28. Oct 2006
Niko u Srbiji ne može sa sigurnošću da kaže koliko je medija u Srbiji, a još manje koliko je zaposlenih u njima. Među tim nepoznanicama, jedno je izvesno, mnogi novinari i medijski radnici ostaće bez posla u predstojećoj privatizaciji lokalne štampe i RTV stanica, kao i najavljenom gašenju elektronskih medija, koji na regionalnim i lokalnim konkursima ostanu bez dozvole.
U nedostatku državne statistike, baratanje okvirnim brojkama ukazuje da će broj zaposlenih u narednih godinu dve biti “skresan” za nekoliko hiljada. Prema procenama koje imaju u Udruženju novinara Srbije, u medijima radi oko 20.000 ljudi, od čega oko 12.000 u stalnom radnom odnosu. Predsednik UNS-a Nino Brajović ukazuje da na privatizaciju čeka 114 elektronskih i 30-ak štampanih medija, i da se kao višak zaposlenih javlja oko 30 odsto.
– Privatizaciju očekuje 50-60 lokalnih televizija, koje u proseku imaju po 50 radnika, a treba računati i na “višak” iz radio stanica i novina. Zato, procenjujemo da će oko hiljadu radnika, samo privatizacijom lokalnih medija, ostati bez posla. Kada se u obzir uzme i najava da će oko 1.500 ljudi biti tehnološki višak u TV Novi Sad i TV Beograd, onda se brojka penje na oko 3.000 – računa Brajović.
A, gde su elektronski mediji kojih, prema nekim procenama, sada ima oko 800, a čiji će broj, posle podele frekvencija, biti više nego prepolovljen? Samo nakon podele beogradskih dozvola, najavljuje se gašenje više od 70 radio stanica i nekoliko televizija.
– Najveći broj elektronskih medija je privatno vlasništvo i po pravilu, u njima radi malo ljudi, uglavnom honorarno. Ipak, i tu će bez posla ostati nekoliko stotina ljudi – kaže predsednik UNS.
U Nezavisnom udruženju novinara Srbije smatraju da je potrebno napraviti popis medija i zaposlenih u njima, ali i upozoravaju da, zbog neprijavljenih radnika, to najčešće ne odgovara rukovodstvima u glasilima. Da je otpuštanje već počelo, ukazuje saradnik NUNS-a Mirjana Kalinić, prema čijim rečima u opštinskim štampanim medijima već “pljušte” otkazi.
– Ljudi nas zovu i žale se, pa ih upućujemo na naše advokate, kako bi ih posavetovali šta da čine – kaže ona. Jednostavno, nema pravila igre. Kad novi vlasnik kupi neki od medija dovodi svoje ljude, a onima koje zatekne slede uglavnom otkazi. Ljudi koji rade u medijima su obespravljeni.
To mišljenje deli i Brajović, i strahuje da bi, kada se završi talas privatizacije i radiodifuzne regulative, u “tankom” medijskom tržištu, medijski radnici “mogli biti najveći tranzicioni gubitnici”. Zato iz UNS-a traže da se, kao i za zdravstvo i prosvetu, obezbedi socijalni program za višak zaposlenih u medijima čiji je osnivač lokalna samouprava. Podršku za tu inicijativu, UNS će kaže Brajović, zatražiti od Skupštine Srbije.
