“Ukidanje pretplate ima mnogo mana”

RTS i RTV u naredne dve godine ne moraju da brinu o finansijama – u tom periodu privremeno će se finansirati iz budžeta.

“Smatra se da je takva ekonomska situacija da je pretplata, odnosno bilo koji vid pretplate, veliko opterećenje za građane Srbije koji su siromašni, i kao privremeno rešenje se uzima finansiranje iz budžeta na dve godine. Znači, definiše se šta je to javni interes u javnom informisanju i samo će se za to koristiti taj novac, a sve drugo što je komercijalno poslovanje, to će biti na posebnom računu”, kaže za B92 Dragan Kolarević, pomoćnik ministra kulture.

Na nedostatke ovakvog rešenja, pre svega na to što bi moglo da ugrozi nezavisnost javnog servisa ili oteža ponovno uvođenje pretplate u budućnosti, stručnjaci su od ranije upozoravali.

“Mi se zalažemo, i to ćemo reći na javnoj raspravi, za kombinovani način finansiranja javnog servisa, to je pretplata, nedostajući deo – iz budžeta i komercijalni deo. Dakle, to je ono što smatramo idealnim rešenjem. Finansiranje samo iz budžeta ima mnogo mana, između ostalog otvara mogućnost političkog pritiska na javne servise bez obzira na garancije koje stoje u zakonu”, kaže za B92 Vukašin Obradović iz NUNS-a.

Novi model, i to nemački, čeka i Tanjug, koji bi trebalo da se transformiše u Biro za komunikacije Vlade Srbije, mada u njemu već danas radi tridesetak ljudi.

“On će se baviti onim informacijama koje su od neposrednog značaja za Vladu, kako onim informacijama koje treba prikupiti u svetu, tako i one koje treba mi da pošaljemo u svet, u tom slučaju on ne bi bio medij, kao agencija, i ne bi bio konkurencija na ovaj način kao sad”, kaže Kolarević.

Novinarska udruženja smatraju da ovo iznuđeno rešenje konačno treba da definiše ulogu države u Tanjugu, ali i da ova agencija ne bude neravnopravni konkurent privatnim agencijama.

“Nismo videli nikakav ni nacrt tog plana ni zakona. Ono što mislimo i što je naš stav jeste da bi adekvatan socijalni program za kolege iz Tanjuga, koji jesu višak, to bilo prihvatiljivo. I da Tanjug tada, ako bi bio “biro za komunikacije”, ne bi mogao da bude na tržištu – da ne bude nelojalna konkurencija drugim novinskim agencijama”, kaže Petar Jeremić iz UNS-a.

Planovi za transformaciju Tanjuga još nisu potpuno završeni, pa će tek u budućnosti biti odlučena sudbina svih zaposlenih. Ipak, na buduća rešenja na medijskoj sceni moglo bi da utiče i to ko će postati novi ministar kulture…

 B92