28. Aug 2007
Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega danas će biti objavljen na sajtu Vlade Srbije. Objavljivanje osnovnog ugovora, kao i 14 od 19 aneksa koncesionog ugovora, dogovoreno je na sastanku predstavnika Vlade Srbije i koncesionara. Na sastanku je precizirano koji aneksi ugovora neće biti objavljeni, a odnose se na poslovne odnose koncesionara i banaka. Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić potvrdio je sinoć za RTS da je koncesionar insistirao da se pet aneksa koji se odnose na finansijsku konstrukciju ne nađu na sajtu, „uz obrazloženje da im to može naneti štetu, jer trenutno učestvuju na pet međunarodnih tendera“. Prema Ilićevim rečima, novinari će moći da vide sve anekse ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega, ali da ono što je „poslovni deo tajne“ neće moći da se objavljuje. Vlada Srbije je 23. avgusta odlučila da na svom sajtu objavi taj ugovor, posle višemesečnog insistiranja vlasti u Vojvodini i medija.
Deonica autoputa Horgoš – Požega, koja će se protezati od Beograda do Požege sigurno će rasteretiti Ibarsku magistralu koja godinama predstavlja veliki problem za vozače, međutim, koliko će biti isplativa za koncesionare to je neizvesno.
Objašnjavajući zašto je toj deonici potrebno dati prioritet u odnosu na Koridor 10, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić je kao argumente naveo veliki promet i visoki broj saobraćajnih nesreća na Ibarskoj magistrali. Prema njegovim rečima, kod Lazarevca dnevno prođe između 15.000 i 17.000 vozila, a u udesima stradaju jedna ili dve osobe.
Upućeni tvrde da ne bi bilo velikog interesovanja kompanija da je u koncesiju data samo deonica od Požege do Beograda. Država je verovatno u „miraz“ morala da ponudi i deonicu od Beograda do Novog Sada, odnosno naplatu putarine sa te deonice kojom dnevno u proseku prođe oko 12.000 vozila. Na deonici Horgoš – Novi Sad dnevno prođe manje od 7.000 vozila, a direktor Puteva Srbije, takođe, smatra da je promet na toj deonici ispod nivoa autoputa. Ipak, činjenica da je obaveza koncesionara da izgradi još jednu traku na toj deonici (odnosno da izgradi jedan deo Koridora 10), očigledno je na neki način umirila Evropsku uniju da se ne meša u promenu prioriteta srpske vlade u izgradnji saobraćajne mreže iako dugo insistira na završetku Koridora. Tome je sigurno doprinela i najava minsitra da će uskoro biti raspisani tenderi za izgradnju preostalih deonica Koridora 10 – od Leskovca do makedonske granice i od Niša do Dimitrovgrada.
Za procenu isplativosti deonice autoputa Beograd – Požega može biti zanimljiv i podatak o broju stanovnika koji žive uz projektovanu trasu. U opštinama duž deonica od Horgoša do Novog Sada i od Novog Sada do Beograda živi oko 700.000 građana (prema popisu iz 2002. i bez beogradskih opština). I mada je reč o deonicama međunarodnog puta, njima dnevno u proseku prođe oko 7.000 odnosno 12.000 vozila. S druge strane u opštinama duž predviđene trase puta Beograd – Požega živi nešto više od 250.000 stanovnika (bez beogradskih opština). Ni kada se tim brojevima dodaju stanovnici u opštinama koje graniče sa opštinama kroz koje prolaze deonice autoputa odnos se ne menja previše i pokazuje da u tom delu Srbije živi daleko manji broj potencijalnih korisnika autoputa. Podsećanja radi, autoputa ka Jadranskom moru nema na karti Panevropske transportne mreže u koju su ucrtani svi, za EU važni, koridori.
Činjenica da će novi put najviše koristiti i turisti koji u letnjim mesecima idu ka Crnoj Gori možda neće značajnije popraviti procene o protoku vozila s obzirom na to da su, prema podacima turističkih agencija, Grčka i Turska, ali i neke druge destinacije mnogo atraktivnije srpskim turistima u odnosu na crnogorski deo Jadrana.
Polemika ministra za infrastrukturu Velimira Ilića sa crnogorskim kolegama oko regulisanja odnosa u Luci Bar na videlo je izbacila podatke o orijentisanosti srpske privrede ka toj destinaciji. Špediteri tvrde da im se više isplati da koriste Solun i Koper, kao i da je barska luka nepodesna jer ima lošiju infrastrukturu i plitka je za ulazak najvećih brodova. Podaci pokazuju da je za srpske špeditere mnogo povoljnija rumunska luka Konstanca pa ne treba očekivati ni da sa boljim autoputem svoje poslove obavljaju preko Crne Gore (u obzir treba uzeti i najavljivanu neophodnu rekonsturkciju pruge Beograd – Bar).
Cena izgradnje deonice od Beograda do Požege (zajedno sa jednom trakom od Horgoša do Novog Sada) procenjena je na 800 miliona evra (bez poreza) i, prema najavama ministra za infrastrukturu, u toku je izrada dokumentacije za davanje koncesije za izgradnju deonice od Požege do crnogorske granice (do prelaza Boljari). Izgradnja najvećeg dela autoputa od Horgoša do Požege odvijaće se pretežno na ravnom terenu odnosno po nižoj ceni dok će graditelj deonice od Požege do Boljara morati da se suoči sa planinskim terenom što će po nekim procenama cenu tog dela autoputa podići na 1,4 milijardi evra. Ukoliko se ispostave kao tačne procene da taj autoput nije u punoj meri isplativ postavlja se pitanje šta će potencijalnom koncesionaru biti ponuđeno u „miraz“.
Izgradnju autoputa ka Srbiji odnosno završetak velikog projekta autoputa Horgoš – Južni Jadran, deklarativno, kao prioritet ističu i zvaničnici Crne Gore. Međutim, dinamika ostvarivanja tog prioriteta ne odgovara dostignućima s ove strane granice s obzirom na to da je crnogorsko Ministarstvo saobraćaja, pomorstva i telekomunikacija tek 10. avgusta potpisalo ugovor o izradi studije izvodljivosti za izgradnju dva autoputa u Crnoj Gori od kojih je jedan ka Srbiji. Studiju će napraviti firma Luis Berger, odnosno njena kancelarija iz Francuske. Podsećanja radi, firma Luis Berger iz Vašingtona pravila je ugovor o koncesiji za autoput Horgoš – Požega.
