14. Jan 2010
Najstarije nezavisno udruženje novinara u bivšoj SFRJ proslavilo je 20 godina postojanja!
– Novinarske nagrade Žužani Serenčeš i Branki Dragović Savić –
Nezavisno društvo novinara Vojvodine u subotu je, 16. januara 2010. godine, proslavilo 20 godina postojanja i rada. Reč je o najstarijem nezavisnom udruženju novinara na prostoru bivše Jugoslavije. Svečani koktel povodom ovog jubileja održan je u Novom Sadu, u Svečanom salonu SPENS-a, sa početkom u 19 časova, uz mnogobrojne zvanice iz sveta medija, politike, ekonomije i kulture.
Dvadesetogodišnjica Nezavisnog društva novinara Vojvodine bila je povod za ustanovljavanje vojvođanskih novinarskih nagrada. Od ove godine NDNV će svake godine, polovinom januara, dodeljivati dve nagrade: prva je Nagrada za celokupan novinarski doprinos demokratizaciji društva, a druga je Godišnja nagrada NDNV-a. Prvo priznanje namenjeno je novinarima koji su svojim dugim radom i trajanjem, hrabrošću i profesionalnošću, nepokolebljivošću i nepotkupljivošću, u svim ovim dugim kriznim vremenima za novinarstvo, ali i društvo u celini, postavljali visoke standarde, sačuvali obraz profesiji i promovisali vrednosti građanskog društva. Druga nagrada je namenjena novinarki ili novinaru čiji se rad u protekloj godini značajno izdizao iznad proseka, koji se hrabro uhvatio u koštac sa traumatičnim događajima čuvajući vlastiti i integritet profesije, te svojim radom doprineo rasvetljavanju namerno zamagljenih zona političkih i društvenih procesa.
Ove godine Nagradu za celokupan novinarski doprinos demokratizaciji društva dobila je novinarka Radija Slobodna Evropa i medijska analitičarka Žužana Serenčeš. Rad Žužane Serenčeš, osim visoke profesionalnosti, karakteriše lična hrabrost i beskompromisnost u zaštiti profesije. Zbog toga je često bivala marginalizovana, ali i po cenu egzistencijalne neudobnosti nikada se nije priklanjala nijednoj interesnoj grupaciji.
Novinarstvom je počela da se bavi 1977. godine, a profesionalno od 1978. godine u novosadskom dopisništvu dnevnog lista «Borba» iz Beograda, u kojem je kao novinar dopisnik radila sve do decembra 1994. godine. Tada se, nakon preuzimanja lista od strane tadašnjeg režima, zajedno sa najvećim brojem novinara nezavisne «Borbe» priključila projektu izdavanja «Naše Borbe», i u tom dnevnom listu radila je od prvog, sve do poslednjeg dana njegovog izlaženja, oktobra 1998. godine, kada je uredbom Miloševićevog zločinačkog režima zabranjen. Od 1996. godine do prestanka izlaženja «Naše Borbe» bila je šef vojvođanskog dopisništva lista. Od 1999. godine radi u statusu slobodne novinarke, dopisnik je Radija Slobodna Evropa iz Novog Sada. Bila je saradnik mreže AIM (Alternativna Informativna Mreža), IWPR (Institute for War and Peace Report), listova «Vojvodina», «Nezavisni», «Slobodna Vojvodina», banjalučkog magazina «Reporter», objavljivala je tekstove i u nedeljnicima «Vreme» i «NIN», dnevnim listovima «Građanski list», «Mađar so», «Algemeen Dagblad» (Roterdam), časopisima «Hid» i «Provinzia» (Rumunija). Sarađivala i u beogradskom dnevnom listu «Danas». Članica je Nezavisnog društva novinara Vojvodine od osnivanja. Žužana Serenčeš se poslednjih godina bavi i dubinskim analizama medija i medijske situacije u Vojvodini i Srbiji.
Ovogodišnji laureat Godišnje nagrade NDNV-a je novinarka „Dnevnika“ Branka Dragović Savić. Prošlu godinu su obeležila duga i teška natezanja oko usvajanja Statuta AP Vojvodine, koja su tematizirali i otvorili pitanje političkog i pravnog položaja naše pokrajine. U tmurnom moru političkih igara, raznih „denfovanja“ i „spinovanja“, Branka Dragović Savić svojom novinarskom hrabrošću i upornošću uspela je da razgrne naslage mračnog političkog taloga i ovu temu, kroz razne novinarske žanrove, svestrano obradi, analizira i istraži. Njeni tekstovi biće nezaobilazan izvor informacija za buduće istoričare koji će se baviti teškim položajem AP Vojvodine u današnjim vremenima. Branka Dragović Savić se novinarstvom profesionalno bavi od 1997. godine, a pre „Dnevnika“ sarađivala je sa dnevnim listom „Vojvodina“ i „NS nedeljnikom“, kao i brojnim nedeljnicima i magazinima.
* * *
ISTORIJAT NEZAVISNOG DRUŠTVA NOVINARA VOJVODINE:
Na inicijativu grupe uglednih vojvođanskih novinara, Nezavisno društvo novinara Vojvodine osnovano je 17. januara 1990. godine u Novom Sadu, kao prva organizacija te vrste na području bivše SFRJ. Osnivačka skupština je održana u Velikoj sali Srpskog narodnog pozorišta, koja je za tu priliku zakupljena sredstvima prikupljenim među novinarima-osnivačima. Novoformiranoj organizaciji pristupilo je 270 novinara iz gotovo svih vojvođanskih medija.
Osnovni ciljevi udruživanja, kako tada tako i danas, bili su zalaganje za slobodu štampe, za otklanjanje političkih uticaja, čiji je cilj političko-propagandna instrumentalizacija medija, dakle – zalaganje za profesionalno, objektivno i kvalitetno informisanje. Osim toga, NDNV se borio za zaštitu prava i slobode svih onih koji su bili izloženi represiji, kao i za unapređenje materijalnog i socijalnog statusa novinara.
Period koji je usledio, period rastakanja Jugoslavije praćen krvavim ratovima, uz gromoglasno medijsko ratno huškanje, potvrdilo je opravdanost osnivanja i postojanja ovakve organizacije. NDNV je svih tih godina bio, često prilično usamljeno, ostrvo koje je ukazivalo na medijsku varvarizaciju ovdašnjeg prostora i borilo se protiv nje. Članovi NDNV-a pripadaju priličnoj manjini ovdašnjih novinara koji nemaju potrebe da se stide zbog svog angažmana tokom devedesetih godina prošloga veka. Upravo zbog toga, NDNV je od osnivanja pa do 2000. godine, od strane glasnogovornika Miloševićevog režima, bio proglašavan “produženom rukom stranih sila”.
Pošto putem zvaničnih medija, potpuno ogoljenih u lažima i mržnji, do građana nisu pristizale istinite informacije, članovi NDNV su svakodnevno iz prostorija udruženja u Zmaj Jovinoj ulici Novosađanima, uz pomoć razglasa, čitali vesti koje nisu smele biti objavljivane u medijima. Akcija se zvala “Prozor”, a često se dešavalo da se ispod prozora NDNV-a okupi i po nekoliko hiljada građana. Bio je to istovremeno i kolektivni protest protiv rata i neistinitog informisanja.
Godine 1992. NDNV je počelo da izdaje Vojvođanski građanski list “Nezavisni”, koji je tokom celokupnog svog izlaženja (prestao da izlazi 2002. godine) imao izrazito građansku, antinacionalističku i antiratnu orijentaciju. Nažalost, zbog nedostatka materijalnih sredstava, “Nezavisni” je ugašen, ostavivši u našem medijskom prostoru veliku prazninu, jer ne postoji njemu sličan medijski projekat niti u Vojvodini niti u celoj Srbiji.
Posle političkih promena 2000. godine, rad NDNV-a se lagano dezintenzivirao. Bilo je i onih koji su smatrali da postojanje ovakvog udruženja nije više ni potrebno. Međutim, to nije mislila grupa većinom mladih novinara koja je inicirala revitalizaciju NDNV-a. Oni su smatrali da postoji itekakva potreba za profesionalnom organizacijom ovog tipa, jer u našim medijima još uvek dominiraju senzacionalizam, nacionalizam, ksenofobija, propaganda, pa i ordinarna nespismenost. Takođe, i dalje se novinari nalaze na meti moćnika, a napadi na novinare uglavnom ostaju bez sankcija.
Na inicijativu nekolicine članova Nezavisnog društva novinara Vojvodine pokrenuta je akcija revitalizacije Društva. Izborna skupština je održana 29. maja 2004. godine. NDNV je od tada do danas uspeo da povrati ugled pa sada ponovo predstavlja relevantno novinarsko udruženje sa oko 450 članova. NDNV
je i jedan od pokretaca koalicije nevladinih organizacija “Građanska Vojvodina” i dobitnik nagrade Pokrajinskog ombudsmana za promociju tolerancije za 2008. godinu. NDNV uređuje i informativni internet sajt “Autonomija” na adresi www.autonomija.info. U toku 2010. godine NDNV će u svojim prostorijama otvoriti i savremeni Medija centar Vojvodine.
