24. Jul 2007
Mnogi istaknuti pisci prve korake su napravili u književnim časopisima koji su oduvek bili mera vrednosti nečijeg dela. Tih časopisa danas u našoj zemlji ima dovoljno, neki od njih imaju i zavidnu tradiciju, pa ipak njihov tiraž je sve manji. Postavlja se pitanje je li nestala tradicionalna čitalačka publika, ili je možda visoka cena uslovila slabu prodaju, ali već neko vreme fenomen književnih časopisa na Internetu privlači pažnju što zbog svoje autentične elektronske forme, što zbog očigledno već formirane promene načina komunikacije u svetu književnosti.
Primera radi, Internet stranica Balkanskog književnog glasnika slovi za najposećenije elektronsko izdanje u oblasti literature i mesečno beleži od 80.000 do 150.000 pojedinačnih poseta, što je najveći tiraž ne samo kod nas već i u regionu.
– Navala šund literature, ne samo na Internetu, već uopšte, dovela je književnost u opasnost. Ipak, entuzijasti se nisu predali i mi smo pokrenuli časopis u kojem puštamo samo dobru literaturu, što normalno ne znači da ne može nešto i da nam promakne. Internet je dobar i zato što nema manipulacije, jer se sve evidentira ko je koliko čitan i zbog čega – kaže je Dušan Gojkov, urednik Balkanskog književnog glasnika.
Prema njegovim rečima, budućnost književnih časopisa je na Internetu, ali se štampana i kompakt disk izdanja ne mogu zaobići.
– Potrebno je napraviti sklad između raspodele novca medijima jer elektronski nemaju nikakvu pomoć od države. Mi potrošimo, i po nekoliko hiljada evra, piscima ne dajemo nikakav honorar, a opet imamo neverovatnu posetu, pa se iskreno nadam da će ministarstvo napokon nešto preduzeti i novčano nam pomoći – dodaje Gojkov.
Raskrsnica na kojoj se trenutno nalazi srpska književna scena svoje korene vuče od ranije, jer su tržišni principi pristigli i na polje knjige.
– Bilo bi jednostavno konstatovati kako pad prodaje knjiga ima isključivo veze sa padom kupovne moći stanovnika u tranzicionim državama kakva je naša, ali problem je dosta složeniji. Mnogi pisci i izdavači živeli su na državnim jaslama i, kada su bačeni na tržište, prosto se nisu snašli. Ta „nova realnost“ nikako ne priznaje pisce „očeve nacije“, već samo one čije knjige imaju imaju publiku. U takvim okolnostima pojavio se Internet i sve više književnih časopisa koji objavljuju literaturu na taj način – kaže Srđan V. Tešin, urednik on-lajn književnog magazina Plastelin i književnog portala „Literarni konzorcij“.
Prema rečima Tešina, nema velike razlike u uređivanju štampanog i elektronskog medija, pod uslovom da se urednici povinuju pravilima novinarske profesije. Međutim, on smatra da je neshvatljivo što većina ovdašnjih elektronskih magazina ima potrebu da jednog dana osvane u štampanom izdanju.
Sa druge strane, Branko Kukić, urednik čačanskog časopisa Gradac, kaže da ne može da komentariše posećenost i kvalitet elektronskih časopisa, jer nema uvida u njihov rad.
– Mi smo pre nekog vremena sproveli istraživanje o prodaji, i mogu vam slobodno reći da je Gradac i dalje najčitaniji časopis na ovim prostorima, ali naravno treba uzeti u obzir da je to specifičan časopis koji objavljuje tematske brojeve. Tiraž kod časopisa nije nikada bio važan i priče oko toga nemaju smisla, jer su oni oduvek služili za afirmaciju mladih autora – kazao je Kukić.
