05. Jun 2014
Evropska federacija novinara (EFJ) pozvala je juče Vladu Srbije da poštuje slobodu medija dozvoljavajući novinarima da objavljuju istinu o nedavnim poplavama u zemlji u kojima je poginulo više od 50 građana, navodi se u saopštenju koje je EFJ sa sedištem u Briselu prosledila NUNS-u.
Poziv EFJ, koja predstavlja preko 320.000 novinara u više od 40 evropskih zemalja, usledio je povodom navoda o pokušajima Vlade da cenzuriše kritiku njenih aktivnosti i mera povodom razornih poplava.
Prema izveštajima medija, navodi EFJ, 30-ak ljudi je pritvoreno zbog “širenja lažnih vesti i panike”. Pored toga, blokirani su i hakovani kritički tekstovi o premijeru Aleksandru Vučiću na portalima kao što Teleprompter.rs i Drugastrana.rs. Online portal lista Blic bio je prinuđen da ukloni neke kritičke sadržaje o premijeru. Tri osobe se krivično terete zbog svojih kritičkih poruka na Fejsbuku zbog čega mogu biti kažnjeni na pet godina zatvora.
“Strahujemo da će zloupotreba zakona dovesti do autocenzure među novinarima i medijskim organizacijama. Novinarima mora biti dozvoljeno da slobodno izveštavaju bez straha i zastrašivanja”, ukazuje EFJ.
Ukazivanja na cenzuru interneta u Srbiji privukli su pažnju međunarodne javnosti posebno nakon primedbe Dunje Mijatović, funkcionerke Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) koja je na konferenciji u Stokholmu ocenila da se u Srbiji krši pravo na slobodu izražavanja.
Dojče Vele na srpskom jeziku, u Evropskoj komisiji naglašavaju da se o pitanju slobode medija razgovara, kako sa OEBS-om, zaštitnikom građana i civilnim društvom u Srbiji, tako i u okvirima redovnog političkog dijaloga sa Vladom Srbije. Posebno se napominje da će to pitanje biti i predmet pristupnih pregovora sa Srbijom, i to u jednom od najznačajnijih poglavlja – 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, i poglavlju deset koje se tiče informacionog društva i medija.
U diplomatskim krugovima u Briselu ocenjuju da Evropska komisija po pravilu, „ne želi da reaguje odmah“, ali da takvim saopštenjem „šalje jasnu poruku“ da su medijske slobode pitanje koje može „usporiti evrointegracioni put“, kao i da se sada čeka da se vidi „kako će vlasti u Srbiji odgovoriti na tu poruku“, izveštava Dojče Vele.
Taj „odgovor“ vlasti u Srbiji, konkretno predsednika Vlade Aleksandra Vučića, čekaju da vide i u Evropskoj federaciji novinara. Iako kažu da nemaju informacije da je vlast u Srbiji umešana u problem hakovanja i pozivaju OEBS da iznese konkretne podatke, ako ih poseduje, u EFJ kažu da je u slučaju Srbije „iznenađujuće“ to da su samo pro-opozicioni mediji bili meta hakovanja i tehničkih problema tokom i neposredno nakon krizne situacije u Srbiji.
„Ne može se raditi ono što se dešavalo u Srbiji gde su blokirani sajtovi, zatvarani nalozi (na internetu), a ljudi ispitivani. To nije način koji bi trebalo da postoji u demokratskom društvu. Veoma je pozitivno to što je, posle početnih, oštrih izjava, premijer Vučić odlučio da, kao ozbiljan političar, razgovara sa predstavnicima OEBS-a i izjavi da će rešiti probleme. Nešto je obećao i sada ćemo imati priliku da ispratimo ispunjavanje tog obećanja“, kaže u razgovoru za Dojče vele Mehmet Koksal, zadužen za Srbiju u EFJ.
Iz briselskog sedišta Evropske federacije novinara naglašavaju da nije dovoljno da vlasti izjave da „oni nisu ti koji krše medijske slobode“, već da je odgovornost same vlade da obezbedi slobodan pristup informacijama u zemlji.
„Naši izveštaj govore da 47 odsto domaćinstava u Srbiji ima pristup internetu. Kada dođe do blokade onlajn-medija to dakle ima uticaj na polovinu stanovništva“, kaže Koksal.
Sa druge strane, odgovornost i obaveza medija i novinara jeste da postavljaju pitanja, proveravaju informacije, iznose činjenice i ne vrše propaganda.
„U normalnim, demokratskim društvima novinari moraju da budu zaštićeni u obavljanju svog posla“, kaže Koksal za Dojče vele.
On podseća da se u slučaju objavljivanja lažnih informacija ili uvreda na račun države ili pojedinaca moraju prevashodno poštovati zakonske procedure na osnovu kojih je na nezavisnom pravosudnom sistemu, što je, prema oceni EFJ, „još jedan veliki problem u Srbiji“ – da donese odluku o postojanju eventualne krivice.
Izvor: NUNS
