Obradović: Dobili smo naše Mardoke

Srbija napreduje na evropskom putu, a medijska prava i slobode se sužavaju, ocenio je danas predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović i dodao da mediji i novinari preživljavaju sindrom "kuvane žabe" jer raspravljaju o raznim temama dok nestaju kritičke emisije, mediji i autori.

15. Dec 2015

Reading Time: 4 minutes
Photo: Medija centar Beograd

Photo: Medija centar Beograd

Srbija napreduje na evropskom putu, a medijska prava i slobode se sužavaju, ocenio je danas predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović i dodao da mediji i novinari preživljavaju sindrom “kuvane žabe” jer raspravljaju o raznim temama dok nestaju kritičke emisije, mediji i autori.

Obradović je, na konferenciji “Indeks klijentelizma u medijima: Merenje stvarnosti”, ocenio da je otpor profesije takvoj stvarnosti “slabašan, neorganizovan i nečujan”. On je ocenio da bahatost vlasti pokazuje da njene namere na medijskoj sceni ne idu u pravcu stvaranja slobodnih i nezavisnih medija kao četvrtog stuba demokratije.

Duboko sam uveren da će mediji sledeće godine biti pod još većim pritiskom, rekao je Obradović i istakao da vlast medije ne shvata kao deo demokratskog procesa, već kao sredstvo za postizanje određenih političkih ciljeva. On je ocenio da je 2014. godine najvažniji događaj za medijsku scenu bilo usvajanje seta medijskih zakona – “svi smo učestvovali u tome, da ne kažem saučestvovali”. Uz sve zamerke, načinjen je iskorak za uređenje medijske scene, rekao je Obradović i dodao da se uz sve kritike toka privatizacije medija ipak treba setiti kako je bilo pre 2014. godine.

Nisam najsrećniji zbog ishoda privatizacije, ali ne mogu da zaboravim situaciju kada su se pojedini mediji finansirali iz budžeta i drugi se trudili da prežive na različite načine, rekao je Obradović. Obradović je rekao da je privatizacija donela da Srbija u unutrašnjosti bude podeljena na nekoliko porodica, “dobili smo naše Mardoke – Vitko Radomirović, Radojica Milosavljević i porodica Krdžić”. Obradović je rekao da je jedan od najboljih konkursa za projektno finansiranje medija onaj koji je sprovelo Ministarstvo kulture i informisanja, dok je konkurs u Beogradu bio “vrhunac skandala”. Ne zna se gde počinje, a gde završava manipulacija, od sastava komisije, načina odabira, novca koji je dat do objašnjenja, istakao je Obradović.

Potpredsednik Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević rekao je da se nada da će treći izveštaj o medijima, koji govori o oglašavanju, pre svega javnih preduzeća i kompanija u državnom vlasništvu, biti usvojen na sednici Saveta do Nove godine.

Podsećajući na prvi izveštaj Saveta o medijima, Milićević je rekao da je tada konstatovano da od 30 analiziranih medija 18 ima netransparentno vlasništvo. Scena se pogoršala kasnije, pa je u drugom izveštaju 2015. godine analizirano 50 medija, od kojih je 33 sa spornom transparentnošlu vlasništva, u 17 je kompletno netransparentno vlasništvo, a u 16 je sporno vlasništvo, rekao je Milićević.

Milićević je dodao da se u trećem izveštaju Savet bavi oglašavanjem u medijima i sponzorstvima, da se pominje suma od 800 miliona evra i istakao da nisu sva oglašavanja koruptivna i nekorektna, ali da ima uticaja kojim se medijima daju oglasi. Milićević je naveo primer sastanka u Briselu u organizaciji Evropske komisije gde je rečeno da je u Turskoj 80 novinara u zatvoru, desetak je osuđeno na kazne zatvora od osam do 10 godina, gde se dešavaju upadi u redakcije, cenzura, ali da se zbog migrantske krize cela priča završila sa nekoliko reči prekora.

Govoreći o javnom servisu, Milićević je podsetio da je Savet od osnivanja 2001. godine tražio jedan termin na servisu mesečno kako bi javnost upoznao sa svojim rezultatima i nijedan od urednika to nije dozvolio. Milićević je rekao da se on zalaže za plaćanje pretplate za javni servis jer veruje da to doprinosi njegovoj nezavisnosti.

On je podsetio da je Savet za borbu protiv korpucije imao i ozbiljnu polemiku sa Savetom regulatornog tela za elektronske medije o prenosu skupa Srpske napredne stranke na dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Mi smo ukazali na jasno kršenje zakona, ali je njihov argument da je set medijskih zakona izmenjen i da to nije regulisano podzakonskim aktima. Zašto čekamo na podzakonske akte godinu i po dana, upitao je Milićević.

Duško Medić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine rekao je da podaci od 30. novembra pokazuju da je u Srbiji registrovano 1.559 medija, od toga 777 štampanih, 277 radio stanica, 171 televizijska stanica, 23 novinske agencije, 296 internet medija i pod ostalo se vodi 15 medija. Privatnih medija je 1.235, a pošto više nema državnih medija, ostalih 324 se vodi kao neprofitni, rekao je Medić.

Medić je dodao da je 37 medija kupljeno ili na drugi način privatizovano za nešto više od tri miliona evra.

Govoreći o konkursima za projektno finansiranje, Medić je rekao da je Ministarstvo imalo pet konkursa na kojima je finansirano 303 medija sa ukupnom sumom od 1,5 miliona evra.

Medić je predstavio i podatke Medijske koalicije koja je pratila konkurse u lokalnim samoupravama koji pokazuju da su 103 opštine imale konkurse, a 63 nije. U 44 slučaja su konstatovane nepravilnosti, reagovalo su u 37 slučajeva, a u 20 su usvojene primedbe, rekao je Medić.

Medić je rekao da je socijalni položaj 54.000 novinara takav da rade u izuzetno lošim uslovima, sa lošim tretmanom poslodavaca, bez pristojnih ugovora o radu, malim primanjima, koja se prema Udruženju novinara Srbije, kreću od 35.000 do 45.000 dinara neto. U Srbiji ima 1.103 nezaposlena novinara, a 80 odsto od tog broja čine žene, rekao je Medić i dodao da ne može da kaže koliko je novinara ostalo bez posla kao posledica privatizacije medija.

Fonet

Print Friendly, PDF & Email