Žene iz Srbije i sa Kosova: Politika pomirenja i saradnje

Kako bi pomogli dijalog i podržali uspostavljanje nove saradnje na relaciji Beograd-Priština, Misije OEBS-a u Srbiji i na Kosovu 2012. godine pokrenule su “Follow Us” incijativu, koja je na jednom mestu spojila istkanute žene iz ova dva društva. Kroz potrebu za uspostavljanjem saradnje među ženama, incijativa zapravo reflektuje odredbe Rezolucije 1325 Ujedinjenih nacija, koja govori o tome da one treba da uzmu aktivnu ulogu u procesima rešavanja konflikata i izgradnji mira, a posebno u onim zemljama koje su u nedavnoj prošlosti doživele traumatična ratna iskustva.

Često se u procesima tranzicione pravde i suočavanja sa prošlošću žrtve rata stavljaju na drugo mesto, a traga se za počiniocima i nalogodavcima. Kada su u pitanju žene, problem nevidljivosti je još veći, jer se ratovi uglavnom povezuju sa muškarcima i vojnicima. Rat na Kosovu je bio posebno traumatičan za žene, a o tome danas svedoči samo nekolicina njih, koje su smogle snage i hrabrosti da u konzervativnim društima kakva su naša, progovore o užasima i stradanjima koje su doživele, a koje moraju da nose kroz ceo život.

Zbog nedostaka “glasa žena” u političkom dijalogu u regionu, kao i u procesima pregovora između Beograda i Prištine, za stolom “Follow Us” inicijative zajedno sede žene, koje se u svojim društvima bave politikom, aktivizmom ili su na pozicijama na kojima mogu da utiču na donošenje odluka. Zajedno sede žene iz različitih političkih partija, koje u svakodnevnim političkim obračunima ne mogu da se slože oko najelementarnijih pitanja. Žene koje vide tačke spajanja, a ne daljeg razdora.

Margaret Tačer: Ako želiš da u politici nešto bude učinjeno – pitaj ženu

Čuveni citat političarke Margret Tačer da “ako hoćeš da u politici nešto bude rečeno, pitaj muškarca, a ako hoćeš da se nešto bude učinjeno – pitaj ženu”, može se posmatrati kao stav na kojem “Follow Us” mreža funkcioniše i danas. Jedna od žena koja aktivno učestvuje u njenom radu jeste i Valdete Idrizi iz Prištine, koja vodi “Platformu CiviKos”. Oko ove platforme su se ujedinile organizacije civilnog društva kako bi stvorile povoljan ambijent za saradnju sa vlastima.

Valdete Idrizi: Žene treba slobodnije da raspravljaju i o “nezgodnim” političkim temama

Valdete Idrizi kaže da su žene okupiljene oko “Follow Us” inicijative, počele da se dobro upoznaju i komuniciraju i da sve ide u dobrom pravcu, a da kroz ovu vrstu političke otvorenosti one “definitivno doprinose i celokupnom procesu progovora između Beograda i Prištine”. Prema njenim rečima obe strane su veoma zainteresovane za razgovore no, uprkos toj otvorenosti, ipak postoje stvari o kojima se ne raspravlja, a one su uglavnom vezane za zvanične politike stranaka i vlada iz kojih učesnice dolaze.

“Žene su se složile oko onih stvari koje se tiču direktno njih i skoncentrisale se na polje delovanja u kojem mogu najviše da učine. Ne mogu reći da napretka nema. Ima ga, i on je zaista pozitivan, ali su žene i dalje dosta ovisne o stavovima koje zastupaju političke partije iz kojih dolaze. Ja kao osoba iz civilnog sektora, mislim da bi trebalo da budu mnogo hrabrije kada se radi o tim temama i da slobodno počnu da raspravljaju o njima”, objasnila je Valdete Idrizi.

Dok se to ne desi, “Follow Us” mreža je definisala niz problema koji su slični i za jedne i za druge i koji predstavljaju tačku spajanja. Prema rečima Valdete Idrizi, ključni zajednički problemi žena na Kosovu i u Srbiji su recimo, njihova zastupljenost u oblasti donošenja odluka i zastupljenosti “glasa žena” u politici. “Radi se i o njihovom učešću u radu institucija na lokalnom i svim drugim nivoima vlasti, o tome koliko ima gradonačelnica, o položaju žena u samim političkim partijama i slično. Kada žene počnu da govore o ovim problemima, one se već razumeju i jasno im je o kakvoj se vrsti problema radi, jer ga osećaju isto u obe zemlje”, ispričala nam je Valdete Idrizi.

Prema podacima iznetim na Prvoj regionalnoj konvenciji žena Zapadnog Balkana pod nazivom “Ona je tu”, održanoj ove godine u Crnoj Gori, zastupljenost žena u Evropskom parlamentu u sadašnjem sazivu je porasla za samo jedan odsto. Ovim tempom, ravnopravna zastupljenost postigla bi se 2080. godine. Prema podacima iz 178 zemalja za 2015. godinu, učešće žena na tržištu rada je 25,5 odsto manje u odnosu na muškarce. Ovaj jaz se smanjio za samo 0,6 odsto u odnosu na 20 godina ranije. Jedna trećina celokupne ženske svetske populacije je imala iskustvo seksualnog ili fizičkog zlostavljanja.

“Veliki problem je ekonomski položaj žena, kao i njihov imovinski status i materijalno nasleđe. Ukoliko žena recimo ne poseduje imovinu, ne može ni da podigne kredit u banci i obezbedi sebi neki početni kapital. Nizak procenat žena u našim društvima ima imovinu vezanu za svoje ime i ovo je jedna od naših zajedničih briga. Takođe, česta zajednička tema je nasilje nad ženama i nasilje u porodici, a u ovaj domen spada i trafiking. Na predstavljanju ‘Follow Us’ inicijative u Prištini među nama su sedele i žene zaposlene u policiji, koje su posebno skrenule pažnju učesnicama da glasno i aktivno treba da se osvrću na tu temu, jer je stanje i u Srbiji i na Kosovu zabrinjavajuće. Sve ovo je snažno prihvaćeno u mreži i žene se slažu da treba i mogu da učine pomake na ovim poljima. To su pitanja na kojima možemo i hoćemo da radimo kao žene, uprkos eventualnim problemima i razmimoilaženjima kada se radi o samim tehničkim pregovorima u Briselu”, navela je Valdete Idrizi.

Nesvakidašnja inicijativa sa preprekama

Maja Bjeloš: Prepreke su pre svega vezane za politike vlada u Beogradu i Prištini

Ova jedinstvena inicijativa uspela je da objedini političke neistomišljenice, koji sada, u saradnji sa civilnim sektorom razgovaraju o gorućim problemima sa kojima se žene suočavaju, rekla je Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i dodala da to predstavlja “zalog socijalnog mira za naredni period”, budući da muškarci iz različitih političkih partija u obe zajednice nisu bili u mogućnosti da na sličan način konstruktivno sarađuju. No, ni ovaj “ženski” proces nije prošao bez prepreka.

“Prepreka u saradnji može biti status Kosova i pritisak vlada u Beogradu i Prištini na političarke, uključujući i one u opoziciji, kao i na liderke iz civilnog sektora, da ne odstupaju od zvanične vladine politike prema onom drugom bez obzira o čemu da je reč. Imali smo priliku da posledice tog pritiska vidimo u oktobru ove godine, kada su predstavnice sa Kosova otkazale učešće na konferenciji koju su organizovale tri NVO iz Srbije, i to zbog spora oko rudnika Trepča. Dve hrabre žene iz opozicione stranke i NVO su se ipak pojavile pokazavši da su vrednosti oko kojih se zalažu iznad svake politike”, rekla je ona.

Drugi faktor koji predstavlja prepreku je i činjenica da žene u Srbiji i na Kosovu da predstavljaju marginalizovanu i višestruko diskriminisanu grupu u društvu. Maja Bjeloš je istakla da su žene marginalizovane i u političkom životu, nema ih u dovoljnom broju na mestima odlučivanja na kojima bi mogle da zastupaju vrednosti i zaključke “Follow Us” grupacije, ali da bi primeri vidljivi u karijerama učesnica, mogli doprineti da se na njima gradi buduće nastupanje u javnom životu.

“Ipak, to što je na Kosovu jedna žena bila na poziciji predsednika, može poslužiti kao uzor i motivacija mnogim mladim ženama u njihovoj zajednici i drugde, da teže ka najvišim funkcijama u izvršnoj vlasti”, ocenila  je Maja Bjeloš.

Ona smatra da je učinjen veliki korak u odnosu na period kada je inicijativa tek bila definisana 2012, te da nakon četiri godine, mnogih susreta i razgovora, žene sada planiraju zajedničke aktivnosti na poboljšanju budućnosti u Srbiju i na Kosovu. Međutim, želja za uspostavljanjem dobre saradnje sa predstavnicima zvanične vlasti u Prištini i civilnog društva može naići na nerazumevanje, a ne samo na podršku, upozorila je Maja Bjeloš.

“Bilo kojim povodom da sarađujete sa Kosovom naći ćete se pod reflektorima pažnje različitih aktera. Smatram da je važno da teme o kojima se razgovara budu vidljive u javnosti i da se pošalje nedvosmislena poruka da liderke deluju za dobrobit boljeg života žena u obe zajednice”, naglasila je ona.

Poseban doprinos daju parlamentarke

Nevena Petrušić: Svojim primerom pokazuju da dijalog nema alternativu

Profesorka prava na Univerzitetu u Nišu Nevena Petrušić, u vreme kada je mreža formirana bila je na poziciji Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i sa entuzijazmom govori o tome da upravo političarke, a pre svega one koje sede u parlamentu, daju posebnu “jačinu” ovom poduhvatu. Kroz rad sa njima, ona je prepoznala glavne okvire delovanja i kaže da su im želje i ciljevi da se “zajednice u kojima žive okrenu budućnosti, razvoju i prosperitetu, da grade pravedno društvo zasnovano na pravdi i pavednom odnosu polova, u kome ima mesta za svakoga”.

“Poseban doprinos daju parlamentarke, koje su iskreno privržene ovoj inicijativi. Mi danas iskreno i otvoreno razgovaramo o svemu i postoji jasno izražena volja i spremnost da nastavimo dijalog i saradnju i svojim primerom pokažemo da oni nemaju alternativu”, objašnjava Petrušić.

Parlamentarke su bile one koje su i pokrenule prvu ideju o saradnji žena. Teuta Sahatćija (Sahatqija) danas je ambasadorka Kosova u Njujorku i članica je stranke Demokratski savez Kosova, a još 2011. godine počela je da radi na uspostavljanju saradnje među ženama.

Teuta Sahatćija: Mislim da je ova inicijativa nezaustavljiva

“Zapravo, još u jesen 2011. godine smo ja i moje koleginice, Flora Brovina i Donika Kadaj, započele inicijativu u maloj kancelariji ženskog partijskog kokusa u Parlamentu Kosova. Odlučile smo da iskoristimo naše pozicije parlamentarki, javnih ličnosti i vizionarki, da uradimo nešto što se činilo teškim, nepopularnim, ali važnim za bolju budućnost. Želele smo da sarađujemo sa ženama iz srpskog parlamenta i sa njima pokrenemo otvoren i dobrovoljan dijalog. Mislim da je ova inicijativa nezaustavljiva i da joj jedina pretnja može biti rastući populizam ‘muške politike’. No, preživele smo mnogo toga, pokazale otvorenost i poštovanje, a i dalja saradnja biće bazirana na sećanju na prošlost sa pogledom u svetliju budućnost”, rekla je Sahatćija.

Slično je bilo i sa druge strane, a na naš poziv da govore o saradnji sa ženama sa Kosova odazvala se, između ostalih Dubravka Filipovski, poslanica stranke Nova Srbija u srpskom parlamentu, stranke koja inače zastupa oštrije stavove kada su odnosi Srbije i Kosova u pitanju. No, ona govori o činjenici da je kroz “Follow Us” inicijativu uspela da prevaziđe početnu nelagodnost i istraje u svojoj želji da dijalog među ženama bude nastavljen.

Dubravka Filipovski: Najvažnije je da smo mi izdržale sve pritiske i pokazale hrabrost i doslednost.

“Da, bilo je nerazumevanja i nije bilo lako objasniti čak ni svojim kolegama u parlamentu koja je naša misija. Najvažnije je da smo mi izdržale sve pritiske i pokazale hrabrost i doslednost. Za mene je bio veoma težak i emotivan odlazak u parlament Kosova povodom prikazivanja filma o inicijativi. Tada nas je primio predsednik parlamenta Kosova Kadri Veselji, a na molbu delegcije Srbije da ne spominje statusne razlike oko kojih se ne slažemo, njegova prva rečenica je bila – dobro došli u Parlament Republike Kosovo. Ja sam odmah htela da napustim skup, ali sam na molbu koleginice ostala. Uspela sam da to prevaziđem i danas sam snažnija i jača u želji da naš dijalog traje. Najvažnije je da ima sve više rezultata i da je ‘Follow Us’ inicijativa, zapravo naša misija”, ispričala nam je svoja iskustva Dubravka Filipovski.

Među ženama iz Skupštine Srbije je i poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić, koja ističe da je u dijalogu sa ženama iz Prištine bila i nekoliko godina pre same inicijative. Kako je kazala, reakcije na njen angažman na uspostavljanje saradnje sa “drugom stranom” uvek je bio sličan i odslikavao je stereotipe o ženama koji su karakteristični za oba društva.

“Reakcije su ilustracija stereotipa o ženama-parlamentarkama ili ženama na bilo kom javnom poslu – ‘ah, to nešto žene rade, mo’š misliti!’ stil. To je taj inače uvreženi omalovažavajući diskurs o ženama u javnom životu, i to ne bih istakla kao ništa posebno ‘negativno’, već kao štetno po sve. Radimo na tome da se taj stereotip menja. Mi nećemo odustati od toga da se sporazumi primene u životu, da dokažemo da je politika posao koji mora biti briga o ljudima, a ‘važni’ muškarci će nam se pridružiti vremenom, to je neminovno, jer je taj proces nepovratan“, ispričala je Gordana Čomić.

Gordana Čomić: Mi nećemo odustati od toga da se sporazumi primene u životu

Ona je dodala da je napredak očigledan, merljiv i za mnoge “vrlo prijatno iznenađenje”, a da uz podršku OEBS, žene mogu uvek da se sastanu i razgovaraju, čak i kad “zvaničnici zalede odnose iz svojih političkih razloga”. “Panel na Beogradskom bezbednosnom forumu je jedan od dokaza koliko i kako naš dijalog napreduje, jer je održan uprkos veoma nepovoljnom trenutku u odnosima između Beograda i Prištine”, podsetila je Gordana Čomić.

Akademija za dijalog među mladim ženama – koraci ka budućnosti

Inicijativa “Follow Us” nije fokusirana samo na žene koje su trenutno deo ženskih elita, već kroz konstantan rad sa mladima pokušava da obezbedi sledeću generaciju žena koje će biti spremne da razgovaraju i u veoma teškim trenucima dveju zajednica. Šef misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio ističe da je jedan od najznačajnijih rezultata “Follow Us” inicijative – Akademija za dijalog među mladim ženama.

“Ona okuplja mlade žene iz oba društva koje učestvuju u aktivnim raspravama o dijalogu, izgradnji poverenja, formiranju timova, rešavanju konflikta, itd. Do sada su organizovane dve Akademije, koje su okupile oko 40 žena iz Beograda i Prištine, koje će primeniti ideje inicijative u svojim budućim karijerama”, rekao je Oricio.

Portparol kosovske misije OEBS Senad Šabović dodao je da je bitan momenat u radu akademije i mentorska podrška. “Osim toga što Akademija okuplja članice nove generacije i nudi mogućnost za razgovor o zajedničkim problemima, planovima koji se odnose na zajedničko delovanje u cilju unapređenja dijaloga i osnaživanja žena, ona nudi i mentorsku podršku iskusnijih članica mreže”, istakao je on.

Uloženi napor žena u dijalog uprkos povremenim padovima u odnosima Prištine i Beograda traje, što pokazuje da on može da bude osnova za napredak u budućnosti. Mentorska, savetodavna i organizaciona podrška Akademiji za dijalog među mladim ženama, donosi nadu da će upravo one imati snage da nastave izgradnju odnosa u pozitivnom smeru, kroz institucije i sistem koji im je na raspolaganju.

Učesnica u dijalogu Sonja Lokar iz CEE Gender Network rekla je da se upravo ovih dana žene pripremaju za prve zajedničke korake unutar “Follow Us” mreže, a to su razgovori sa običnim ljudima u lokalnim zajednicama.

“Za nekoliko dana pridružiću se ovim neverovatnim ženama iz Srbije i sa Kosova, ovaj put u Prištini. One su započele jedan veoma poseban politički karavan, koji će biti njihova prva zajednička akcija na lokalnom nivou, a koja podrazumeva da razgovaraju direktno sa građanima. Vreme će pokazati da li postoji realna nada da nešto što je počelo kao čin lične hrabrosti i integriteta, preraste u žensku inicijativu za mir i pomirenje i za bolji život za sve, na ovom veoma komplikovanom, sukobom zahvaćenom području”, rekla je Lokar.

Norbert Šinković i Maja Leđenac (NDNV)

Članak “Žene iz Srbije i sa Kosova: Politika pomirenja i saradnje” proizveden je kao deo projekta “Stvarni ljudi – stvarna rešenja”, koji je finansiran sredstvima EU u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj članka je isključivo odgovornost Nezavisnog društva novinara Vojvodine i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.