13. Jul 2017
Potrebno je pokrenuti javnu raspravu o osnovanosti i mogućnostima uspostavljanja pozicije Zaštitnika novinara, koji bi imao autoritet i ovlašćenja koja bi omogućila da se izgradi atmosfera kažnjivosti kada je reč o napadima na novinare, jedan je od zaključaka konferencije „Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak?“
“Razvoj društvenih medija donosi sve komplikovanije situacije kada je reč o bezbednosti novinara i medijskih radnika, zbog čega je potrebno razmotriti potrebu za osnivanjem dodatnih institucija, sa jasnim fokusom na prevenciju i urgentno reagovanje u rešavanju slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara”, navodi se u zaključcima.
Ocenjuje se da Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara, koji su krajem prošle godie potpisali predstavnici MUP-a Srbije, Republičkog tužilaštva i novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija, kao ni druge mere koje čine sistem krivično-pravne zaštite novinara, neće sami po sebi dovesti do povećanja bezbednosti novinara, ukoliko se ne kreira društveno-politička atmosfera u kojoj se neće podsticati nasilje prema novinarima.
“Puna i efikasna primena Sporazuma osnovni je preduslov da se novinari ohrabre da prijavljuju brojne pretnje i da se na taj način dodatno unapredi proces vraćanja međusobnog poverenja između novinara i medija sa jedne i institucija nadležnih za procesuiranje slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara sa druge strane”, piše u zaključcima.
Ocenjeno je da je, nakon potpisivanja Sporazuma, došlo do određenog ali ne i dovoljnog napretka u komunikaciji između novinara, Tužilaštva i MUP-a.
“Nijedno demokratsko društvo ne sme tretirati novinare kao neprijatelje, već kao važan korektivni element i stub demokratskih procesa. Istraživačko, kritičko i analitičko novinarstvo temelj je svake demokratije. Zbog toga je neprihvatljivo hajke prema novinarima koji odgovorno rade svoj posao predstavljati kao legitimno praktikovanje slobode izražavanja, a posebno kada takve hajke dolaze od strane nosilaca državnih funkcija”, navodi se u zaključcima.
Ocenjeno je da se, u slučajevima kada se utvrdi da su novinari i mediji prekršili prava drugih, izrečene novčane kazne i naknade štete, moraju biti srazmerne finansijskoj moći novinara i medija i ni u kom slučaju ne smeju za posledicu imati gašenje medija, što je kao standard definisano i praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Učesnici konferencije preporučili su da u programske prioritete za konkurse za projektno sufinansiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koje definiše Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, uključiti i pitanje bezbednosti novinara i na taj način dodatno afirmisati medijske projekte koji bi se bavili ovom temom.
Konferenciju „Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak?“ održana je u junu u Beogradu, organizovali su Nezavisno društvo novinara Vojvodine, ambasada Australije u Srbiji i Misija OEBS-a u Srbiji.
(Autonomija)
