Maksić: Građani, civilno društvo i opozicija proterani iz medija

Zaključak koji je Maksić iznela na medijskom skupu „Gde su gradjani u javnom informisanju?“ u Novom Sadu, proizvod je projekta evaluacije programa koji su podržani od strane države kroz konkursno sufinansiranje u 2015. godini, i to u deset lokalnih samouprava.

24. Nov 2016

Reading Time: 2 minutes

tanja_maksic_birnProgramska koordinatorka u Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN) Tanja Maksić izjavila je danas u Novom Sadu da je na osnovu monitoringa koji je ta organizacija sprovela, zaključeno da su danas u Srbiji “građani, civilno društvo i opozicija proterani iz medija”, a posebno kada se radi o izveštavanju na lokalniom nivou.

Zaključak koji je Maksić iznela na medijskom skupu „Gde su gradjani u javnom informisanju?“ u Novom Sadu, proizvod je projekta evaluacije programa koji su podržani od strane države kroz konkursno sufinansiranje u 2015. godini, i to u deset lokalnih samouprava (Kraljevo, Čačak, Subotica, Novi Sad, Kruševac, Užice, Bor, Valjevo, Beograd, Zrenjanin).

“Stanje u informisanju na lokalnom nivou je veoma loše, pogotovo u elektronskim medijima, i potrebne su stručne komisije za evaluaciju projekata koji su odobreni. Država je veliki potrošač novca u medijskoj sferi, a najviše novca na lokalu se dodeljuje televizijama i štampi, dok se najmanje sredstava izdvaja za internet portale”, istakla je Maksić.

Prema njenim rečima, jedan od osnovnih problema u konkursnom sufinansiranju je taj što nije adekvatno definisan javni interes, pa su tako recimo tekstovi konkursa u Leskovcu i Subotici potpuno identični, iako se radi o opštinama u kojima je javni interes potpuno drugačiji.

“Kada je u pitanju tehnički kvalitet programa na lokalnim televizijama, one izgledaju kao u najbolje vreme osamdesetih godina. Informativni programi se fokusiraju na izveštavanje o poslovima lokalnih vlasti, što jednostavno nije javni interes”, dodala je Maksić iznoseći rezultate monitoringa.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović, rekao je da država izdvaja ogromna sredstva za informisanje, da su u pitanju “milijarde dinara”, a da u procesima dodele tog novca “postoje veliki problemi i nezakonitosti”.

“Taj novac se ne dodeljuje samo kroz konkursno sufinansiranje, nego i kroz druge zakonite i nezakonite načine. Postoje veliki problemi u tom procesu, a kao posledica toga većina medija u Srbiji je korumpirana i ucenjena istovremeno. Korumpirana novcem koji od drzave dobijaju na razne načine, a ucenjena jer će ostati bez tog novca ukoliko ne izvestavaju onako kako vlastima odgovara”, rekao je Sejdinović.

Generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Svetozar Raković, dodao je da je i ovo udruženje zapazilo “mnogo nepravilnosti i netransparentnosti u konkursnom sufinansiranju, kao i previše slučajeva očigledno dodeljenih sredstava ‘podobnim’ medijima”. “Toliko je nepravilnosti da nekad konkursi ne samo da nisu u skladu sa zakonima, već su i protivustavni”, objasnio je Raković.

Medijski skup „Gde su gradjani u javnom informisanju?“, organizovalo je Nezavisno društvo novinara Vojvodine u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN), a uz podršku Medijskog odeljenja OEBS-a u Srbiji. Cilj skupa je da se javno govori o dosadašnjim iskustvima sa sufinansiranjem javnog interesa u sferi javnog informisanja, sa posebnim osvrtom na evaluaciju konkursa koji su raspisivali Grad Novi Sad i pokrajina Vojvodina, i to iz ugla građana i njihovog interesa.

(Beta)

Print Friendly, PDF & Email