02. Dec 2014
Pritisci na novinare, kršenje Kodeksa novinara Srbije i potpuno odsustvo etike u izveštavanju pojedinih medija, obeležili su poslednju četvrtinu 2014. godine, ocenjeno je danas u Beogradu na tribini posvećenoj analizi stanja srpske medijske scene.
Predstavljajući rezultate analize medijske etike i načina izveštavanja u domaćim medijima, novinarka Tamara Skroza je ocenila da 2014. godina predstavlja “veliko finale” negativnih pojava koje su prisutne na medijskoj sceni Srbije.
“Stvari protiv kojih smo se borili ne samo da se ponavljaju već postaju još gore. Nismo se ranije dovoljno pobunili protiv pritisaka na novinare koji su kulminirali u novembru. U svemu tome nije bilo pošteđenih, svako ko je percipiran kao protivnik vladajuće političke opcije ili tabloida, razapet je na medijski krst”, ocenila je Skroza na tribini.
Ona je navela slučajeve glumca Gorana Jeftića i novinarke Olje Bećković kao primere ljudi koji su na naslovnim stranama pojedinih novina, optuženi ili oklevetani za nešto što ni pred jednom zvaničnom institucijom nije dokazano.
“O slučaju Gorana Jevtića, koga je dnevni list Blic osudio zbog navodne obljube maloletnika, ne poštujući pri tome pravo na pretpostavku nevinosti, raspravljala je Komisija za žalbe Saveta za štampu koja je odlučila da je taj list spornim tekstom prekršio Kodeks novinara Srbije”, rekla je Skroza.
Prema njenim rečima, podjednako je zabrinjavajući i tekst “Informera” o saobraćajnoj nesreći u kojoj je stradalo troje mladih a u kojoj je povrede zadobio sin novinarke Olje Bećković.
“Na naslovnoj strani Informera stoje navodne reči Olje Bećković:’Dobro je, moj sin Luka je uspeo da izvuče živu glavu’. U formalno-pravnom smislu, taj list nije učinio ništa loše ali je očigledna namera da se Olja Bećković optuži i ocrni kao majka i javna ličnost”, rekla je Skroza.
Kako je istakla, tabloidi su tokom 2014. godine objavili “nekoliko antologijskih primera veličanja velikog vođe”.
“Od snežne oluje u februaru 2014. godine pa do danas, rad vlade i premijera lično predstavljeni su u delu medija bez ijedne reči kritike i analize i više nego pristrasno”, kazala je Skroza.
Ona je dodala da “bombastični naslovi” o politici, kriminalu ali i vremenskoj prognozi “stvaraju utisak o postojanju velikog brata koji nas drži pod stalnim pritiskom”.
Predstavljajući rezultate ankete sprovedene među 128 članova NUNS-a i UNS-a, Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) rekao je da nešto više od polovine ispitanika smatra kako novousvojeni zakoni nisu pozitivno uticali na stanje medija u Srbiji.
“Ocenjujući integritet izveštavanja medija kao indikator njihove funkcionalnosti, učesnici ankete su istakli da mediji u Srbiji imaju nizak nivo integriteta izveštavanja u pogledu relevantnosti, pravovremenosti, istinitosti, kritičnosti i analitičnosti”, kazao je Gavrilović.
On je dodao da je istraživanje pokazalo kako u Srbiji nema medija koji isključivo kritički izveštavaju o radu Vlade.
“Pink i Informer se ističu u ovom istraživanju kao provladini mediji a njima uz rame su Kurir i Večernje novosti. Na drugom delu kontinuuma su Radio Beograd i Radio B92, Politika i Danas“, rekao je Gavrilović i dodao da u izveštajima pojedinih televizijskih stanica, premijer Aleksandar Vučić nije imao nijednu negativnu sekundu.
Analitičar Dragan Janjić ocenio je da u Srbiji danas nema javnog dijaloga jer su svi koji imaju drugačiji stav od vlasti “uklonjeni iz medija”.
“Tokom 90-tih imali smo jaku opoziciju koja je danas veoma slaba, a bez nje nema sučeljavanja. Danas nema društvenog naboja potrebnog za promene, nezavisni mediji su se posle 5. oktobra tabloidizirali ili se nalaze u teškoj situaciji. Na sceni je atmosfera ubijanja morala u medijima i maligni populizam gde niko ne želi da čita ozbiljne analize društvenog stanja”, ocenio je Janjić.
Tribinu “Medijski monitoring: politička komunikacija u medijima” organizovala je Fondacija Konrad Adenauer koja od 2006. godine predstavlja kvartalne preseke stanja u srpskim medijima.
Beta
