21. Aug 2007
Povodom teksta „Potvrda tajnosti bila bi presedan“, objavljenog u Danasu u četvrtak 16. avgusta i reagovanja Telekoma koje smo objavili dva dana kasnije, juče je u našu redakciju stigla pisana izjava Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja koju objavljujemo u celosti:
„Omaškom radnika u Službi Poverenika za informacije koja Vam je dostavljena nije unet podatak o tome da je Telekom, nakon odluke Vrhovnog suda, izvršio odluku Poverenika za informacije. Žao mi je zbog omaške, ali mislim da ona ipak nije od bitnijeg značaja za korektno informisanje javnosti o odnosu Telekoma prema obavezama iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Međutim, bojim se da ozbiljnu zabunu mogu izazvati navodi Danasa, po kojima su od strane Vrhovnog suda ‘sve tužbe odbijene kao neosnovane te je naložena obavezujuća mera državnim organima da daju informacije’.
Moje čuđenje zbog objavljivanja ovih navoda u Danasu utoliko je veće što Vam je, na Vaš zahtev bila dostavljena i izjava poverenika za informacije koju je 15. avgusta 2007. godine, istim povodom dao agenciji Beta, izjava koja se može naći na web site-u www.poverenik.org.yu. Relevantan deo izjave glasi:: ‘U petnaestak do sada okončanih slučajeva odluka suda je bila identična – tužba se odbacuje. Na taj način sud je kroz jednu potpuno stabilnu praksu pokazao svoj odnos prema pravu na pristup informacijama i pravu organa vlasti da vode spor u vezi sa istim’.
Vrhovni sud, dakle nije odbio tužbe već ih je sve odbacio kao nedopuštene. Pravnici naravno znaju, a i laici koji se bave ovakvim temama morali bi znati da je razlika između odbacivanja i odbijanja tužbe ogromna. Sud je višestruko ponovljenim odbacivanjem potvrdio stav da pravo na vođenje upravnog spora ima samo onaj o čijem se pravu odlučivalo. Organ koji je u prvom stepenu odlučivao o pravu (u konkretnom slučaju Telekom) nema pravo da vodi spor protiv rešenja (Poverenika) drugostepenog organa.
Dakle, sve ove tužbe pa i tužba Telekoma su nedopuštene. Svi kojima je nalog dat, pa i Telekom su bili dužni da postupe po rešenju Poverenika za informacije u roku koji je određen rešenjem. Uostalom, rukovodioci a posebno pravnici u organima vlasti i javnim preduzećima, morali bi znati da čak i u situacijama u kojima je dopuštena, tužba u upravnom sporu, sama po sebi ne odlaže izvršenje konačnog upravnog akta, kakav je rešenje Poverenika za informacije. Prema tome omaška koju smo spomenuli ne može da promeni negativnu ocenu o odnosu Telekoma prema obavezama iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Ali naravno, daleko negativniju zaslužuju oni koji su sebi dozvolili da ni nakon što je Vrhovni sud odbacio njihove nedopuštene tužbe, ne izvršavaju obaveze koje imaju po zakonu“.
