03. Jul 2007
Mediji imaju pravo da prenesu sve što političari kažu ili urade, ali moraju da budu obazrivi u plasiranju informacija koji se odnose na privatni život ljudi iz sveta politike, jer će se u suprotnom naći pred sudom, ocenjeno je u Beogradu na seminaru “Pravo na privatnost i sloboda izražavanja”. Advokat iz Pariza Frederik Gras rekao je da urednici i novinari mogu da budu predmet sudskog postupka ako pređu granice dozvoljenog i uđu u nedozvoljenu sferu privatnosti javnih ličnosti.
Po njegovim tvrdnjama, fotoreporteri se takođe mogu naći pred sudom ako naprave fotografiju neke javne ličnosti suprotno njenoj volji, odnosno “na silu”. Gras je istakao da pravna regulativa Saveta Evrope uvažava pravo na privatnost političara i da je medijima dozvoljeno da plasiraju samo one informacije o privatnom životu političara koje imaju uticaj na obavljanje njihove funkcije.
– Granice dozvoljene kritike političara šire su kada je reč o političarima koji su članovi vlade – naglasio je Gras i dodao da je uloga medija da prenose informacije, ideje i politička mišljenja koja interesuju široku javnost, kakav je slučaj s politikom.
On je rekao da dokumenta Saveta Evrope i presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu neprestano ukazuju na pravo javnosti da dobije informacije o političkim debatama i kada se u njima iznose različita mišljenja i kritički stavovi.
Direktor Centra za profesionalizaciju medija Stevan Nikšić ocenio je da je pravo na privatnost jedna od najspornijih tačaka sredstava informisanja, jer su, kako je naveo, mediji danas sve više skloni tabloidizaciji.
– Ta tabloidizacija znači da su mediji sve više fokusirani na ličnost. Novinari zapravo zadiru u privatnost javnih ličnosti i povremeno prelaze granice dozvoljenog – naglasio je Nikšić.