O Nacrtu zakona o udruženjima

Učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o udruženjima ocenili su danas u Beogradu da je taj nacrt bolji od prethodnih, ali su imali i niz manjih primedbi na predložena rešenja. Nacrtom, koji su sačinili Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i radna grupa nevladinog sektora, predviđene su određene mere kojih nije bilo u dosadašnjim nacrtima i predlozima zakona koji su regulisali tu oblast.
Pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Jasmina Benmansur kazala je da nacrt zakona zadržava jedno od opšte prihvaćenih načela slobode udruživanja, ali da ostvarenje te slobode ne može biti na štetu drugih zbog čega su neophodna ograničenja. “Ograničenja se odnose na nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celovotosti, kršenje ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti a predložena ograničenja predstavlja legitimno pravo države”, naglasila je ona. Prema njenim rečima, novina u tom nacrtu zakona je i to što o zabrani rada udruženja odlučuje Ustavni sud, što će nadzor nad primenom imati i pokrajinski organi kao i to što je definisano za šta nevladine organizacije mogu dobiti sredstva iz državnog budžeta.
Član radne grupe Živka Vasilevska istakla je da je država i do sada izdvajala sredstava za udruženja, i to je za 2006. bilo izdvojeno 42,2 miliona evra, a za tekuću godinu 54,3 miliona evra, a da je novim zakonom predviđeno da se sredstava izdvajaju za programe od javnog interesa. Ona je naglasila da su to oni programi iz oblasti socijalne zaštite, zaštite lica sa posebnim potrebama, zdravstvene zaštite, brige o deci, zaštite ljudskih i manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, održavog razvoja, zaštite životne sredine, životinja, potrošača i borbe protiv korupcije i za njih mora biti raspisan konkurs.
Nacrtom zakona je predviđeno postojanje jedinstvenog registra udruženja za koji je nadležno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samopuravu u koji će udruženja morati da budu upisana samo na srpskom jeziku uz vođenje računa da ne postoji drugo udruženje sa istim ili sličnim imenom (do sada su postojala udruženja sa sličnim imenom). Novina jeste i to što se sada prvi put regulišu postupak osnivanja i rada stranih udruženja u Srbiji.
Predsednica YUKOM-a Biljana Kovačevcih Vučo istakla je da to udruženje ima dosta primebdi na tekst nacrta, ali da je opšta primedba da je on prenormiran i da ide u detalje i da je neophodno tekst usaglasiti terminološki. Predstavnici udruženja slepih, slabovidih, gluvih, osoba obolelih od dečje i celebralne paralize najveću primedbu su imali na definiciju koja se ponavlja u nacrtu zakona “osoba sa posebnim potrebama” i zatrazili da se to preformuliše u “osobe sa invaliditetom”. Oni su kazali da njihova udruženja ne mogu sprovoditi programe od javnog interesa i konkurisati za sredstava iz budžeta pa je neophodno da njihov status bude regulisan posebnim zakonom a ne tim o udruženjima.
Pomoćnik ministra kulture Novica Antić istakao je da je zakon “jasan, precizan, pravno uobličen i usklađen sa evropskim standardima”, a na nacrt zakona nisu imali primedbe ni predstavnici MUP-a Srbije koji su nadležni za sprovođenje aktuelnog Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana iz 1982.godine. Predstavnici pokrajinske administracije ocenili su da je to “najbolja, najkompletnija i najliberalnija” verzija nacrta zakona, ali su ipak zatražili da se razmotri mogućnost da pokrajinski organi vode registar udruženja osnovanih na teritoriji Vojvodine.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković istakao je da je cilj bio da se napravi dobar pravni okvir koji će biti u skladu sa evropskim zakonodavstvom i da primedbe koje su iznete tokom javne rasprave “nisu strašne”. On je naglasio da će ministarstvo pokušati da olakša proces preregistracije udruženja i njihovog upisa u registar.
Javna rasprava o predloženom nacrtu zakona biće nastavljena i u avgustu.