka 4, alineje 1 i 2 člana 18 tog Pravilnika“.

Članovi medijske komisi­je na drugom bečejskom kon­kursu bili su Katarina Filipović u ime RAB Srbija, Ivica Šmit u ime ANEM i Lokal pres i Vladi­mir Pavlović u ime Udruženja elektronskih medija ComNet (Komnet). Inače, Filipović je bila članica i prethodne konkursne komisije.

U vezi sa članstvom Vladi­mira Pavlovića treba reći da u sistemu Komnet funkcioniše i TV Bečej kojoj je na konkursu dodeljeno najviše novca, 1,5 miliona dinara. Doduše, kako se navodi u dokumentaciji koja je dostavljena redakciji Bečej­skog mozaika iz lokalne samo­uprave, svi članovi komisije su potpisali izjave o poverljivosti i nepristrasnosti (sprečavanje sukoba interesa), ali je potom Vladimir Pavlović dao još jed­nu pisanu izjavu, citiramo: „Ja, član Komisije Vladimir Pavlović, neću učestvovati u diskutovanju niti glasati o projektu TV serijal ’TV prozor’ TV Bečeja, pošto je vlasnik VTV Komneta i lice koje me je predložilo kao člana Ko­misije“.

S obzirom na to da je jasna veza člana komisije i TV Bečej, stiče se opravdan utisak, da je „sukob interesa“ bio jasan i u trenutku kada je predstavnik Komneta podneo prijavu da imenovani bude član komisije koja treba da odlučuje, između ostalog, i o projektu medija (TV Bečej) iz sistema Komneta.

Zanimljivo je da su za član­stvo u medijskoj komisiji prijav­ljeni neki, široj javnosti poznati medijski stručnjaci i novinari, kao što su, recimo, Nedim Sej­dinović u ime Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Ne­zavisnog društva novinara Voj­vodine i Petar Jeremić u ime Udruženja novinara Srbije, ali nisu imenovani u drugu, ali ni u prvu medijsku komisiju. Naime, predsednik opštine je konstato­vao da su svi kandidati ispunili uslove i dodao da je, „uzimaju­ći u obzir biografije predloženih članova“, odlučio da komisije čine navedene osobe.

Što se biografija tiče, u do­kumentaciji dostavljenoj redak­ciji Bečejskog mozaika piše da je Katarina Filipović diplomira­ni politikolog za novinarstvo, te da njeno iskustvo u novi­narskom radu traje 14 godina na sledećim medijima: Radio Fruška Gora, Sremska Televi­zija (Ruma) i RTVM Sremska Mitrovica.

Što se Vladimira Pavlovića tiče, u biografiji piše da se me­dijskim radom bavi od 1995. go­dine, počeo je u Informativnom centru Odžaci, potom je bio šef produkcije OTV, pa u RTV kao koautor serijala „Prozor“, pa je bio direktor TV „Blue“, a od 2007. godine je direktor i glav­ni i odgovorni urednik u Medija centar Odžaci – TV Kanal 25.

Ivica Šmit od 1983. do tre­nutka pisanja biografije radio u Radio Srbobranu, poslove od voditelja zabavnih emisija do glavnog i odgovornog urednika od 2007. naovamo. Završio je Poslovnu školu za PR. Navodi da je član mnogih udruženja, među njima i RAB-a.

Razlozi

Nije sasvim jasno zašto je predsednik opštine, uprkos obrazloženju o njihovim biogra­fijama, od svih prijavljenih kan­didata na dva bečejska medij­ska konkursa, izabrao baš ove članove u komisije. Za to postoji nekoliko razloga:

– bio je dovoljno širok „dija­pazon“ predloženih osoba za komisije da Katarina Filipović, kao predstavnica RAB-a (čla­nica nadzornog odbora RAB-a) nije morala dva puta u istoj go­dini da bude članica komisije u opštini Bečej,

– komisija je na oba konkur­sa, a u obe komisije je sedela Filipović, predložila da se novac dodeli i Radiju Active iz Bečeja u čije ime je projekat podnela Monika Berček PR Agencija za konsultantske aktivnosti „Cross media consulting“, a odgovor­ni urednik tog radija i direktor d.o.o. Radio Active Bečej je Ferenc Berček, koji je član Sa­veta istog tog RAB-a i zamenik predsednika,

– član komisije Ivica Šmit koga su predložili ANEM i Lokal pres, po sopstvenom priznanju je član i RAB-a, te u komisiji za drugi medijski konkurs u Bečeju su već bile dve osobe koje su članovi te organizacije,

– ni u jednoj, ni u drugoj ko­misiji nisu bili, ali su predloženi, predstavnici reprezentativnih novinarskih udruženja kao što su Nezavisno udruženje novi­nara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Udruženje novinara Srbije.

Rekordno članstvo

O članu i bečejske konkur­sne komisije Vladimiru Jovano­viću, uprkos tome što redakciji Mozaika nije dostavljena njego­va biografija, zna se relativno mnogo, jer je u proteklom pe­riodu zbog članstva u mnogo­brojnim medijskim komisijama bio predmet interesovanja no­vinara.

Po pisanju Cenzolovke (au­tor: Denis Kolundžija) 27. de­cembra 2017. godine, u tekstu „Pozovi V. radi deobe novca za medije“, Jovanović je rekorder za 2017. godinu „po broju ko­misija (16) u vojvođanskim gra­dovima u kojima se odlučivalo o novcu za medijske projekte, istovremeno je za svoju firmu inkasirao osam miliona. Komi­sije u kojima je on bio dodelile su portalu Srbija danas, suvla­sniku Novosadske televizije, u kojoj je bio zaposlen, blizu šest miliona dinara, a samoj NT još milion dinara“.

Kolundžija piše i da je nakon priličnog staža u Novosadskoj televiziji (nekadašnji Apolo), Jo­vanović 2017. godine „napustio tu kuću da bi se posvetio Media info centru, firmi koju je osnovao početkom ove godine, ali koja je na četiri konkursa u 2017. već uspela da inkasira osam milio­na. Po članstvima u tzv. medij­skim komisijama apsolutni šam­pion u 2017. godini je Vladimir Jovanović koji je uglavnom kao predstavnik Udruženje turistič­kih novinara i pisaca u turizmu Srbije (FIJET Srbija, osnovano 2012) učestvovao u raspodeli para u čak 16 lokalnih samou­prava, što je više od trećine lo­kalnih samouprava u Vojvodini koje su sprovele konkurs. Uz to, Jovanović je bio član kon­kursne komisije Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i one u Be­ogradu, čiji je predlog izazvao burne reakcije u javnosti“, piše Kolundžija krajem decembra prošle godine i dodaje: „Nakon priličnog staža u Novosadskoj televiziji, Jovanović je ove go­dine napustio tu kuću da bi se, kako saznajemo, potpuno po­svetio Media info centru, firmi koju je osnovao početkom ove godine, ali koja je na četiri kon­kursa u 2017. već uspela da in­kasira osam miliona (od toga u Novom Sadu čak dva puta po tri miliona).

Novosadska televizija, koju je, prema tvrdnjama nje­govih bivših kolega, napustio tokom proleća, u (su)vlasniš­tvu je firme Srbija danas koja je osnivač istoimenog portala. Ta firma, čija je vlasnica Alek­sandra Martinović, inkasirala je na 21 ovogodišnjem konkursu u Vojvodini 14,3 miliona dina­ra. Interesantno je da su blizu šest miliona portalu Srbija da­nas dodelile komisije u kojima je sedeo Vladimir Jovanović. S njim u sastavu, komisija u Titelu dodelila je u februaru milionče Novosadskoj televiziji. Ta, svim nivoima vlasti izrazito naklonje­na novosadska medijska kuća ove je godine postala ’dobra’ za tri miliona konkursnih dinara, a prema objavljenim podacima od kraja 2015. do danas, od kon­kursa i pojedinačnih davanja prihodovala je 21 milion dinara ili, srpski rečeno, oko 175.000 evra. Sasvim slučajno, taj iznos odgovara ceni (174.950 evra) koju je Srbija danas u avgustu 2015. platila za nekadašnje JP Gradski informativni centar Apolo“, piše, između ostalog Denis Kolundžija.

Pravdanje projekata

Pominjani Vladimir Jova­nović je bio jedan od članova konkursne komisije i u Bečeju koja je dodelila milion dinara fir­mi Brif media net d.o.o. (portal brif.rs) za projekat „Raznolikost Bečeja“.

Interesantno je da je Brif media net d.o.o. 28. septembra 2017. godine zaključio ugovor o poslovnoj saradnji sa Razvoj­nim centrom COMNET iz No­vog Sada, koje zastupa pred­sednik tog udruženja čije je ime – Vladimir Jovanović.

Ugovor je zaključen na određeno vreme od 1. oktobra do 31. decembra 2017. godi­ne, a COMNET se obavezao da za potrebe realizacije pro­jekta „Raznolikost Bečeja“ obavi usluge snimanja video materijala i video audio dizaj­na (montaže). Za to je, po ugo­voru, COMNET-u trebalo da bude plaćena naknada koja sa uračunatim popustom za avan­sno plaćanje od 20 odsto izno­si 405.000 dinara sa PDV-om. Po izvodu iz Uprave za trezor 405.000 dinara plaćeno je 28. septembra.

Inače, udruženje Razvojni centar COMNET registrovan je u APR-u u novembru 2015. godine, a njegova zastupnica je tada bila Brankica Matić da bi 30. januara 2017. godine zastu­pnik tog udruženja umesto nje postao Vladimir Jovanović.

Brif media net d.o.o. je pot­pisao ugovor i sa Novosad­skom TV 30. juna 2017. Obave­ze Novosadske TV po ugovoru bile su iste prema Brifu kao i COMNET-a, kao i iznos za pla­ćanje. U ime Novosadske TV ugovor je potpisala direktor­ka Emilija Marić. Dva puta po 165.000 dinara plaćeno je 30. avgusta za meseca jul i avgust i 29. septembra još 75.000 za septembar mesec.

U izveštaju Brifa o trošenju milion dinara dobijenom na me­dijskom konkursu u Bečeju u specifikaciji troškova je navede­no da je za operativne troškove potrošeno 820.000 dinara i to za usluge snimanja i dostavlja­nja video materijala 390.000 di­nara je plaćeno za Novosadska TV d.o.o. i Razvojni centar COMNET, a za troškove video i au­dio dizajna projekta potrošeno je 420.000 dinara, a taj novac je plaćen takođe za Novosad­ska TV d.o.o. i Razvojni cen­tar COMNET, troškovi sitnog materijala bili su 10.000 dinara (za jedan diktafon i jedan USB u novembru mesecu), a plaće­no je Emmi HOUSE d.o.o. Per­sonalni troškovi bili su 180.000 dinara, a plaćeni su kao deo naknade za autora projekta (Nataša Lončar) po ugovoru o delu 90.000 dinara i deo na­knade za novinara (Saša Vida­čak) po ugovoru o delu 90.000 dinara.

Inače, gledanjem/čitanjem sadržaja na brif.rs, lako se može ustanoviti da portal prak­tikuje preuzimanje informacija iz drugih medija, ali i da prene­te/delimično prenete informa­cije drugih medija potpiše kao sopstvene.

U izveštaju o realizaciji pro­jekta u Bečeju Brif media net d.o.o. navodi da je od jula do decembra 2017. godine pro­izvela 24 medijska sadržaja u formi vesti i priloga, te da je projekat „nastao sa ciljem da se informacije o društvenom i privrednom životu na teritoriji opštine Bečej predstave široj javnosti u AP Vojvodini, ali i ži­teljima u opštini, kako bi mogli da ostvare bolju saradnju sa organima lokalne uprave na poboljšanju uslova života i rada svih nacionalnih zajednica kao i osoba sa invaliditetom odnosno osoba sa posebnim potrebama, i nastojanje da se javnosti pred­stave aktivnosti opštine u inte­raktivnom medijskom dijalogu, što samo po sebi predstavlja inovativnost u oblasti javnog in­formisanja“ itd.

O uspehu projekta, tvrdi, pi­sac izveštaja, govore analitike posećenosti sajtu, praćenja i sviđanja na društvenim mreža­ma, ali, međutim, nisu navede­ne brojke koje bi to i dokazale, recimo da je neki tekst čitao 10 ili 10.000 ljudi.

Prvi rezultat projekta je, na­vedeno je u izveštaju, promoci­ja opštine Bečej i aktivnosti op­štine  – to ne bi trebalo da bude cilj medijskog projekta.

Interesantno je da na sajtu brif.rs ne mogu da se nađu u izveštaju pominjani video mate­rijali, a tekstovi dostavljeni kao dokaz o urađenom projektu su, recimo, o dvorcu „Fantast“ (12 redova teksta),o humanitarnoj akciji za Marinu Kovačev (10 redova), o edukaciji o pravilnoj ishrani (manje od 20 redova) i slično – priloženo je 24 sadrža­ja od po nekoliko redova, među njima nema nijedan tekst na mađarskom jeziku, te nije ja­sno kako je ispunjen cilj „pobolj­šanja uslova života i rada svih nacionalnih zajednica“, a još je manje jasno kako je projekat uticao na osobe sa invalidite­tom.

Inače, priložen je i tekst o poseti Aleksandra Vučića firmi „Knott“ u Bečeju, ali taj događaj se desio u februaru 2017. godi­ne, pre nego što je Brifu dode­ljen medijski novac u Bečeju, s druge, strane, recimo deo tek­sta o izgradnji crpne stanice u Bačkom Petrovom Selu, od reči do reči je isti kao deo tek­sta iz Bečejskog mozaika. Na­ime, deo teksta iz Bečejskog mozaika glasi: „Cena izgradnje crpne stanice je 77 miliona di­nara sa PDV-om, a ovaj veliki poduhvat zajednički finansiraju JVP „Vode Vojvodine“ i lokalna samouprava. DTD će izvoditi građevinske, „Eko-inženjering“ iz Novog Sada mašinske, a fir­ma „Evropa elektro“, takođe iz Novog Sada, elektro radove. Najskuplji će biti mašinski ra­dovi, njihova vrednost je oko 55 odsto od ukupne cene projekta. Crpna stanica, osim navodnja­vanja u vreme suše, trebalo bi da omogući i odvodnjavanje u Bačkom Petrovom Selu. Rok za završetak radova je 360 dana“.

Deo teksta na portalu brif.rs glasi: „Cena izgradnje cr­pne stanice je 77 miliona di­nara sa PDV-om, a ovaj veliki poduhvat zajednički finansiraju JVP „Vode Vojvodine“ i lokalna samouprava. DTD će izvoditi građevinske, „Eko-inženjering“ iz Novog Sada mašinske, a fir­ma „Evropa elektro“, takođe iz Novog Sada, elektro radove. Najskuplji će biti mašinski ra­dovi, njihova vrednost je oko 55 odsto od ukupne cene projekta.Crpna stanica, osim navodnja­vanja u vreme suše, trebalo bi da omogući i odvodnjavanje u Bačkom Petrovom Selu. Rok za završetak radova je 360 dana.“

Ostale tekstove i njihovo autorstvo redakcija Mozaika nije proveravala.

Tekstovi na portalu nastali kao deo medijskog projekta koji je sufinansirala opština Bečej nisu potpisani imenima novina­ra, već se navodi da je izvor brif.rs, a nije navedena i ni rečenica pored tekstova o nazivu pro­jekta i njegovom sufinansijeru, mada je to obaveza dobitnika novca na medijskim konkursi­ma.

Registracija

Brif.rs je inače registrovan u Registru medija Agencije za privredne registre 16. januara 2017. godine, nekoliko dana pre nego što je opština Bečej raspi­sala medijski konkurs.

Koliko se može pratiti, na osam medijskih konkursa Brif media net iz Novog Sada (rani­je iz Petrovaradina) dobio je oko 110.000 evra u sedam opština i na konkursu Pokrajinskog se­kretarijata za kulturu i informi­sanje, piše u istraživanju Cen­zolovke, a ti podaci mogu se naći i u Registru medija na sajtu Agencije za privredne registre.

Kao glavna i odgovorna urednica stoji ime Maja Balto­vić, a direktorka je Milica Eror. O njima u novinarskim kru­govima ne zna se gotovo ništa.

Kristina Demeter Filipčev

(Izvori: konkursna dokumentacija, arhiva Bečejskog mozaika, NUNS, NDNV, Cenzolovka)