07. Nov 2016
Iako dele isto dvorište i istu zgradu, dva učenika, jedan Albanac a drugi Srbin u selu Binča kod Vitine, na istoku Kosova, uče u školama koje nose različita imena. Oni koji nastavu pohađaju na albanskom, školu nazivaju „Ndre Mjeda“, dok za srpske učenike, škola nosi ime „Mladen Marković“.
Pod istim krovom, istorije u kojima oni uče iz knjiga, o dotičnim herojima i agresorima, potpuno su različite. Te interpretacije odražavaju njihove svakodnevne stavove.
Kosovo i Srbija još nisu uspeli da izbace jednostrane narative i jezik mržnje iz obrazovno-vaspitnog sistema.
Obe države, preko društvenih nauka kao što je istorija, odnosno u odobrenim nastavnim tekstovima, nastavljaju – vođene nacionalizmom – jednostrano opisivati različite istorijske periode.
Dve stranice kosovske verzije udžbenika opisuju rat kroz netačne brojke i manjkava objašnjenja događaja. S druge strane, u srpskim knjigama se skriva etnička pripadnost žrtava nasilja i suđenja bivšim državnim liderima Srbije za zločine počinjene u Kosovu.
Godina 1999, odnosno NATO kampanja na Kosovu, opisuje se kao oslobođenje od okupacije susedne države, dok se u Srbiji ona opisuje kao agresija i period kada je ugrožen teritorijalni suverenitet ove države.
S druge strane, reči kao što su „teror“, „agresija“, „genocid“, „okupator“ itd, prisutne su u tekstovima koji bi trebalo da sadrže naučne i dokazane činjenice.
Profesori i obrazovni stručnjaci na Kosovu tvrde da se deca koja uče po nastavnim tekstovima istoriju na Kosovu i Srbiji često suočavaju sa nedostatnim, netačnim, preuveličavanim informacijama, koje imaju emocionalne i nacionalističke prizvuke.
S druge strane, Bojan Vučković, profesor istorije, sada i direktor jedne beogradske srednje škole, smatra da ono što piše u knjigama istorije u Srbiji nema veze sa naučnim interpretacijama, već službenim verzijama koje postoje u Srbiji.
“Kod nas ne postoji istorijska nauka kada se govori o tom periodu, prema tome jako je teško očekivati da bude drugačije u nastavnim tekstovima. Verzije u knjigama su više službene nego naučne. Ja mislim da postoji jedan način putem kojeg se bude emocije kod učenika, a to su brojke i jako je teško reći jesu li ona tačne“, kaže za BIRN profesor Vučković.
A iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) na Kosovu navode da i dalje postoji veoma malo konkretnih mera usmerenih ka proceni ili pregledu onoga što je opisano u školskim tekstovima, kada se govori o regionalnoj istoriji, odnosno devedesetim godinama koje se odnose na poslednji rat u Kosovu.
Ipak, 17 godina nakon rata i više od jedne decenije od objavljivanja mnogih knjiga iz kojih uče učenici na Kosovu, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) Kosova je donelo odluku o detaljnom pregledu školskih knjiga za osnovne škole.
Zamenica ministra obrazovanja, nauke i tehnologije Kosova Anila Statovci Demaj izjavila je za BIRN da pregled školskih tekstova podrazumeva površno ispravljanje evidentnih grešaka, sve dok se ne bude počelo raditi sa novim udžbenicima, prema novom nastavnom planu i programu.
“Došlo je do konsenzusa da se nastavni tekstovi moraju razmotriti. Pregled znači razmatranje različitih problema kao što je diskriminacija po rodnoj, etničkoj ili drugoj osnovi, očiti delovi koji su jasno uočljivi. Bilo je i činjeničnih, naučnih grešaka u nekim knjigama koje smo ispravili“, zaključila je Statovci-Demaj.
Prema rečima direktora FHP-a na Kosovu Bekima Blakaja, MONT je podržao ideju iako nije učinio ništa konkretno u vezi sa tim.
“Nijedna od ove dve države ne predstavlja rat na Kosovu na pravi način u svojim udžbenicima istorije. Posledica može biti da mladi u ovim zemljama stvore pogrešnu naraciju o ratu i to svakako utiče na povećavanje predrasuda jednih prema drugima. Ovde moramo naglasiti da je MONT jako podržao ovaj projekat, što nije bio slučaj u drugim zemljama bivše Jugoslavije. To pokazuje da postoji dobra volja od strane MONT-a da se reformišu nastavni tekstovi koji se odnose na ove teme“, kaže Blakaj za BIRN.
Ipak, i unutar same države Kosovo postoje razlike u tekstovima, s obzirom da se kosovskih plan i program na primenjuje kod svih građana nevećinskih zajednica, odnosno kod srpske zajednice.
Uloga nastavnika u poboljšavanju stanja
Jezik mržnje koji je prisutan i netačnosti u školskim knjigama jesu pitanja koja predstavljaju izazov i za nastavnike istorije.
Profesor istorije Enver Sadiku iz Gnjilana smatra da učitelji moraju prevazići barijeru plana i programa, kako ne bi dopustili da se prenose krive ili štetne informacije za učenike.
„Mislim da ako usporedimo udžbenike istorije, zavisno od toga jesu li ih pisali albanski ili srpski istoričari, te knjige nose emocionalne, ideološke i nacionalne prizvuke. Mislim da se tokom nastave mora izbeći jezik mržnje i u predstavljanju istorije se moramo držati profesionalnog pristupa a ne emocionalnog, ideološkog ili nacionalističkog u negativnom smislu“, procenjuje Sadiku.
A Bojan Vučković, kolega Envera Sadikua iz XIII beogradske gimnazije, smatra da nema problema u razmatranju osetljivih tema sa učenicima, pošto se oni ne pridržavaju u potpunosti plana i programa.
“Ja nikada nisam imao problema da razgovaram sa mojim učenicima o osetljivim temama i nisam čuo da je neko od kolega imao takav problem. Mi se osećamo slobodnim da učimo učenike o istoriji koja nije samo po službenoj verziji“, kaže Vučković.
Iz MONT-a su za BIRN najavili konkretan plan da se nekoliko predavača istorije pošalje u Izrael na trening, kako bi se iz prve ruke dobila iskustva o opisu Holokausta u udžbenicima istorije.
Međutim, prema zamenici ministra Anili Statovci Demaj, nema konkretnih planova da se radi sa predavačima na temu interpretacije moderne istorije u kosovskim školama.
„Nije mi poznato da postoji organizovani proces od strane ministarstva, kako bi se direktno radilo sa nastavnicima na tome. Mislim da je sada teško izbeći emocije pa smatram da bi osnovni tekstovi iz kojih učenici uče trebalo da budu napisani prema standardima. Učinili smo nešto na tome i preostaje da se svi prikupljeni podaci definišu i primene prilikom izrade novih školskih udžbenika“, rekla je ona.
Učenje tranzicijske pravde putem Građanskog vaspitanja
Jedan od zahteva FHP-a bio je i da MONT uključi i tranzicijsku pravdu kao deo predmeta Građanskog vaspitanja za srednje škole.
Ministar obrazovanja Arsim Bajrami u februaru ove godine je obećao da će ovaj zahtev ispuniti na početku ove školske godine.
“Ministarstvo obrazovanja će biti veoma aktivno u ovom projektu i mi jedva čekamo njegovu primenu. Nadamo se da ćemo zajedno početi primenu ovog projekta početkom nove školske godine“, izjavio je tada Bajrami.
Izjave su date nakon predstavljanja istraživačkog projekta u srednjim školama koji je prema FHP-u dokazao da postoji veliki nedostatak informacija koje imaju učenici srednjih škola o poslednjem ratu, ali taj projekat nije primenjen od strane Ministarstva obrazovanja Kosova.
BIRN je kontaktirao i Ministarstvo obrazovanja Srbije, koje nije dalo odgovore na naša pitanja.
Doruntina Baliu (BIRN)
Članak “Istorija u školama u Kosovu i Srbiji zamagljuje devedesete godine” proizveden je kao deo projekta “Stvarni ljudi – stvarna rešenja”, koji je finansiran sredstvima EU u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj članka je isključivo odgovornost BIRN-a Kosovo i Nezavisnog društva novinara Vojvodine i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.
