26. Jan 2018
Kao prvo, dragi prijatelji, želim da vas podsetim ko su prethodni dobitnici godišnjih nagrada napšeg udruženja.
Nagradu NDNV-a za 2010. godinu dobile su novinarke Branka Dragović Savić i Žužana Serenčeš. Laureat Godišnje nagrade NDNV-a za 2011. godinu je publicista Mirko Đorđević, naš dragi saradnik koji više nažalost nije sa nama. 2012. godine uručena je novinarima Nataši Krstin i Norbertu Šinkoviću. Godišnju nagradu za 2013. godinu dobio je radijski dvojac Daško Milinović-Mladen Urdarević, ali i Miodrag Sovilj i Igor Mihaljević. Godišnja nagrada za 2014. godinu uručena je novinaru Radio-televizije Vojvodine Aleksandru Reljiću. Godišnja nagrada za 2015. godinu uručena je Teofilu Pančiću, a za 2016. godinu Pokretu Podrži RTV i novinarima Slađani Gluščević i Božo Ištvanu.
Ove godine dva novinara su dobila godišnje nagrade našeg udruženja. Možda nisu najširoj javnosti odveć poznati, ali sasvim sigurno su je apsolutno zaslužili. Na kraju, nagrade služe i za to da široj javnosti predstave izuzetne uspehe pojedinaca u svojim profesijama.
Dobitnik godišnje nagrade NDNV-a, što je velika retkost, istovremeno se bavi i analitičkim novinarstvom i političkom karikaturom. U jednom periodu je, poput mnogih naših sjajnih kolega, bio prinuđen da napusti novinarstvo. Za razliku od mnogih, i na našu sreću, vratio mu se. U svojim tekstovima, analitičkim člancima, bavi se važnim a uglavnom zanemarenim političkim i društvenim temama, pokazujući izuzetno visok nivo profesionalizma i temeljitosti. Uz sjajne, relevantne sagovornike i nove informacije do kojih dolazi, njegovi tekstovi predstavljaju zaista pravo osveženje, pa nije čudno što su se mnoge njegove priče – kolokvijalno rečeno – dobro prodale, odnosno izazvale pažnju šire javnosti.
Mnogi događaji koji se čine efemernim, i koji uobičajeno ne uzimaju pažnju medija ili se nalaze u sporednim, površnim vestima, s pravom postaju izuzetno važni i relevantni u njegovoj medijskoj obradi. On je novinar koji vidi ispod površine vesti. A taj njegov duboki pogled karakterističan je i za njegove političke karikature koje jednom sedmično objavljuje na našem portalu Autonomija, a u kojima, uglavnom bez reči, komentariše aktuelna politička zbivanja, ne prezajući da smehu izloži mnoge tabuizirane teme naše politike i društva, nekada surovo, uvek autentično. Opsesivne teme su suočavanje sa prošlošću, odnos crkve i države, ratni zločini, samovolja i bahatost vlasti…
Novinarstvom se bavi, uz kako smo rekli izvestan prekid, od 2001. godine. Radio u UrbaNS-u, za B92, pisao za Građanski list, NIN, Magazin Vojvodinu i međuregionalnu agenciju AIM… U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole dobio “Povelju za studentski rad”. Tokom 2007. serijal NNŠ “Triput” osvaja i Grand pri na Europress travel festu u Subotici. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”.
Autor je i dokumentarnog filma “Život pored”, koji se bavi međuetničkim podelama u Temerinu, a kojeg su producirali Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Beomedija i produkcija „Tušta i tma“.
Njegovo ime je DALIBOR STUPAR.
Iako su naravno dobitnici naših godišnjih nagrada i ranijih godina bili novinari koji stvaraju na manjinskim jezicima, od prošle godine naše udruženje dodeljuje i posebnu godišnju nagradu u čijem centralnom fokusu jeste novinarstvo na manjinskim jezicima i interkulturalnost u medijima. Cilj ove nagrade je da široj zajednici ukažemo na novinare koji na manjinskim jezicima postižu izuzetne profesionalne rezultate, ali i da promovišemo međuetničku komunikaciju i one koji imaju smelosti da preskaču jezičke i mentalne ograde.
Naša laureatkinja dugo već godina u svom radu, ali i javnim nastupima, promoviše pravo nacionalih zajednica na informisanje na sopstvenom jeziku, ali to pravo nikada ne odvaja od standarda profesije i medijske etike. Oštro se protivi zatvaranju zajednica i manjinskim medija u sopstvene nacionalne ograde, zalažući se komunikaciju kultura i otvoreni dijalog, kao i za profesionalizaciju i modernizaciju medija na jezicima nacionalnih manjina, i uklanjanje političkih uticaja. Kao višegodišnja urednica lista Hlas ljudu bila izložena mnogobrojnim političkim pritiscima, ali se pokazala otpornim na njih, ostajući dosledna profesiji. Na meti njenih tekstova nalazili su se predstavnici i manjinskih i većinskih elita. Od početka ove godine radi na sopstvenoj transmedijalnoj onlajn platformi Storyteller, koja će uskoro biti registrovan i kao medij civilnog društva.
Od 2013. do 2017. bila je odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila je koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005. do 2008, godine radila je kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina. Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila je predsednica Asocijacije slovačkih novinara… i tako dalje…
Njeno ime je VLADIMIRA DORČOVA VALTNEROVA.
