I dalje bez odgovora ko je ubio novinare

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je u proteklih godinu dana 17 puta intervenisalo kod nadležnih organa kako bi se informisalo dokle su stigle istrage ubistva novinarke Radislave Dade Vujasinović, i njenih kolega Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Agenciji Beta u tom udruženju je rečeno da se 11 urgencija odnosilo na slučaj novinarke Vujasinović, a dve na pokojnog urednika lista “Dnevni telegraf” i nedeljnika “Evropljanin” Slavka Ćuruviju. Četiri pisma napisana su i poslata na više adresa kako bi se saznalo dokle se stiglo sa istragom ubistva jagodinskog novinara i dopisnika “Večernjih novosti” Milana Pantića, a NUNS je, u skladu sa svojim mogućnostima, nudio i pomoć nadležnim organima. Predstavnici državnih organa nisu odgovorili na većinu pisama, a NUNS je do, kako navode, šturih i nezadovoljavajućih odgovora često morao da stiže uz pomoć i intervenciju državnog poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića.
Šabić za agenciju Beta kaže da je svaki put kada je NUNS tražio zaštitu prava na pristup informaciji, on kao poverenik reagovao ali da često od nadležnih organa nije stigao nikakav odgovor. “Nekada je situacija bila tragična, a posebno mi je ostao u sećanju slučaj Dade Vujasinović. NUNS je tražio da se saopšti dokle se stiglo u istrazi, a jedini odgovor koji je stigao od Okružnog tužilaštva bio je da je pretkrivični postupak u toku i da druge informacije ne mogu da dobiju” kaže Šabić. Državni poverenik za informacije dodaje da nema faktička ili pravna ovlašćenja koja bi mu omogućila da izvrši svoje rešenje i da bi, u takvim situacijama, bilo neophodno da reaguje Vlada Srbije. Prema njegovoj oceni, Vlada Srbije ima na raspolaganju mehanizme koji bi joj omogućili da, i bez prisile, natera državne organe da pruže tražene informacije. Šabić podseća da zakon predviđa da se odgovorno lice koje ne pruža tražene podatke može sukcesivno novčano kažnjavati sve dok ne ispuni svoju obavezu, ali da vlada u praktičnoj primeni tog svog prava nikada nije daleko odmakla. Govoreći o državnim organima koji najteže daju informacije, Šabić je posebno apostrofirao Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA). “U slučaju BIA ne radi se o problemu primene zakona, kao što je to slučaj sa ostalim organima, već o njegovom potpunom ignorisanju. Oni (BIA) ne odgovaraju na zahteve građana i novinara, ne postupaju po rešenju poverenika pa čak ne priznaju autoritet Vrhovnog suda Srbije. Ne ispunjavaju ni elementarne obaveze kao što je podnošenje godišnjeg izveštaja”, kaže Šabić.