30. Nov 2016
Novinari u zemljama Zapadnog Balkana rade u neprijateljskom okruženju koje im otežava kritičko izveštavanje, saopštila je danas međunarodna organizacija za ljudska prava Human Rights Watch (HRW).
HRW navodi da otkada je pre godinu dana izvestio o ometanjima slobode medija u BiH, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu, vlade u regionu i institucije Evropske unije nisu preduzele konkretne mere za rešavanje tog pitanja, a pojavili su se i novi problematični slučajevi.
“Nezavisno novinarstvo opet je udarilo u zid na Zapadnom Balkanu”, rekla je Lidija Gal iz HRW-a i dodala da se to neće promentiti osim ako “EU vladama Zapadnog Balkana jasno ne stavi do znanja da njihove evropske aspiracije zavise od razvoja i slobode medija”.
HRW navodi da je sloboda izveštavanja deo kopenhagenških kriterijuma koje zemlje kandidati moraju da ispune na putu ka članstvu u EU.
U regionu nema puno pokazatelja političke volje vlada da se poboljša klima za slobodu medija, navodi HRW i dodaje da su neki novinari suočeni s procesima po sumnjivim krivičnim optužnicama, dok su pomoć vlade i prihodi od reklama smanjeni u naporu da se smanji kritičko izveštavanje i nezavisnost medija.
HRW navodi da Evropska komisija spominje zabrinutost za medijske slobode na Zapadnom Balkanu u redovnim godišnjim procenama ljudskih prava i da je komesar za proširenje Johanes Han govorio o slobodi medija u regionu u opštem kontekstu, ali da nisu izneti detalji o manjku efikasnih istraga o napadima na novinare, kao ni detaljne preporuke za unapređenje slobode medija.
Evropski parlament je ponudio konkretnije preporuke, navodi HRW i dodaje da Evropska komisija i članice EU treba upornije da vrše pritisak na vlasti na Zapadom Balkanu da spreče zastrašivanje novinara, a da slobodu medija postave kao prioritet tokom pristupnih pregovora.
HRW navodi da je u njegovom izveštaju iz 2015. citiran šef srpske policije koji je rekao novinarima: “Šta da radite, imate tešku profesiju”.
Odbacivanje odgovornosti na taj način i neodlučnost da se istraže i procesuiraju napadi na novinare previše je česta u regionu, naveo je HRW. Manjak brige i odgovornosti krše obaveze zemalja da sprečavaju i procesiraju takva krivična dela i stvorena je de fakto nekažnjivost za većinu krivičnih dela protiv novinara.
HRW navodi da je Nezavisno udruženje novinara (NUNS) zabeležilo u Srbiji 57 incidenta protiv novinara u 2015. i 33 u prvih sedam meseci ove godine. Među njima su 16 fizičkih napada, 41 verbalna pretnja, 28 incident s pritiskom i pet napada na imovinu.
Zvaničnici srpske vlade i provladini mediji su više puta kritikovali nezavisne novinarske organizacije, naveo je HRW i kao primer naveo optužbe tabloida Informer da su Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) dobili strani novac da “obore vladu”.
HRW navodi i da je premijer Aleksandar Vučić kritikovao BIRN, dok su provladini mediji TV Pink i Informer optužili BIRN da je neprijatelj države.
Vučić je u junu za medije koji su dobili nagrade iz EU za istraživačko novinarstvo rekao da su “ološ”, dok je u septembru ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao da želi da “čuje odgovore” od Hana o finansiranju medija i institucija koje “šire laži”, navodi HRW.
U izveštaju se navodi da je rad komisije za istragu smrti novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića slabo napreduje.
HRW navodi i da su u septembru predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Nedim Sejdinović i programski direktor tog udruženja Dinko Gruhonjić dobili pretnje smrću.
Udruženje novinara Kosova je registrovalo 14 slučajeva nasilja i pretnji novinarima u 2015. i osam slučajeva u prvoj polovini 2016, navodi HRW.
Kao primer zastrašivanja novinara na Kosovu, HRW navodi pretnje smrću uredniku kosovske Gazete ekspres preko društvenih medija posle emitovanje njegovog dokumentarnog filma o ratnim zločinima Oslobodilačke vojske Kosova.
HRW navodi slučaj novinara Vehbija Kajtazija koji je rekao da ga je zvao premijer Isa Mustafa s pretnjom da će “teško platiti” zbog priče da je Mustafin brat putovao u inostranstvo na lečenje.
Udruženje novinara Makedonije je saopštilo da vlada nije identifikovala nijednog osumnjičenog za 30 napada na novinare iz prethodne četiri godine.
HRW prenosi podatke nevladine organizacije da je prošle godine u Crnoj Gori bilo 25 pretnji i napada na novinare. Udruženje novinara u BiH je u prvih devet meseci ove godine zabeležio 40 napada na slobodu medija i izražavanje, među kojima su pet fizičkih napada i dve pretnje smrću.
Beta
