02. May 2011
NDNV sa žaljenjem konstatuje da i ovaj Svetski dan slobode medija, Srbija i Vojvodina dočekuju sa skoro u potpunosti devastiranom medijskom scenom, višestruko ugroženim novinarima i medijima koji se nažalost još uvek nalaze daleko od bilo kakve slobode i nezavisnosti. Uticaj političke klase na medije je više nego evidentan, a kao posledica deregulacije medijske oblasti, činjenja i nečinjenja države i državnih organa, veliki broj novinara i medija se nalazi na ivici opstanka. Mediji posluju u surovim uslovima u kojima nije obezbeđena ni elementarna tržišna utakmica.
Kao i u drugim sferama društva, i u medijskoj vlada negativna selekcija, a ono što je možda najstrašnije jeste činjenica da su mnogi novinari odustali od borbe za svoja pravo da profesionalno obavljaju svoj posao i pristali na razne političke i druge kompromise zarad gole egzistencije. Medijskom scenom i dalje vlada nacionalizam, koji je interiorizovan, odnosno koji je postao podrazumevajući model tematizovanja stvarnosti. Osim nacionalizma, medijskom scenom i dalje domonira ksenofobija, zatvorenost, cenzura i autocenzura, senzacionalizam, diskriminacija manjinskih i marginalizovanih grupa. Kao i u drugim oblastima, i u našoj profesiji uticaj crkve i klerikalnih krugova izrazito je jak, a o tome u simboličnom, ali i u praktičnom smislu, svedoči činjenica da se na čelu Saveta RRA nalazi svešteno lice, što je presedan u savremenom civilizovanom svetu… Sve to u konačnici čini da mediji i novinari budu tek oruđe u rukama raznih elita, dok otpori profesionalizaciji i modernizaciji medijske scene postoje skoro na svim nivoima države i društva.
Nad medijima i novinarima koji se usude da prekrše „pravila moćnih“ neprestano se nadvija giljotina zastrašivanja. Sa jedne strane, oni su na meti raznih ekstremističkih grupa, prema kojima država ili bar njeni delovi, a svakako pojedini veoma uticajni krugovi, gaje izvesne simpatije, a sa druge – razni pravosudni pritisci, tužbe moćnika i, često, kafkijanski procesi koji se završavaju besmislenim presudama protiv medija i novinara. Nažalost, pokazuje se da se naš pravosudni sistem uglavnom ne osvrće na evropska iskustva u medijskim procesima, bez obzira na to što je Srbije potpisnik mnogih međunarodnih dokumenata koji tretiraju oblast slobode izražavanja.
NDNV i ovog puta podseća da država još nije otkrila niti procesuirala ubice i nalogodavce ubistava naših kolega Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, kao i da nije otkrila napadače na mnogobrojne naše kolege tokom proteklih godina i decenija. Bez odgovora na pitanje ko je ubijao novinare i napadao na njih, novinari se osećaju nebezbedno, a država svesno ili nesvesno šalje poruku medijima i novinarima da neće biti zaštićeni ukoliko zadru u teme od „državnog interesa“.
NDNV veruje da će se kroz izradu Medijske strategije, koju toliko dugo iščekujemo i koja će – nadamo se – označiti i promenu zakonskog okruženja u kojem deluje naša profesija, stvoriti elementarni uslovi za unapređenje medijske scene i položaja novinara i profesije, ali smo takođe svesni da ona može ostati mrtvo slovo na papiru ukoliko se napokon ne postigne društveni konsenzus da su Srbiji i Vojvodini neophodni nezavisni i profesionalni mediji, kao jedan od najvažnijih preduslova za demokratizaciju društva, stvarno prihvatanje evropskih vrednosti i izlazak države iz dugogodišnjeg tumaranja u blatu totalitarnih ideologija.
NDNV
