06. Sep 2007
Mediji u Srbiji se nedovoljno bave istraživačkim novinarstvom, a glavni razlog za to je slaba razvijenost slobode medija i činjenica da redakcije nemaju novca, ocenjeno je danas na raspravi o istraživačkom novinarstvu u Beogradu.
Glavna urednica VIN produkcije Gordana Suša je kazala je da je novinarima lakše da prave senzacionalističke priče nego da se posvete istraživačkim tekstovima, a najveća prepreka jesu siromašne redakcije i činjenica da novinari ne mogu da izdvoje šest meseci do godinu dana kako bi se ozbiljno posvetili istraživanju. Ona je istakla i da bi teškim temama trebalo da se bavi javni servis jer za njega građani plaćaju pretplatu. Citirajući različite definicije istraživačkog novinarstva, Suša je naglasila da je to jedan od najtežih novinarskih poslova jer oduzima dosta vremena i truda. “Svaki novinar jeste, trebalo bi da bude i može biti istraživački novinar. Istraživanje je deo ličnosti novinara, a ono što istraživačkog novinara razlikuje od drugih jeste sumnja u činjenice. Oni vide skandal iza svakog ugovora i korupciju iza svakog rukovanja”, navela je Suša definiciju Udruženja američkih istraživača.
Odgovorni urednik nedeljnika “Vreme” Filip Švarm ocenio je da u Srbiji ipak ima istraživačkog novinarstva, ali da je problem to što redakcije nemaju dovoljno novca za to, a uvek je prisutna i opasnost da se novinar zameri medijskim i političkim strukturama. Švarm je istakao da se u zemlji određene afere samo otvaraju, ali da se ne zatvraju jer medijsko tržište nema snage da se sa tim izbori.
Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Nadežda Gaće ocenila je da novinari treba da se bave istraživanjem ne zbog toga da bi pravili afere, već da bi ljudima pokazali promene koje su nastale i osudili one koje nisu dobre.
Urednica magazina “Prestup” Vesna Mališić kazala je da su istraživači demotivisani jer njih niko ne štiti, materijalni položaj im je loš, a uz to u Srbiji se već 15 do 20 godina živi u atmosferi tajnosti pa je teško doći do podataka i objaviti ih. “Istraživačko novinarstvo je suštinski nezrelo jer nema interesa društva za tim, ali ni interesa novina da objavljuju te tekstove”, navela je ona.
Na raspravi povodom objavljivanja zbornika “Istraživačko novinarstvo” Hjuga de Berga, direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće “Klio” (Clio) Zoran Hamović je ocenio da u Srbiji ne postoji kvalitetan sistem obrazovanja novinara.
Urednik “Ekonomista” Mijat Lakićević naglasio je da su s ozbirom na kontekst u kojem rade, mediji u Srbiji dobri i dodao da je jako teško doći do tema iza kojih stoji novac.
